- Член од
- 14 ноември 2008
- Мислења
- 3.418
- Поени од реакции
- 856
кој нејќи ... туку баш овие дена се заразив со неколку песни од џоле ... Д мол, Опрпсти ми Катрин, Неки нови клинци и нормално Прича о Васи Ладачком ... текстојте се невероватни
Ѓорѓе Балашевиќ
- Креатор на темата Serdarot
- Време на започнување
Тикви4ка
Нарцис со сина крв
- Член од
- 1 март 2007
- Мислења
- 3.134
- Поени од реакции
- 273
Bezdan
Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti, ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Vise me ne volis,
kad se vracam nisi budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna,
lazna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,
plasi me koga pominjes.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje...
Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?
Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
Devedesete
Mi smo bar imali stare gitare Poneki bedz na reverima
Glupo bi zvucalo >Je-Je!< uz sve ove dileje s revolverima
Al zastavu sezdesetih vezle su gramofonske igle
I put od zute cigle prostro se pred nas
Mi smo bar imali razne Che Guevare O-o, i vece prevare
To mladost spiri u dahu kao secer u prahu sa bundevare
Protesti sedamdesetih vise su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode tocen je za nas
Mi smo bar imali putovanja Perone, suze, cmakanja
Crveni pasos bez mane sto prolazi grane bez puno njakanja
Dnevnici osamdesetih svrljani su na jarke razglednice
Svet je lice sminkao zbog nas
Mi smo bar imali one snove koji se tesko ostvare
A snovi najcesce vrede tek kad s tobom osede Kad s tobom ostare
Nije bas sve na kantaru Citavo cudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih
Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne Opake
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake
E, kad vec puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave
No, i taj dan ce svanuti
Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne Fobicne
U udzbenike i u citanke usle su bitange Obicne
Kasno je da se panici Dali smo sansu da se ludilo ozvanici
A sad smo prosto zgranuti?
Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima
Znalo se ko togu nosi a ko cvetic u kosi O, blago ludima
Danas se laz odvazila A zadnja bagra kroji moral
Pa je OK koral dignut oko nas
Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati
Za vama niko nece zaliti niti vam stihove kovati
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele
Pred crkvom pravih vrednosti
Ma, jebite se, Devedesete, i vasa prica je gotova
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane Ili ih pusti da se medusobno tamane
Sto ima svojih prednosti
Ilona
Moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan
Lepa protina kci
Jos sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa lepa protina kci.
Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krisom, kroz trsku i sas,
a preko reke noc je pala kao plast.
Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...
O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kci.
Cudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi dosli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tudj.
Bas sam prosao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto je odnose, ko zna gde...
Da se zenim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad vise nisam sreo lepu protinu kci.
Jedan zivot, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napisem stih.
Stvari teku, ja se drzim izvan njih.
I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevazne naspram nje...
Menuet
U pet i petnest je zvonio sat, jednoga jutra na kraju leta.
U šest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta
mene je čekao taj voz...
Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle.
Pomislih, to je, mozda, taj dom.
Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze i sveće i čipke.
Snila je dane, mirne i nežne, k'o crno - bele klavirske tipke.
A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.
Siđoh pred kuću, na prašnjavi put, k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot ,
al' to je sasvim druga stvar.
Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.
Možda će sama, u grubom svetu, u menuetu naći svoj mir.
Od tad je prošao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne zelim da zna, koliko čeznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.
Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.
A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.
Još uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mračne, jeftine krčme, noći su, ponekad, puste i duge.
Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu...
И мојот омилен дел од омилената ми песна
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim
Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti, ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Vise me ne volis,
kad se vracam nisi budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna,
lazna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,
plasi me koga pominjes.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje...
Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?
Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
Devedesete
Mi smo bar imali stare gitare Poneki bedz na reverima
Glupo bi zvucalo >Je-Je!< uz sve ove dileje s revolverima
Al zastavu sezdesetih vezle su gramofonske igle
I put od zute cigle prostro se pred nas
Mi smo bar imali razne Che Guevare O-o, i vece prevare
To mladost spiri u dahu kao secer u prahu sa bundevare
Protesti sedamdesetih vise su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode tocen je za nas
Mi smo bar imali putovanja Perone, suze, cmakanja
Crveni pasos bez mane sto prolazi grane bez puno njakanja
Dnevnici osamdesetih svrljani su na jarke razglednice
Svet je lice sminkao zbog nas
Mi smo bar imali one snove koji se tesko ostvare
A snovi najcesce vrede tek kad s tobom osede Kad s tobom ostare
Nije bas sve na kantaru Citavo cudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih
Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne Opake
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake
E, kad vec puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave
No, i taj dan ce svanuti
Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne Fobicne
U udzbenike i u citanke usle su bitange Obicne
Kasno je da se panici Dali smo sansu da se ludilo ozvanici
A sad smo prosto zgranuti?
Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima
Znalo se ko togu nosi a ko cvetic u kosi O, blago ludima
Danas se laz odvazila A zadnja bagra kroji moral
Pa je OK koral dignut oko nas
Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati
Za vama niko nece zaliti niti vam stihove kovati
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele
Pred crkvom pravih vrednosti
Ma, jebite se, Devedesete, i vasa prica je gotova
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane Ili ih pusti da se medusobno tamane
Sto ima svojih prednosti
Ilona
Moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan
Lepa protina kci
Jos sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa lepa protina kci.
Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krisom, kroz trsku i sas,
a preko reke noc je pala kao plast.
Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...
O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kci.
Cudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi dosli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tudj.
Bas sam prosao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto je odnose, ko zna gde...
Da se zenim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad vise nisam sreo lepu protinu kci.
Jedan zivot, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napisem stih.
Stvari teku, ja se drzim izvan njih.
I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevazne naspram nje...
Menuet
U pet i petnest je zvonio sat, jednoga jutra na kraju leta.
U šest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta
mene je čekao taj voz...
Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle.
Pomislih, to je, mozda, taj dom.
Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze i sveće i čipke.
Snila je dane, mirne i nežne, k'o crno - bele klavirske tipke.
A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.
Siđoh pred kuću, na prašnjavi put, k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot ,
al' to je sasvim druga stvar.
Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.
Možda će sama, u grubom svetu, u menuetu naći svoj mir.
Od tad je prošao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne zelim da zna, koliko čeznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.
Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.
A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.
Još uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mračne, jeftine krčme, noći su, ponekad, puste i duge.
Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu...
И мојот омилен дел од омилената ми песна
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim
Jovannah
Smile me baby
- Член од
- 11 февруари 2008
- Мислења
- 584
- Поени од реакции
- 50
Го обожавам, татко ми ме имаше заразено со него. Скоро сите песни ги знам напамет. Му ги обожавам говорите пред песните. Омилени песни ми се
Boza zvani pub: „A karta je kurva izvin'te me sto psujem jer ja samo pricam onako kako cujem i ako su lagali mene i ja lazem vas“
Ja je ljubim a ona podriguje: „Ja je ljubim a ona podriguje moju ljubav nece ni da cuje ja je ljubim, a ona stuca a za njom mi srce puca
Namcor (ne volem): „ Ne volem.. Ujne, strine, sogore, komsiluk.. Nataknem ih na civiluk.. Od njih nista dobro nije doslo.. Ne volem.. Zatucane..Gratis..Kravatase.. Hipohondre sto se plase da dobiju rak od razmisljanja.. :pos2:
Prva ljubav: „...Ja jos kradem dane Bogu. Ja jos umem, ja jos mogu da sam sebi stvorim neki mir. Jos sam sretan sto postojim. Pisem pesme, zvezde brojim. Jos sam onaj isti vetropir.“
Boza zvani pub: „A karta je kurva izvin'te me sto psujem jer ja samo pricam onako kako cujem i ako su lagali mene i ja lazem vas“
Ja je ljubim a ona podriguje: „Ja je ljubim a ona podriguje moju ljubav nece ni da cuje ja je ljubim, a ona stuca a za njom mi srce puca
Namcor (ne volem): „ Ne volem.. Ujne, strine, sogore, komsiluk.. Nataknem ih na civiluk.. Od njih nista dobro nije doslo.. Ne volem.. Zatucane..Gratis..Kravatase.. Hipohondre sto se plase da dobiju rak od razmisljanja.. :pos2:
Prva ljubav: „...Ja jos kradem dane Bogu. Ja jos umem, ja jos mogu da sam sebi stvorim neki mir. Jos sam sretan sto postojim. Pisem pesme, zvezde brojim. Jos sam onaj isti vetropir.“
Kad odem
Kad odem,
Kad me djavo isprati glavnim sokakom,
I kad mesecina zaveje moj trag,
Nemoj tugovati,
Jer jednom svakom mali nemi slavuj doleti na prag.
Kad odem,
Kad zamumla vetar zimske ocenase,
I kad mrtvo lisce potera u kas -
Za kaznu prognace i tamburase
Zbog pogresne pesme u pogresan cas.
Ref: hej, budi jaka ti,
Najlakse je plakati!
To nam samo gospod svira jesenju sonatu.
Snio sam vrata u tom suvom zlatu...
Strah me da prodjem, al' proci cu.
Znam, laf si stari ti,
Nemoj sve pokvariti,
Kresni samo jednu svecu na svetog jovana,
I ne cuvaj dugo pepeo tih dana..
Kad jednom odem, a poci cu...
Kad odem,
Kad u prozor stavis prvu hrizantemu,
I kad popucaju divlji kesteni,
Ne pali uzalud fenjer na tremu
Kad me otmu magle jedne jeseni...
pesnva e da se naezis.
Dodjoska -
Njenog brata znao sam tako, iz cuvenja
Nisam puno mario za te dodjose
Vukla se k'o kornjaca jedna jesen lenja
Spori dani davno prodjose
Pretio je da ce on na put da mi stane
I da mu se sestre okanem
A mi smo samo setali i pomalo kisli
Dobro sam se nagled'o njenih koraka
Druge su mi devojke pobegle iz misli
Prhnule k'o jato cvoraka
Tih je dana zvonilo u cast malog prinsa
I odvaznog bilbo baginsa
Na svim mojim crkvama satovi su stali
Kazaljke se srecom bas tada sklopise
Sto hiljada reci znam, al' jedna mi fali
Da nju kako treba opisem
I sram ga bilo, gospodo, ko pomisli lose
Al' ni nalik na druge dodjose
Otad bas ne uzimam svaku sto se pruza
Srce se odupire, pa se privikne
Al' zumbuli su zumbuli, a ruza je ruza
Pa da na kraj sveta iznikne
Ma, da se redom postroje odavde do coska
Ni jedna ko moja dodjoska
Ta, idi ... ni jedna ko moja dodjoska
Naposletku -
Naposletku, ti si dobro
znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za tocak
brsljan ne hvata
zalud izguzvana svila
To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu
Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim
Ali opet da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista sve sto nudim
Refren
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati nikada
Redas po vitrini fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez ziga
pazi to je bajka sto ti pada
na pamet
fali ti bas ovaj cigan
Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slicne u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
cemu suze lepa zeno
Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je sesir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna
Refren
Galicia
Pred zoru je sa njine strane obicno muk...
Pod velom magle zvecka osmi kozacki puk...
I svu noc mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest...
U inat cu i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-poštar ne skonta ko to ceka sa fronta... Kakvu dobru vest...
I tek da znaš... Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije...
Al mira ni cas... Sve živo pali na nas...
Fotograf jedini metkove špara...
Oberst kao lud olovo rasipa, fotograf jedva katkad okine sa nasipa...
Na nadošloj Visli se soldati stisli... I svima su nam pomisli... Daleko...
U sumrak je sa njine strane obicno žal...
Zatuži adinokaja ko ranjeni ždral...
Al postane krotka kad drmne je votka... Onako "na belo"...
Pod mojom šapkom lavovi se baškare...
U snu mi pleteš beli šal za maškare...
Sva se pobrka preda kad te obgrlim s leda... Kao violoncelo...
I tek da znaš... Mesec u žici je... Zvone na vecernje zvona Galicije...
I neka mi to ne uzme nebo za zlo...
Al ti si jedino cemu se molim...
Brinucu vec ja... Nemoj ti brinuti... Ma, da sam 'teo vec sam stoput mogo ginuti...
Dok otice Visla... Natraške, van smisla... I krecu jata pokisla... Daleko...
Jaroslava(Princezo, javi se)
Umesto molitve rekla si "O tom cu misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik
Još jednu noc si izgurala sama... cehov je zaspao blaženim snom
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom
Vetar je vežbao violoncelo.. cežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula celo... Negde u tebi je goreo led
Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... cuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?
Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za roðendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetacu još crtam tvoj profil
Suvišna pitanja izbegnuta fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleca stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen
Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paucina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...
Незнам која да ја одберам за постов. Ај оваа
Rekli su mi da je dosla iz provincije,
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija.
Srce stade kao dete da se otima,
trazili smo se po prethodnim zivotima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promasaje koji tiste,
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste.
O, da mi je da se jos jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim vecnog decaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.
Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,
samo se cutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.
O, da mi je da se jos jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju, nijednu drugu.
Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti.
Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad
zazmurim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem.
I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...
I tako, eto ti pesma, ludo jedna...
- Член од
- 14 ноември 2008
- Мислења
- 3.418
- Поени од реакции
- 856
уф како можеше да ја заборам Реквиум ...
а да и Baby blue
а да и Baby blue
- Член од
- 14 ноември 2008
- Мислења
- 3.418
- Поени од реакции
- 856
ии ете ме само шо стигнав од концет на Балашевич 
... илегално гледав 
не бев во публиката ама сеедно филингот не можи да се опиши со зборој ... само едно можам да кажам , Џоле дефинитивно е цар
... илегално гледав не бев во публиката ама сеедно филингот не можи да се опиши со зборој ... само едно можам да кажам , Џоле дефинитивно е цар
- Член од
- 21 август 2008
- Мислења
- 749
- Поени од реакции
- 54
Кде беше концертот на Џоле?ии ете ме само шо стигнав од концет на Балашевич
Однадвор го следеше концертов?
- Член од
- 14 ноември 2008
- Мислења
- 3.418
- Поени од реакции
- 856
да даКде беше концертот на Џоле?
Однадвор го следеше концертов?
, беше на отворено а немав карта ... е сеа само неколку пати го видов Џоле али не ми е то битно .. инаку концертот беше во Марибор- Член од
- 14 ноември 2008
- Мислења
- 3.418
- Поени од реакции
- 856
епа треба да го викни некојВажно со бил и си уживал во музиката и атмосферата
. дај боже да дојди летово Македонија одам обавезно - Член од
- 30 јануари 2005
- Мислења
- 7.397
- Поени од реакции
- 1.308
Таман работа да треба некој во Македонија да го вика. Проблемот го гледам во нискиот стандард и профитабилноста. Во Скопје правел по 4-5 концерти и била полна универзална, ама во времето кога македонците имаа пари. Сега за цена од десет евра, полни едвај една сала. Не му се исплати...епа треба да го викни некој
Затоа у Словенија у секој град со преку 5000 жители може да направи лом. Ај сеа нека дојдат металцине и нека го наречат комерцијлен.
Красулка
Replay & Undo
- Член од
- 3 јануари 2009
- Мислења
- 1.508
- Поени од реакции
- 1.157
Легенда која ќе остане и ќе се памети засекогаш.Омилени песни...
Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje D-moll
spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to
Jedan D-moll me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi D-moll uvek sazna kad je to
uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom, to ne propusta
vodi me u svoj plavicasti dom
Jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga
za D-moll
Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav D-moll
pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo
Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi D-moll, za kim tugujem svu noc
uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za D-moll
Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila
Ne volim januar
ni bele zimske vragove
U svakom snegu
vidim iste tragove
tragove malih stopa
broj trideset i ko zna
kako polako odlaze
Vise ne prolazim
ulicom Dositejevom
i nemam pojma
kad neko pita gde je to
Tih dvesta sest koraka
duzinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao
Nisam te nikad cuvao
nisam te nikada mazio, pazio
tvoju sam ljubav gazio
svemu smisljao broj
Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati i ostati
sta ce od mene postati
mali andjele moj
Ne gledam filmove
iz ranih sedamdesetih
dosta je suza
i rastanaka nesretnih
Ko takve stvari snima
bas cudnog sveta ima
tako se lako rasplacu
Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje D-moll
spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to
Jedan D-moll me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi D-moll uvek sazna kad je to
uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom, to ne propusta
vodi me u svoj plavicasti dom
Jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga
za D-moll
Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav D-moll
pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo
Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi D-moll, za kim tugujem svu noc
uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za D-moll
Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila
Ne volim januar
ni bele zimske vragove
U svakom snegu
vidim iste tragove
tragove malih stopa
broj trideset i ko zna
kako polako odlaze
Vise ne prolazim
ulicom Dositejevom
i nemam pojma
kad neko pita gde je to
Tih dvesta sest koraka
duzinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao
Nisam te nikad cuvao
nisam te nikada mazio, pazio
tvoju sam ljubav gazio
svemu smisljao broj
Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati i ostati
sta ce od mene postati
mali andjele moj
Ne gledam filmove
iz ranih sedamdesetih
dosta je suza
i rastanaka nesretnih
Ko takve stvari snima
bas cudnog sveta ima
tako se lako rasplacu