Прекрасен дожду...ке те замолам да се појавиш повторно...Дождецу,...те молам биди ми и вечерва пријател...
Се чувствувам прекрасно,чиниш го допирам врвот...
Ги кренав рацете високо,и велам:I love this fucking life...
I love everybody today...tomorrow and thay after that...
И после неколку дневните обврски утре целиот ден ке го поминам во топол кревет со многу филмови на тв...
А ти реков дека следниот пат кога ке ти пишам ке бидам најсрекната на свет...
Епа да,срекна сум...Посрекна од било кога.Не би сакала да ги откривам деталите зошто секогаш постои некој кој на некој начин ке ти скрати дел од среката..Но,јас за нив не се грижам,иако решив ова да го чувам за себе...

Подобро,не можеше да биде.Се работи само за нешто кое зависи мојата иднина..А кога сакам нешто да направам одам до крај...
Со инает но го довршувам она што го сакам.
Ми велат,не чини да си толку инаетчија,си го наследила карактерот на татко ти...А јас возвракам на тоа дека сум горда на себе...Горда бидејки никогаш не сум се откажала...
А и зошто да се откажам?Не би сакала да бележам порази,сакам да впишувам победи...Па конечно моите да кажат некој убав збор за мене иако не го правам тоа да се задоволни тие...Ке знам дека сум успеала во животот...
И додека го пишувам ова...Ми дојде на памет едно прашање...Зошто некои луге се откажуваат?И уште едно.Зошто некој не се бори да зачува пријателство?Дали мисли дека е време да му се стави еден икс или точка како пропаднато и...
Не сакам да продолжам да зборувам за тоа...Тој човек...Реши да ме напушти..Има сега други пријатели/ки...А јас сум здодевната

...Но во ред...Тоа не го менува фактот дека јас останувам истата како и секогаш...Со позитива во себе...За останатите,на кого сум потребна знае каде да ме најде...Сега само знам... дека сум исполнета.
Im Living my life.
