Анксиозност

Член од
20 април 2014
Мислења
5.239
Поени од реакции
5.820
Vera, da ... vo gospod !? Sorry ateist sum !!! Porano ne bev, no mislam deka bas verata vo gospod mene me donese do dnoto, zatoa sto proizvodot na crkvata i religijata znae da bide rasipan i da potfrli i toa mn jako ... ne za dzaberekov se zavisi od slucaj do slucaj, i sekoj slucaj e individualen. Ne mozes da gi generaliziras rabotite, bas zatoa i e potrebna pomos od psiholog/psihijatar (nema da go koristam zborot strucno lice gledam deka imas nekoja alergija za toj zbor, a zosto ti sam najdobro si zanes) Porano da razgovaram so svestenik ??? Are you fucking kidding me ???? Nekoj koj znae da povtoruva samo 5 zbora koi bile napisani od nekoj pred 2000 godini i koi patem nikoj drug ne gi razbira i propagira mislenja koi vazele za dobri pred 2000 godini, ne odi napred so razmisluvanjata tuku stoi vo mesto, zatoa sto negoviot fakultet taka mu nalaga? A jas sepak treba da mislam deka ke mi pomogne svestenik, a ne psiholog ili psihijatar? Svestenik bi bil postrucen od psihijatar/psiholog? Seriously !? A na bajac ili gatac da idam, moze?? Btw. Zosto tolku negativni stavovi i negativi komentari od tvoja strana ? Ja gledas negativnosta vo tebe ili ne ? Nemoras da mi odgovoris, vajda ti za sebe si znaes. Pozdrav.
Ma ja vikam Gospod, a ne crkva, djamija ili bilo kakov religiozen hram. Ako imas prirodna slobodna vera u Gospod toa e super, a ne crkvena. Inace i podobro so si ateist. Oti bolje iskren ateist nego neiskren vernik.
A to "poarno idi kaj svestenik nego kaj psihijatar" cisto onaka posto pogolem del od lugjeto si se hristijanski vernici. Poentata mi bese: Poarno idi kaj nekoj prijatel postar, so znaes deka pominal teski raboti u zivotot, za koj imas dobro mislenje nego na psiholog. Od iskustvo ZNAM. Samiot razgovor, samo otvaranje pred nekoj e toa sho i te kako i te kako i te kako gi rasteretuva i osloboduva grizite i stresovite koi se glaven pricinitel za depresija i rastrojstvo. Negativnosta so ja izrazuvam tuka e radi toa so licno poznavam nekolku dusi so se kljukaat so apcinja so godini i stojat u mesto , zavisni se od kljukjanjeto. A edno momce samo go gledam kako mu propagja mladosta od sho go napravija zavisen od teski apovi.
Razbira se deka ima isklococi i kaj psihijatrite, koj prvo ke gleda da ti pomogne kako covek so soveti, a ne uste od start odma da ti dade dijagnoza so nekojsi sindromi i pravo apovi......Inace jas licno najmnogu bi preporacal joga, zatoa so joga covek naucuva kako da se spravuva i oslobodi so stresovite i sekojdnevnite grizi koi se i direkten i indirekten pricinitel za site metntalni i emotivni rastrojstva na denicnicata.
I za kraj, sekoj si odlucuva kako i na kakov nacin ke si pomogne. Nie tuka samo spodeluvame misli i iskustva.
 
Член од
16 декември 2008
Мислења
391
Поени од реакции
125
Ma ja vikam Gospod, a ne crkva, djamija ili bilo kakov religiozen hram. Ako imas prirodna slobodna vera u Gospod toa e super, a ne crkvena. Inace i podobro so si ateist. Oti bolje iskren ateist nego neiskren vernik.
A to "poarno idi kaj svestenik nego kaj psihijatar" cisto onaka posto pogolem del od lugjeto si se hristijanski vernici. Poentata mi bese: Poarno idi kaj nekoj prijatel postar, so znaes deka pominal teski raboti u zivotot, za koj imas dobro mislenje nego na psiholog. Od iskustvo ZNAM. Samiot razgovor, samo otvaranje pred nekoj e toa sho i te kako i te kako i te kako gi rasteretuva i osloboduva grizite i stresovite koi se glaven pricinitel za depresija i rastrojstvo. Negativnosta so ja izrazuvam tuka e radi toa so licno poznavam nekolku dusi so se kljukaat so apcinja so godini i stojat u mesto , zavisni se od kljukjanjeto. A edno momce samo go gledam kako mu propagja mladosta od sho go napravija zavisen od teski apovi.
Razbira se deka ima isklococi i kaj psihijatrite, koj prvo ke gleda da ti pomogne kako covek so soveti, a ne uste od start odma da ti dade dijagnoza so nekojsi sindromi i pravo apovi......Inace jas licno najmnogu bi preporacal joga, zatoa so joga covek naucuva kako da se spravuva i oslobodi so stresovite i sekojdnevnite grizi koi se i direkten i indirekten pricinitel za site metntalni i emotivni rastrojstva na denicnicata.
I za kraj, sekoj si odlucuva kako i na kakov nacin ke si pomogne. Nie tuka samo spodeluvame misli i iskustva.
Vera i religija (gospod, bog, alah seedno) se razlicni poimi, kaj nas tie dve raboti se poistovetuvaat.Zatoa rekov, vera da, religija ne. Razgovor so blizok moze da pomogne vo nekoi slucai na depresija, no kaj anksioznost potesko. Anksioznosta ne e isto so i depresijata. Ima edna izreka (generalno tocna), depresija e koga ne cuvstvuvas nisto, anksioznosta e koga cuvstvuvas premnogu ! Kaj anksioznost mozkot ti raboti ne 200 na saat, tuku 2000 vo minuta. Ona sto blizok ke ti go kaze, sekako deka ke bide nesto dobro, no koj film moze nekoj da si go napravi, vo momenti na anksioznost, od eden obicen sovet, zbor e druga rabota. Zatoa velam psihijatar/psiholog, toj zane koja sto da kaze, koga sto da prasa, a da ne go ostavi pacientot so prasanja vo glava od tipot iljada zosto iljada zatoa, ili sto bi bilo kad bi bilo, ili pak i dokolku go ostavi toa ke go napravi zatoa sto toj i samo toj pacinet trebal da si gi razbistri tie raboti vo glava. Onie sto ti gi znaes i sto podolg period se na lekarstva, se zatoa sto imaat potreba od toa, zavisnost e mnogu tezok zbor (i so mnogu poinakvo znacenje), potreba e vistinskiot. Pozdrav.
 
Член од
20 април 2014
Мислења
5.239
Поени од реакции
5.820
Vera i religija (gospod, bog, alah seedno) se razlicni poimi, kaj nas tie dve raboti se poistovetuvaat.Zatoa rekov, vera da, religija ne. Razgovor so blizok moze da pomogne vo nekoi slucai na depresija, no kaj anksioznost potesko. Anksioznosta ne e isto so i depresijata. Ima edna izreka (generalno tocna), depresija e koga ne cuvstvuvas nisto, anksioznosta e koga cuvstvuvas premnogu ! Kaj anksioznost mozkot ti raboti ne 200 na saat, tuku 2000 vo minuta. Ona sto blizok ke ti go kaze, sekako deka ke bide nesto dobro, no koj film moze nekoj da si go napravi, vo momenti na anksioznost, od eden obicen sovet, zbor e druga rabota. Zatoa velam psihijatar/psiholog, toj zane koja sto da kaze, koga sto da prasa, a da ne go ostavi pacientot so prasanja vo glava od tipot iljada zosto iljada zatoa, ili sto bi bilo kad bi bilo, ili pak i dokolku go ostavi toa ke go napravi zatoa sto toj i samo toj pacinet trebal da si gi razbistri tie raboti vo glava. Onie sto ti gi znaes i sto podolg period se na lekarstva, se zatoa sto imaat potreba od toa, zavisnost e mnogu tezok zbor (i so mnogu poinakvo znacenje), potreba e vistinskiot. Pozdrav.
E cim zborot anksioznost znaci preopteretenost na mislovnite aktivnosti bas kako so opisuvas togaj JOGA vezbite se najefikasnoto nesto, posebno vebite so disenje koi se vikaat "pranajama" go smiruvaat umot i mislite nemas pojma kako. Koga covek ke se smiri na joga nacin togas za prv pat vistinski iskusuva MIR :) Ama toa go znaat samo tie so iskusile. U redu kako i da e, ti si pominala so si pominala. Najtoplo ti preporacuvam da ides na joga, ama na prava joga i kaj iskusen instruktor kaj so se vezba joginska relaksacija, fizicki vezbi i tehniki na disenje. Se najdobro.[DOUBLEPOST=1445470525][/DOUBLEPOST]
Onie sto ti gi znaes i sto podolg period se na lekarstva, se zatoa sto imaat potreba od toa, zavisnost e mnogu tezok zbor (i so mnogu poinakvo znacenje), potreba e vistinskiot. Pozdrav.
Koga nesto sto prirodno ne ni e potrebno, a ni stanalo potreba toa veke se vika zavisnost, bez razlika dali se raboti za fizicka ili psihicka zavisnost.
Edna licnost so ja znam e zavisna bukvalno od so uziva vo sedativnite dejstva i ic muva ne ja laze taa licnost :)
Drugata osoba koja e vo prilicno losa sostojba e zavisna zatoa so nema bukvalno 2 grama volja da se otkace od teskite apcinja so gi pie so godini. Negoviot specijalist psihijatar uste na poceotokot mu kazal: Ako sakas da te bide covek primaj ja terapijata sekojdnevno. I ovaj toa go sfakja kako bozja zapovest. I sega e zivee bukvalno kako zombi.
 
Последно уредено:
S

SpaceTraveler

Гостин
Од многу мислење е се... јас можам да се кладам дека не постое некој едноставен човек со анксиозност. Обично тие/ние што се тупеме со секакви филозофии и имаме мош малку повеќе хоризонти. За да имаш комплексна состојба како анксиозност треба да си доволно интелигентен да ја создадеш во самиот себе. За разлика од нервозата или среќата што сите ја имаме почувствувано...:D[DOUBLEPOST=1445513250][/DOUBLEPOST]Цел живот ќе мислеш зашо е овоа овака, а не онака. Ќе те стегат градите и ќе те болат нервите, ќе ти се здрвуват раците и на крајо па ништо нема да измислеш, иди прошетај сам у природа, застани на глава на некое дрво, гушни го и пушти го живото нека тече... па што е тоа е.[DOUBLEPOST=1445513887][/DOUBLEPOST]
 
Последно уредено од модератор:

Fiend

смут џезер
Член од
29 март 2012
Мислења
947
Поени од реакции
1.074
Кога одам на факултет или каде и да одам кога се возам у бус се препотувам секогаш, секој потег го размилувам пред да го направам, анксиозен сум, на факултет по цел ден испотен, и не се чувствувам убаво поради тоа, воопшто. Вчера после јако трчање изморен скроз ама баш воопшто не се чувствував неубаво, напротив. Си одевме со бус до дома, абе у автобусот глупости значи и тоа гласно зборување јас не се замарав дали некој ме гледа итн...Башка испотен претходно, само пресоблечен, ама сепак топ се чувствував. Мајката му е само физичка активност со денови, недели, месеци, ГОДИНИ! Нема ме мрзи, вака така...само тоа е лекот верувајте, премногу се замараме за НИШТО, ама апсолутно ништо. Не сме ние цел свет да му е*ам мајката, а се чувствуваме како да сме у центар на внимание, ама НЕ СМЕ, НЕ СМЕ, НЕ СМЕ!
 
Член од
16 декември 2008
Мислења
391
Поени од реакции
125
E cim zborot anksioznost znaci preopteretenost na mislovnite aktivnosti bas kako so opisuvas togaj JOGA vezbite se najefikasnoto nesto, posebno vebite so disenje koi se vikaat "pranajama" go smiruvaat umot i mislite nemas pojma kako. Koga covek ke se smiri na joga nacin togas za prv pat vistinski iskusuva MIR :) Ama toa go znaat samo tie so iskusile. U redu kako i da e, ti si pominala so si pominala. Najtoplo ti preporacuvam da ides na joga, ama na prava joga i kaj iskusen instruktor kaj so se vezba joginska relaksacija, fizicki vezbi i tehniki na disenje. Se najdobro.[DOUBLEPOST=1445470525][/DOUBLEPOST]
Koga nesto sto prirodno ne ni e potrebno, a ni stanalo potreba toa veke se vika zavisnost, bez razlika dali se raboti za fizicka ili psihicka zavisnost.
Edna licnost so ja znam e zavisna bukvalno od so uziva vo sedativnite dejstva i ic muva ne ja laze taa licnost :)
Drugata osoba koja e vo prilicno losa sostojba e zavisna zatoa so nema bukvalno 2 grama volja da se otkace od teskite apcinja so gi pie so godini. Negoviot specijalist psihijatar uste na poceotokot mu kazal: Ako sakas da te bide covek primaj ja terapijata sekojdnevno. I ovaj toa go sfakja kako bozja zapovest. I sega e zivee bukvalno kako zombi.
Vo mestoto kade sto sum jas (ne sum od Sk) nema joga. Megutoa bilo kakva fizicka aktivnost pomaga, samo da ne e preterano, zosto i toa e loso.Vsusnost poentata e ispolnetost na slobodnoto vreme, se dodeka ne dojde cuvstvoto na blagosostojba vo moment koga ne pravis nisto, bukvalno nisto.
Seto ova sto go opisuvas pogore e potreba, ne e zavisnsost. Potreba i zavisnost za tebe imaat isto znacenje, a znacenjeto e i toa kako razlicno (ne bi pisuvala tuka za toa, od pricina sto
E cim zborot anksioznost znaci preopteretenost na mislovnite aktivnosti bas kako so opisuvas togaj JOGA vezbite se najefikasnoto nesto, posebno vebite so disenje koi se vikaat "pranajama" go smiruvaat umot i mislite nemas pojma kako. Koga covek ke se smiri na joga nacin togas za prv pat vistinski iskusuva MIR :) Ama toa go znaat samo tie so iskusile. U redu kako i da e, ti si pominala so si pominala. Najtoplo ti preporacuvam da ides na joga, ama na prava joga i kaj iskusen instruktor kaj so se vezba joginska relaksacija, fizicki vezbi i tehniki na disenje. Se najdobro.[DOUBLEPOST=1445470525][/DOUBLEPOST]
Koga nesto sto prirodno ne ni e potrebno, a ni stanalo potreba toa veke se vika zavisnost, bez razlika dali se raboti za fizicka ili psihicka zavisnost.
Edna licnost so ja znam e zavisna bukvalno od so uziva vo sedativnite dejstva i ic muva ne ja laze taa licnost :)
Drugata osoba koja e vo prilicno losa sostojba e zavisna zatoa so nema bukvalno 2 grama volja da se otkace od teskite apcinja so gi pie so godini. Negoviot specijalist psihijatar uste na poceotokot mu kazal: Ako sakas da te bide covek primaj ja terapijata sekojdnevno. I ovaj toa go sfakja kako bozja zapovest. I sega e zivee bukvalno kako zombi.
Vo mestoto kade sto sum jas (ne sum od Sk) nema joga. Megutoa bilo kakva fizicka aktivnost pomaga, samo da ne e preterano, zosto i toa e loso.Vsusnost poentata e ispolnetost na slobodnoto vreme, se dodeka ne dojde cuvstvoto na blagosostojba vo moment koga ne pravis nisto, bukvalno nisto.
Seto ova sto go opisuvas pogore e potreba, ne e zavisnsost. Potreba i zavisnost, spored ona sto go citam, za tebe imaat isto znacenje, a znacenjeto e i toa kako razlicno (ne bi pisuvala tuka za toa, od pricina sto mn lesno moze da se izvrsi asocijacija kaj luge sto se vo poteska anksiozna sostojba.) Pozdrav i se najdobro :)
 
Член од
6 август 2009
Мислења
19
Поени од реакции
3
Многу сум среќен што налетав на темава, прво пребарував на Google за градна болка која ја чуствувам веќе неколку месеци наназад. Си велев што може да биде, кликав насекаде и последниот клик ме донесе тука. Бев на преглед, пред 4 месеци, и резултатите беа одлични, здрав и прав, а се гушев, тешко земав воздух. Ми препишаа Relaxan и витамин Б6 со магнезиум, и додека ги користев не осетив некое значително подобрување на состојбата. Престанав со апчињата, и некое време ми ги снема болките едно 3-4 недели, потоа пак ми се појавија и од тогаш наваму не престануваат. Имам моментална тапа болка во градите, и тешко земам воздух, цело време сум оптеретен со некои тешки мисли дека прерано ќе го завршам животот, дека имам некоја лоша болест како канцер, и тоа се навечер ми се случуваат овие работи после 8-9 часот, и неможам да спијам, а кога ќе заспијам се будам 3-4 пати во сонот со помисла дека умирам, дека ќе се угушам, или дека ќе се онесвестам. Краткото и неквалитетното спиење ми ја одземаат концентрацијата и силата, и се чуствувам како пропаднат човек, почнав да го одбегнувам друштвото, дури и раксинав со девојката мислеки дека така ќе ми биде подобро, ама пак е исто, секој вечер борбра за здив, за живот. Почна да ми иде се и сешто во главата, толеранцијата ми е ептен намалена и само од една искра избувнувам, обожавам да слушам музика ама никако не може да ми помогне, пред некое време најдов едно стапче на улица и секој ден го вртам низ рацете, така ме опушта, ми стана навика.
Така живеев овие месеци со стапчето, но тука во мало кај што живеам пред 2 дена почина еден мој другар, што едвај има 18 години. И тој ги имаше истите симптоми како мене, ми кажуваше дека се гуши, дека го болат градите, и на него му рекоа дека е добар, но пред 3 дена почина во болница во Скопје, таму докторите рекле дека имал нешто на градите, и дека јасно се гледало, а тука во Крива Паланка докторите не го виделе, и толку ми требаше на мене, овие денови ниту јадам, ниту спијам, гушење 24\7, болката никако не ми поминува, мислите ме убиваат, ништо не може да ме разведри, што не пробав, ни прошетки, ни работа, ни кафани, ни ништо. Не знам како западнав во оваа состојба, работите едноставно ги прифаќав како што ми доаѓаат, превземав акции и бев спремен за реакциите кои што доаѓаа, ама ова никако да го поминам.
Имав уштедва такви случаеви, прегазувањето на Фросина на Прартизанска, таа ми беше другарка, уште сум бесен, девојчето беше предобро, и еден мега турболентен лет од Мемминген до Скопје во кој мислам дека доживеав хорор, после 40 минутно тресење пред слетувањето во Скопје авионот некако почна да паѓа, чантите, телефоните, шишиња со вода, цуцли мислам се што беше слободно се залепи на покривот едно 5-10 секунди, а во тој момент дејствуваше некоја сила што ме стискаше што мислев дека само главата можев да ја движам, после тој слободен пад авионот почна да оди лево десно, а луѓето пискаа, имаше некои и што плачат, после поминувањето на царината јас се препотив, кошулата беше залепена за мене. Немаше ни 2 дена после летот го осетив гушењето и болката во градите.
По хронолошки настан прво беше прегазувањето на Фросина, после еден месец турболентниот лет, преглед на доктор, и сега после четири месеци трагедијата со смртта на мојот другар. Можно ли е да сум под голем стрес а да не сум свесен за тоа? И дали имам Анксиозност? Помош ве молам!
Благодарам однапред.
 
Член од
20 април 2014
Мислења
5.239
Поени од реакции
5.820
Многу сум среќен што налетав на темава, прво пребарував на Google за градна болка која ја чуствувам веќе неколку месеци наназад. Си велев што може да биде, кликав насекаде и последниот клик ме донесе тука. Бев на преглед, пред 4 месеци, и резултатите беа одлични, здрав и прав, а се гушев, тешко земав воздух. Ми препишаа Relaxan и витамин Б6 со магнезиум, и додека ги користев не осетив некое значително подобрување на состојбата. Престанав со апчињата, и некое време ми ги снема болките едно 3-4 недели, потоа пак ми се појавија и од тогаш наваму не престануваат. Имам моментална тапа болка во градите, и тешко земам воздух, цело време сум оптеретен со некои тешки мисли дека прерано ќе го завршам животот, дека имам некоја лоша болест како канцер, и тоа се навечер ми се случуваат овие работи после 8-9 часот, и неможам да спијам, а кога ќе заспијам се будам 3-4 пати во сонот со помисла дека умирам, дека ќе се угушам, или дека ќе се онесвестам. Краткото и неквалитетното спиење ми ја одземаат концентрацијата и силата, и се чуствувам како пропаднат човек, почнав да го одбегнувам друштвото, дури и раксинав со девојката мислеки дека така ќе ми биде подобро, ама пак е исто, секој вечер борбра за здив, за живот. Почна да ми иде се и сешто во главата, толеранцијата ми е ептен намалена и само од една искра избувнувам, обожавам да слушам музика ама никако не може да ми помогне, пред некое време најдов едно стапче на улица и секој ден го вртам низ рацете, така ме опушта, ми стана навика.
Така живеев овие месеци со стапчето, но тука во мало кај што живеам пред 2 дена почина еден мој другар, што едвај има 18 години. И тој ги имаше истите симптоми како мене, ми кажуваше дека се гуши, дека го болат градите, и на него му рекоа дека е добар, но пред 3 дена почина во болница во Скопје, таму докторите рекле дека имал нешто на градите, и дека јасно се гледало, а тука во Крива Паланка докторите не го виделе, и толку ми требаше на мене, овие денови ниту јадам, ниту спијам, гушење 24\7, болката никако не ми поминува, мислите ме убиваат, ништо не може да ме разведри, што не пробав, ни прошетки, ни работа, ни кафани, ни ништо. Не знам како западнав во оваа состојба, работите едноставно ги прифаќав како што ми доаѓаат, превземав акции и бев спремен за реакциите кои што доаѓаа, ама ова никако да го поминам.
Имав уштедва такви случаеви, прегазувањето на Фросина на Прартизанска, таа ми беше другарка, уште сум бесен, девојчето беше предобро, и еден мега турболентен лет од Мемминген до Скопје во кој мислам дека доживеав хорор, после 40 минутно тресење пред слетувањето во Скопје авионот некако почна да паѓа, чантите, телефоните, шишиња со вода, цуцли мислам се што беше слободно се залепи на покривот едно 5-10 секунди, а во тој момент дејствуваше некоја сила што ме стискаше што мислев дека само главата можев да ја движам, после тој слободен пад авионот почна да оди лево десно, а луѓето пискаа, имаше некои и што плачат, после поминувањето на царината јас се препотив, кошулата беше залепена за мене. Немаше ни 2 дена после летот го осетив гушењето и болката во градите.
По хронолошки настан прво беше прегазувањето на Фросина, после еден месец турболентниот лет, преглед на доктор, и сега после четири месеци трагедијата со смртта на мојот другар. Можно ли е да сум под голем стрес а да не сум свесен за тоа? И дали имам Анксиозност? Помош ве молам!
Благодарам однапред.
Bratce, prasanjeto e , Kako e mozno da nesi svesen deka si pod stres. Ovie tragicni slucki so si gi proziveal za realitivno kratko vreme se prosto previse za edno mlado momce kako tebe (posto drugar ti sto pocinal imal 18 god sigurno i ti si tuka nekade). Toa se teski emotivni shokovi i potpuno e normalno da izbijat , da se manifestiraat fizicki.
400% si pod stres, zatoa gi imas site ovie simptomi.[DOUBLEPOST=1445575635][/DOUBLEPOST]
Многу сум среќен што налетав на темава, прво пребарував на Google за градна болка која ја чуствувам веќе неколку месеци наназад. Си велев што може да биде, кликав насекаде и последниот клик ме донесе тука. Бев на преглед, пред 4 месеци, и резултатите беа одлични, здрав и прав, а се гушев, тешко земав воздух. Ми препишаа Relaxan и витамин Б6 со магнезиум, и додека ги користев не осетив некое значително подобрување на состојбата. Престанав со апчињата, и некое време ми ги снема болките едно 3-4 недели, потоа пак ми се појавија и од тогаш наваму не престануваат. Имам моментална тапа болка во градите, и тешко земам воздух, цело време сум оптеретен со некои тешки мисли дека прерано ќе го завршам животот, дека имам некоја лоша болест како канцер, и тоа се навечер ми се случуваат овие работи после 8-9 часот, и неможам да спијам, а кога ќе заспијам се будам 3-4 пати во сонот со помисла дека умирам, дека ќе се угушам, или дека ќе се онесвестам. Краткото и неквалитетното спиење ми ја одземаат концентрацијата и силата, и се чуствувам како пропаднат човек, почнав да го одбегнувам друштвото, дури и раксинав со девојката мислеки дека така ќе ми биде подобро, ама пак е исто, секој вечер борбра за здив, за живот. Почна да ми иде се и сешто во главата, толеранцијата ми е ептен намалена и само од една искра избувнувам, обожавам да слушам музика ама никако не може да ми помогне, пред некое време најдов едно стапче на улица и секој ден го вртам низ рацете, така ме опушта, ми стана навика.
Така живеев овие месеци со стапчето, но тука во мало кај што живеам пред 2 дена почина еден мој другар, што едвај има 18 години. И тој ги имаше истите симптоми како мене, ми кажуваше дека се гуши, дека го болат градите, и на него му рекоа дека е добар, но пред 3 дена почина во болница во Скопје, таму докторите рекле дека имал нешто на градите, и дека јасно се гледало, а тука во Крива Паланка докторите не го виделе, и толку ми требаше на мене, овие денови ниту јадам, ниту спијам, гушење 24\7, болката никако не ми поминува, мислите ме убиваат, ништо не може да ме разведри, што не пробав, ни прошетки, ни работа, ни кафани, ни ништо. Не знам како западнав во оваа состојба, работите едноставно ги прифаќав како што ми доаѓаат, превземав акции и бев спремен за реакциите кои што доаѓаа, ама ова никако да го поминам.
Имав уштедва такви случаеви, прегазувањето на Фросина на Прартизанска, таа ми беше другарка, уште сум бесен, девојчето беше предобро, и еден мега турболентен лет од Мемминген до Скопје во кој мислам дека доживеав хорор, после 40 минутно тресење пред слетувањето во Скопје авионот некако почна да паѓа, чантите, телефоните, шишиња со вода, цуцли мислам се што беше слободно се залепи на покривот едно 5-10 секунди, а во тој момент дејствуваше некоја сила што ме стискаше што мислев дека само главата можев да ја движам, после тој слободен пад авионот почна да оди лево десно, а луѓето пискаа, имаше некои и што плачат, после поминувањето на царината јас се препотив, кошулата беше залепена за мене. Немаше ни 2 дена после летот го осетив гушењето и болката во градите.
По хронолошки настан прво беше прегазувањето на Фросина, после еден месец турболентниот лет, преглед на доктор, и сега после четири месеци трагедијата со смртта на мојот другар. Можно ли е да сум под голем стрес а да не сум свесен за тоа? И дали имам Анксиозност? Помош ве молам!
Благодарам однапред.
Pokusavam da ti pisam privatna poraka, ama nesto ne raboti opcijata za prakanje. Pisi mi ti, pa moz ke moze da ti odgovoram.
 
Последно уредено:
Член од
3 март 2010
Мислења
638
Поени од реакции
369
анксиозност се јавува обично кај посвесни, поинтелегентни, пофилозофски настроени, фантазери, поосамени, длабоко во себе повлечени особи. Тоа ти е еден вид навика, енергија што те следи.Човек кога ке почни некое време да се чуствува Не ми е гајле за ништо ке правам што сакам, и кога ке го прави тоа потсвесно му станува навика. Почни некое време да се замараш со се, да се затвориш во себе, ке стани навика, после тешко ке ти биди да се промениш. Човек во животот треба да помини тешки срања за да почнат да му се случуваат убави работи. Мора да даде се од себе за да стигни на посакуваното ниво. Проблемот е што ја губи вербата и надежта при најмал предизвик и се разочарва непотребно, бидејќи некои случувања самиот си ги протолкува негативно. Се е до начинот на перцепција. Кога ќе почни да потпаѓа под негативно влијание, тој почнува да гледа црно, се перцепцира негативно а со тоа си влече да му се случуваат негативни работи, и продолжува да пропаѓа во јамбис се подлабоко и подлабоко.
Но верувајте ако почни да се бори за да ги промени работите, и да верува само во позитивното без да му дозволи на умот да си игра емотивни игри со него, без да се откажува на секој предизвик, кога ќе понат да му се случуваат позитивни работи, кога ќе ја почуствува таа среќа на позитивноста, после само позтивно ке се случува. Значи на позитивното се лепи позитивно, а на негативното негативно.
Треба да престаниме да си кажуваме во главата што треба а што не треба и да го правиме тоа во релноста.
Како пример ќе го земам внатрешниот дијалог или монолог што го имаме во себеси, кога си зборуваме самите кој не изнервирал и што сакаме да му речиме или направиме, кога се прашуваме зошто некој така постапил со нас и со враќаме филмот по 100 пати, зошто не сме презеле чекор кога требало, како да го добиеме тоа што го сакаме и сл. Значи првен треба да му ставиме крај на зборувањето со себеси, замислувањето работи што се случиле или сакале да се случат и да престаниме да се повлекуваме во себеси.
Човекот е социјална животина што е дизајниран да ги искажува своите мисли, чуства и желби, секој кој го негира тој налив е подложен на стрес и анксиозност
Е сега прва работа што треба да се преземи за лекување на позтивност е изложеност на стравот. Бидејки стравот е прв, главен и основен симптом, па после доаѓа несигурност, срам, гнев, омраза, бес, опсесија, зависност, љубомора, и ред други да не ги набројувам, мора да се решиме од стравот како основен причинител.
Тоа можи да го решиме само и само со изложеност на тоа што не плаши. Секој се плаши од различни работи ама има некои што се каректиристични за повеќето.
Ке започниме со тоа што ќе го удриме в корен стравот и излегваме од комфортната зона секогаш кога ке ќе го почуствуваме. Ке набројам неколку примери кои ке бидат бенефитни за секого
1 во следните 30 дена сакам секој ден да излегувате на јавно место, улица, автобуска, кафич и да започнувате муабет со секого што ке сретните, било мажи, жени, стари, млади. Што сакате прајте муабет не ме интересира, само доколку да комуницирате вербално
2 исто во следниов месец намерното да го правите она што не сакате да го направите, и намерно да ги заебите работите, од љубопитност да видите што ке се случи, т.е. да направите нешто спротивно од тоа што мислите дека треба, друго ако мислите дека е понижувачки да носите некое згрешено парче облека на пример од спротивен пол, наоравете го токму тоа, нема да бидите осудувани како што си мислите, напротив останатите ќе бидат љубопитни зошто го носите па можеби сами ќе ви започнуваат муабет, можите да им речите дека тоа е најнова мода во милано и поголем дел ке ви поверуваат, мнозинството од луѓето се прости и глупави, па зошто би се грижеле што мисли некој прост глупак, на почеток со тоа парче облека ке се чуствувате непријатно, срамно ама токму така ќе ги надвладеете тие чуства
многу што настојувам да направите е при некој поголем собир на луѓе е да зборувате пред сите, можи јавен настап, караоке, на непозната група луѓе, било каде што ќе начекате шанса.
Исто сакам да почните да ги кршите правилата од време на време, да правите што сакате, вклучувајки да му искарате на некој посупиорен од вас, да скршите предмет, чаша можи во кафеана од земја да манитем малку бон тон, да направите нешто малку опасно и забрането, ама само малку да е сепак во границите, во никој случај да доведувате себеси и другите во опасност, нешто како американциве што се глупираат на пранкови, тепање со перници, истурање вода ладна на некој, мавање пита во фацата јерси шор, и сл. Целта да се осетите живи и да се ослободите малку, потсетесе дека животот е наш и дека тука сме на овај свет на кратко време, треба и да се забавуваме а не да се грижиме што мислат луѓето за нас. знајте дека сите се загрижени за себеси како се претставуваат па немаат време да ви судат
3 без разлика дали сте машко или женско особено ако сте слободни да им пријдете на личност од спротивниот пол и да започните самите интеракција
4 во следниот месец да не користите воопшто компјутер, смартфон, па и телевизор, да видите дали ќе се чуствувате подобро.
5 работете на подобрување на вашата положба на телото, таа е во директна поврзаност со начинот на поглед на светот, кога сте анксиозни сме згрбавени со погледот надолу, а кога сме згрбавени се чусвтвуваме анскиозно, едно го предизвикува другото, а со денешното згрбавено седење поради смартфони и компјутери сами си ја каниме анскиозноста, би препорачал, вежби за истегнување, побарајте на интернет вежби за зајакнување на грбот и за отворање на градниот кош, враќање на рамената во неутрална положба назад и долу, враќање на вратот назад во неутрлна положба, масажирање на цело тело да се отстранат блокадите, тоа можи со пвц цевка обложена со сунѓер, или да одите кај специлист, за масажа или ролфинг
Гледајте да бидете што повеќе излезени во интеракција со луѓе и да ги развивате вашите комуникациски вештини, вашата самодоверба и снаодливост
 
Последно уредено:
Член од
24 февруари 2015
Мислења
33
Поени од реакции
11
Eve me i mene posle nekoe vreme . Vo vrska so temite za apcinjata, vo prethodnite postovi pisuvav moe mislenje za toa sto i ne znaci deka e taka, jas ne sum ekspert pa mozebi i ne e tocno. Spored mene mislam deka nekoj koj sto ima golema potreba i se cuvstvuva mnogu tesko bi trebalo da zema nekoi lekarstva, bez razlika dali toa predizvikuva zavisnost ili ne. Kako sto znam jas antidepresivite ne predizvikuvaat zavisnost a onie drugite ( nz kako da gi narecam tocno ) kako sto se na primer lorsilan i slicnite takvi predizvikuvaat. Sega se zavisi od covek do covek , zavisi vo kakva doza se pijat i plus drugi faktori vlijaat na toa. Jas licno ne pijam nikakvi lekarstva, nekolku pati razmisluvav da pocnam a ednas koga padnav na ispit bas poradi toa sto ne mozev da ucam tie denovi od sto mi bese tolku mnogu tesko , se iznervirav i kupiv asentra od 10mg ama sepak na krajot ne se resiv da pocnam. Sum imal mnogu teski situacii do kraen stepen, bezizlezni situacii, kako da e kraj na svetot i vekje ne mi se zivee ama ne se resiv seuste , barem sega za sega ne pijam nisto. Vaka po priroda sum mn fizicki aktiven, obavezno igram fudbal, ili teretana a ako ne e nesto od toa ke prosetam kolku da ne sum doma. Posle toa gledanje fudbal, izleguvanje na kafe i slicno .. Mnogu e vazno da se ima nekoja zanimacija , kakva bilo ama vazno nesto sto ke gi skrenuva mislite. Najloso od se e koga se zatvoris doma vo soba a toa najcesto se slucuva koga ke sedam na fb i toa na mobilen. Ke legnam vo sobata i taka bez nikakva volja za nesto ke me fati apatija i posle toa sledat losi misli. Nie sto patime od ova pricinite nastanuvaat zatoa sto sme precuvstvitelni,premnogu razmisluvame za se i pred se sme samokriticni. Inaku idenjeto na psihajatar e mnogu vazno, sekoj koj sto gi ima ovie problemi mora obavezno da odi bidejki vakvite problemi ne se resavaat sami.Kolku i da sme svesni za problemot i da znaeme poradi sto e ni treba nekoj sto ke ne nasoci vo potrebniot pravec, da ne motivira ili da ni dade sovet sto treba da smenime .. Da ne go znaev forumot i da ne odev na terapii nz sto ke bese sega so mene, ne sakam ni da pomislam. Imam podobro vo posledno vreme iako ne e se bas kako sto treba...
 
Член од
21 ноември 2005
Мислења
5.113
Поени од реакции
824
Дали некој користи некоја ефикасна природна замена за анти-депресиви од типот на дијазепам, хелекс итн.?
Сум пробал валеријан во форма на чај и капки меѓутоа дејството е минимално, да не речам незначително.
 
Член од
6 февруари 2013
Мислења
37
Поени од реакции
4
Lujge dali ima bekoj sto zemal heleks podolgo vreme za anks i paniki.Jas gi zemam podolgo vreme dobra bev samo so niv no pred izvesen period imav stresovi i sega pijam ama kako da ne mi deluvaat.Odam na kbt no ne sum skoncentrirana bas na toa mi e strav da ne poludam i sl da ne pisuvam kakvi raboti.ve molam sovet sto da pravam mnogu mi e strav ne jadam me boli zeludnik heleksot od tri eden vo denot ke prodeluva da odam na psihojatar po ad strav mi e od nus pojavi i toa upatstvoto koga ke go procitam......[DOUBLEPOST=14457
 
Член од
12 февруари 2014
Мислења
7.736
Поени од реакции
24.384
Дали некој користи некоја ефикасна природна замена за анти-депресиви од типот на дијазепам, хелекс итн.?
Сум пробал валеријан во форма на чај и капки меѓутоа дејството е минимално, да не речам незначително.
Пробај со чај од жолт кантарион, три пати на ден. Има едни таблети на база на кантарион, психијатрите во Германија им даваат предност прво на овие. Не знам дали ги има во Македонија, побарај.



Lujge dali ima bekoj sto zemal heleks podolgo vreme za anks i paniki.Jas gi zemam podolgo vreme dobra bev samo so niv no pred izvesen period imav stresovi i sega pijam ama kako da ne mi deluvaat.Odam na kbt no ne sum skoncentrirana bas na toa mi e strav da ne poludam i sl da ne pisuvam kakvi raboti.ve molam sovet sto da pravam mnogu mi e strav ne jadam me boli zeludnik heleksot od tri eden vo denot ke prodeluva da odam na psihojatar po ad strav mi e od nus pojavi i toa upatstvoto koga ke go procitam......

Консултирај се со стручно лице за хелексот.

Како тоа не си сконцентрирана на кбт, за што плаќаш? :) Нормално дека нема да полудиш, никој не полудел од анксиозност. Какво ти е искуството со кбт засега? Зошто не разговараш со психијатарот и за хелекс и за стравот што го имаш моментално?
 
Член од
6 февруари 2013
Мислења
37
Поени од реакции
4
iskustvoto so kbt ne mi e bas nz dali jas pogresno gi tolkuvam rabotite ili sto kako znaci me ubedi deka ako mislam deka imam srcev udar i ke imam ajo mislam deka ke se onesvestam ke se onesvestam jas sum 15 god so anks ednas se nemam onesvesteno nit pak imam doziveano srcev udar i red drugi raboti.Neznam so da kazam eve nekoj neka me poduci od tie sto imaat odeno na kbt.
 
Член од
20 април 2014
Мислења
5.239
Поени од реакции
5.820
Дали некој користи некоја ефикасна природна замена за анти-депресиви од типот на дијазепам, хелекс итн.?
Сум пробал валеријан во форма на чај и капки меѓутоа дејството е минимално, да не речам незначително.
Nogu priroden antidepresiv bez nus pojavi: Simni gi site epizodi od prva do posledna LUD ZBUNJEN NORMALAN
i gledaj 3 x 3 epizod na den najmalce. Od predizoranje niso nema da ti bide, samo podobro moze. Isprobano, od mrtvite diga.[DOUBLEPOST=1445809708][/DOUBLEPOST]Touku od mene.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom