Загадувањето не сопира, секоја година нови 4.500 заболени од рак!

  • Креатор на темата Креатор на темата bobipp
  • Време на започнување Време на започнување
Видов заборавено дрво што расте у моја населба. Кај да пријавам?
у најблискиот општински комитет може ли?
(имаат ваљда у секој комитет секири и пили, овие зли дрва сеуште ги има на понекаде)
 
Видов заборавено дрво што расте у моја населба. Кај да пријавам?
у најблискиот општински комитет може ли?
(имаат ваљда у секој комитет секири и пили, овие зли дрва сеуште ги има на понекаде)
што си настрвен на дрвата, да не ти паднало некое на кола ?? .. на еден комшија што му падна дрво на кола, еден му кажуваше иди кај Жерновски да ти плати штетата :(
Толку дискутираме за дрва, но главната работа е да не се загадува. Дрвата ги примаат отровите, а кога ќе се горат дрвата се тоа ќе ни се врати назад...
 
Очигледно ова не допира до оние кои се одговорни за овие состојби. Дали ќе го нарече некој автогеноцид или демоцид, не е толку битно.Не е битно ни која власт, од која година, тоа нека си го анализираат кај што им е битно. Битно македонската централна и локална власт придонесоа за ваквите состојби со урбанистичките планови, елиминација на зеленилото, непроодност и блокирање на постоечките сообраќајници со разноразни "градежни активности" (како онаа под стоковната Мост), со неисполнети ветувања за булевари и подземни улици, со лош јавен превоз, со ист систем на греење како пред 50тина години итн. Со тоа, покрај зголемена смртност, се зголемуваат и трошоците за здравствениот систем, за фирмите и за граѓаните.
За зеленилото, непланскиот развој на градовите и здравствените проблеми

Во 2011, кога Скопје имаше многу помалку бетон
Во Скопје има 7,5 квадратни метри зеленило по глава на жител, што е помалку од пропишаните норми на Светската здравствена организација (СЗО).
Просекот на зеленило во европските градови по глава на жител е 16 метри квадратни, додека во Скопје се планира во иднина да се достигне до 8 метри квадратни, вели Никола Нешкоски - инженер за животна средина. Тој истакнува дека зеленилото е многу важно за продукција на кислород, "заробување" на јаглерод диоксид и спречување на бучавата.
"Зголемувањето на станбениот простор во Скопје го блокира протокот на воздух. Исто така се јавуваат проблеми како зголемен број на жители во Скопје и зголемен број на возила кои често се наоѓаат на пешачките патеки. Многу е важно да се зголемуваат зелените површини бидејќи влијаат на психолошкиот развој на луѓето, ги смируваат и ги прават попродуктивни, за разлика од бетонската џунгла околу нас", заклучува Нешкоски.

и веќе во 2013
Скопје расте на штета на граѓаните
Македонскиот главен град нуди незадоволителен квалитет на живот, велат експертите. Се гради на штета на зеленилото и јавните површини, а граѓаните и јавноста не се вклучени во донесувањето на одлуките
Истражувањето ги третира градските четврти Дебар Маало и Буњаковец, кои се најмногу погодени од зголемувањето на стамбената структура. Резултатите покажуваат дека во 1990 година на нив имало 21,6% зелени површини, а моментално 13,9%. До 2020-та се предвидува дека ќе останат само 4,5 проценти зелена површина.

Дури 870.000 граѓани боледуваат од респираторни болести
Дури 870.000 граѓани во Македонија боледуваат од респираторни болести, од кои 670.086 или 76 отсто од граѓаните боледуваат од болести на горните дишни патишта, додека 198.431 или 22 отсто од населението страдаат од болести на долните дишни патишта, покажуваат последните статистички податоци од 2014 година.
Овие бројки со јавноста денеска пред Институтот за јавно здравје во Скопје ги споделија активистите од граѓанското движење „Ќе дишеме или ќе издишеме“ и го прашаа директорот на Институтот, дали оваа здравствена установа нешто работи или е филијала на Државниот завод за статистика.
- Бараме јавно да се каже колку граѓани боледуваат од респираторни болести и од карцином во Скопје, Тетово и во Битола – истакнаа на активистите од „Ќе дишеме или ќе издишеме“.

За проблемот околу загадувањето на воздухот, Светска банка со години алармира. Извештајот за Зелен раст на Република Македонија за 2014-та, кој го објави банката, покажа дека загадениот воздух во земјава годишно убива по 1. 350 луѓе.

И поздрав од Тетово
Од гинеколошкото одделение при Клиничката болница Тетово, не ја исклучуваат можноста аерозагадувањето да биде еден од причините за спонтаните и неразвиените абортуси во тетовско, чија бројка се движи од 350 до 400 на годишно ниво.
 
Moze nekoj da mi objasni od kade doagja ova golemo zagaduvanje? Mislam, ne moze samo da e od toplenje so drva, Kicevo e grad koi ne raste i od sekojpat se greel na drva pa ete do pred nekoja godina nemal tolku problemi so zagaduvanje? Nekako neobjasnivo mi e sto vo Makedonija ima gradovi so 30.000 (Kicevo), 80.000 (Tetovo) i 600.000 (Skopje) ziteli, kade zagaduvanjeto dostignuva razmeri kako vo multimilionskite gradovi vo Kina, koi dopolnitelno proizveduvaat dnevno poke nego Makedonija godisno.
 
Moze nekoj da mi objasni od kade doagja ova golemo zagaduvanje? Mislam, ne moze samo da e od toplenje so drva, Kicevo e grad koi ne raste i od sekojpat se greel na drva pa ete do pred nekoja godina nemal tolku problemi so zagaduvanje? Nekako neobjasnivo mi e sto vo Makedonija ima gradovi so 30.000 (Kicevo), 80.000 (Tetovo) i 600.000 (Skopje) ziteli, kade zagaduvanjeto dostignuva razmeri kako vo multimilionskite gradovi vo Kina, koi dopolnitelno proizveduvaat dnevno poke nego Makedonija godisno.
Ти пуштија линк со добро објаснување http://www.fakulteti.mk/news/15-12-13/zoshto_vozduhot_vo_skopje_e_tolku_zagaden_ima_li_reshenie.aspx
За Кичево не знам дали Осломеј работи и дали тоа придонесува. А инаку Кичево е во котлина исто како Тетово и Скопје и веројатно и тоа има улога.
 
Очигледно .... Битно македонската централна и локална власт придонесоа за ваквите состојби со урбанистичките планови, елиминација на зеленилото, непроодност и блокирање на постоечките сообраќајници со разноразни "градежни активности" (како онаа под стоковната Мост), со неисполнети ветувања за булевари и подземни улици, со лош јавен превоз, со ист систем на греење како пред 50тина години итн. Со тоа, покрај зголемена смртност, се зголемуваат и трошоците за здравствениот систем, за фирмите и за граѓаните.
За зеленилото, непланскиот развој на градовите и здравствените проблеми

Во 2011, кога Скопје имаше многу помалку бетон
Во Скопје има 7,5 квадратни метри зеленило по глава на жител, што е помалку од пропишаните норми на Светската здравствена организација (СЗО).
Просекот на зеленило во европските градови по глава на жител е 16 метри квадратни, додека во Скопје се планира во иднина да се достигне до 8 метри квадратни, вели Никола Нешкоски - инженер за животна средина. Тој истакнува дека зеленилото е многу важно за продукција на кислород, "заробување" на јаглерод диоксид и спречување на бучавата.
"Зголемувањето на станбениот простор во Скопје го блокира протокот на воздух. Исто така се јавуваат проблеми како зголемен број на жители во Скопје и зголемен број на возила кои често се наоѓаат на пешачките патеки. Многу е важно да се зголемуваат зелените површини бидејќи влијаат на психолошкиот развој на луѓето, ги смируваат и ги прават попродуктивни, за разлика од бетонската џунгла околу нас", заклучува Нешкоски.

и веќе во 2013
Скопје расте на штета на граѓаните
Македонскиот главен град нуди незадоволителен квалитет на живот, велат експертите. Се гради на штета на зеленилото и јавните површини, а граѓаните и јавноста не се вклучени во донесувањето на одлуките
Истражувањето ги третира градските четврти Дебар Маало и Буњаковец, кои се најмногу погодени од зголемувањето на стамбената структура. Резултатите покажуваат дека во 1990 година на нив имало 21,6% зелени површини, а моментално 13,9%. До 2020-та се предвидува дека ќе останат само 4,5 проценти зелена површина.

Дури 870.000 граѓани боледуваат од респираторни болести
Дури 870.000 граѓани во Македонија боледуваат од респираторни болести, од кои 670.086 или 76 отсто од граѓаните боледуваат од болести на горните дишни патишта, додека 198.431 или 22 отсто од населението страдаат од болести на долните дишни патишта, покажуваат последните статистички податоци од 2014 година.
Овие бројки со јавноста денеска пред Институтот за јавно здравје во Скопје ги споделија активистите од граѓанското движење „Ќе дишеме или ќе издишеме“ и го прашаа директорот на Институтот, дали оваа здравствена установа нешто работи или е филијала на Државниот завод за статистика.
- Бараме јавно да се каже колку граѓани боледуваат од респираторни болести и од карцином во Скопје, Тетово и во Битола – истакнаа на активистите од „Ќе дишеме или ќе издишеме“.

За проблемот околу загадувањето на воздухот, Светска банка со години алармира. Извештајот за Зелен раст на Република Македонија за 2014-та, кој го објави банката, покажа дека загадениот воздух во земјава годишно убива по 1. 350 луѓе.

И поздрав од Тетово
Од гинеколошкото одделение при Клиничката болница Тетово, не ја исклучуваат можноста аерозагадувањето да биде еден од причините за спонтаните и неразвиените абортуси во тетовско, чија бројка се движи од 350 до 400 на годишно ниво.
да, централната власт направи споменици, ама локалните власта енормно градат станови, дали градежната мафија притиска, има некоја политика Република Скопје да станеме... а не се гради само во вмровскиот Аеродром, секаде се градат станови, па Центар гради 6-катници во МагирМаало каде што на луѓето со децении не им даваа ништо да пипнат...
И пак да повторам, ако парковите се решение, ајде тука околу ФФМ да се пошуми , греота е деца тренираат фудбал во смрдеа, веќе 2 години се терените направени а слабо е пошумено...
 
Македонија, 21 век. Наместо гасификација, чурат неисушени дрва (заради наводната криза со дрва), делови од мебел и друг отпад, ќумур, прегорено масло...
Роковите пробиени - нема одлука за гасификација на скопскиот регион
има и друго, во усје ( а можеби и други) горат мелена гума. Не верувам дека како гориво е јако, можеби се добиваат пари тоа да се согорува, па ајде удри кај нас во Македонија. Нешто ми е чудно што опозицијата молчи за ова, а општо им е позната работа на сите што се движат во близина на цементарата...
 
РЕКОРДИ ВО ЗАГАДУВАЊЕТО

Денеска не излегувајте надвор, во воздухот има повеќе ПМ10-честички отколку кислород

mkd-232881.jpg

mkd-232882.jpg
 
Знаете ли што е чудното (барем на мене ми е)? Како може преку ден, сите раздвижени со возила, кој е дома се грее (пример) на дрва, јаглен... концентрацијата е највисока во 1 наутро? Повеќето што се вработени, во 1 или легнуваат или веќе спијат, а оган дома да остави некој и да заспие, не верувам. Барем не силен. Нешто друго е поголем загадувач од возила и домаќинства. Не дека и овие не се, ама...
 
Знаете ли што е чудното (барем на мене ми е)? Како може преку ден, сите раздвижени со возила, кој е дома се грее (пример) на дрва, јаглен... концентрацијата е највисока во 1 наутро? Повеќето што се вработени, во 1 или легнуваат или веќе спијат, а оган дома да остави некој и да заспие, не верувам. Барем не силен. Нешто друго е поголем загадувач од возила и домаќинства. Не дека и овие не се, ама...
Тоа го напишав уште пред десет страни - заради притисокот во воздухот кој се менува преку ден и навечер. Барем такво објаснување имаше на повеќе сајтови на англиски јазик.
 
Тоа го напишав уште пред десет страни - заради притисокот во воздухот кој се менува преку ден и навечер. Барем такво објаснување имаше на повеќе сајтови на англиски јазик.
Зошто ако е на англиски е релевантно.
 
Зошто ако е на англиски е релевантно.
Да сега видов звучеше смешно :) Го видов на интернет мора да е вистина.
Тhe sun and the Earth's atmosphere height are the factors that cause haze to look denser in the evening, according to Dr Erik Velasco, a research scientist from Singapore-MIT Alliance for Research and Technology.
Before the sun rises, the height of the atmosphere over the city is at around 50m to 100m. This means that particles from pollution sources like vehicles, and now the haze, are all concentrated in a shallow layer.
As the day progresses, the atmosphere height gradually increases to about a height of 2km as the sun gives off heat, which hits surfaces like roads and buildings.
That energy generates turbulence in the air, which results in the higher atmosphere height. It also promotes the formation of new particles. And because there is more room, these particles are more dispersed and diluted.
After sunset, however, the atmosphere height collapses, compressing all the pollutants back into a shallow layer. The air is also usually more polluted during this time, thus causing the haze to be denser at night.

Звучи логично а ние имаме прилика и да го потврдиме тоа (за жал).
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom