- Член од
- 24 март 2010
- Мислења
- 15.540
- Поени од реакции
- 26.986
Шефе, видеава никој не ти ги гледа, верувај.
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Забелешка: This feature may not be available in some browsers.
pa polesno mi e da stavam vides ,otkolku da odgovaram , na edni isti gluypavi prasanja i tvrdenja po stopatiШефе, видеава никој не ти ги гледа, верувај.
Не е подобро. Неколку прецизни реченици имаат многу подобар ефект од 100 видеа од по 10-тина минути.pa polesno mi e da stavam vides ,otkolku da odgovaram , na edni isti gluypavi prasanja i tvrdenja po stopati
Ама тебе и на неколку економисти на форумот ви е јасно тоа, секако и на тој што сака да свати... тешко му е на некој кој нема поим од економија или едноставно несака да разбере затоа што ете утувил у глава дека добро се живеело 15-тина години во таа федерација... тешко е нему да му се објасни дека од економски аспект, дури и краткорочно тоа беше неодржива творба! Не половина, туку 90% од фирмите не работева под пазарни услови... На тој систем не беше целта создавање вишок на вредност, профит кој пак профит ќе донесе нови инвестиции, нов развој, нови вработувања..... ним им беше цел што повеќе да се вработат при што имаше превработување и гушење на стопанството. Вработување по разни основи кои го уништуваа производството: Партиски подобни, полуписмени директори, непотизам и тн... имаше фирми кои запослуваа 500-600 вработени од кои повеќе од половината беа во администрацијата. Па Гошев ‘‘покајникот‘‘ напомена во една прилика дека некоја фабрика со толкав број на вработени запослувала 70 правници! Имаше една флоскула општоприфатена во тогашна Ју федерација, те една од многуте: ‘‘Један ради, петоро пишу‘‘... Таква економија, немаше ни ‘п‘‘ од пазарна економија, ни ‘‘б‘‘ од бренд, ‘п‘ од производ... затоа немаше скоро ниеден бренд, освен можеби ЕЛАН и уште еден-два кои и во тие услови извезуваа пазарно, работеа профитабилно... но сепак како реков тоа не беше случај со 90% од фирмите, од кои некои исто така извезуваа, но за разлика од првите, овие се гушева во огромни, огромни загуби и долгови.... или беа ‘‘субвенционирани‘‘ (помогнати) од општината, републиката, дури и од федерацијата, зависно од колкав општествен интерес се истите... се гушева во загуби и долгови, бидејки оперативните трошоци ‘‘разбира се‘‘ (поради познатите аномалии) беа многу повисоки отколку ефектот од извозот....Не 50% ќе пропаднева сите, доколку не направија преструктуирање на работењето од договорно кон пазарно. Ете некои успеава, некои за жал не!..... Не од Водно, од Месечината тоа се гледа, ама за оној кој може да види и може да разбере.Социјалистичко Работничко СамоуправувањеЕм си вработен ем си газда ем државата ти го дава основачкиот капитал и ти гарантира за фирмата. Кој „генијална“ идеја. Толку бе „добри“ фирмите така да кога се отвори пазарот кон странство пола пропадна...Лесно е да си успешен во затворен пазар и фингирани цени. Целата економија на СФРЈ беше една фатаморгана чувана под стаклено ѕвоно.
Ти си ги прегледал неговите дела и табели... и даваш констатација!?Смешки човече! Само ти продолжи да бараш гафови, точки и запирки. Човекот 35-40 години ги посветува на таа материја при што напишал близу 30 дела и стотици трудови признати од светската јавност...
На Хаити или на Хаваи, но и на Јеил предавал неколку години....а повеќе од 40 години веројатно и неможел да посвети на истражувањата и да сакал. Веројатно толкав е нормалниот човечки работен век!?.... е гледаш светската јавност импровизации и препишувања, сензационализми и бљувотини.... не прифаќа и истите тие негови истражувања не ги става во ВЦ, туку ги смета за релевантни, како истокот така и западот...а таму во WC нешто друго става, веројатно архивата на Тито, на КПЈ и на федерацијата. И верувај ми, одамна пушти вода! Има веќе нешто повеќе од 20 години!Ај сега пробај да замислиш, 35-40 години работа, 30 дела и стотица трудови.
По едно дело и по 2 труда годината. Трудови за Русија, Кина, Југославија, Албанија, Нацистичка германија, Америка, Вијетнам, Кампучија.... башка предавал во Хаити!!
Зато ти велам, типчето ниту истражувал ниту мрднал некаде надвор од канцеларија, барал по книги весници (во поново време од интернет) и копи пасте без да ич обрни внимание што копира. Сега ќе ти кажам една работа, учествував во изработка на каталог за еден тип на носии во битолскиот регион. Истражувањата почнаа 1993 и се уште трајат. 20 години да се истражат начини на облека на еден мал простор. И сеуште стручното лице вели дека не е до крај истражено. А професоро твој во 30 години “открил“ кој колку убилк низ цел свет хахахахах па вели убиле или 40 милиони или 250 милиони!!! (е де 200 милио0ни плус минус - нема везе важно труд да се објави! и се користи со книга на Толстој издадена во Англија а самите Англичани ја забраниле книгата како лажна и тендециозна а авторот го казниле. Па во табелите за Југославија вели “Или убиени се 500 иљади или 2 милионио“ мање више горе доле отприлика претпоставено ...... такви научни трудови и дела се стават на шајка во клозет покрај ВЦ шоља
Пазарот се отвори уште за време на Анте Марковиќ и не пропаднаа тогаш. Почнаа да пропаѓаат кога се распадна заедничкиот ЈУ пазар, но сепак најголем удар беше за време на ткн. приватизација. Што не пропаднеа во Словенија фирмите, истиот систем беше и таму и овде?Социјалистичко Работничко СамоуправувањеЕм си вработен ем си газда ем државата ти го дава основачкиот капитал и ти гарантира за фирмата. Кој „генијална“ идеја. Толку бе „добри“ фирмите така да кога се отвори пазарот кон странство пола пропадна...Лесно е да си успешен во затворен пазар и фингирани цени. Целата економија на СФРЈ беше една фатаморгана чувана под стаклено ѕвоно.
Не си ги прочитал бројките во времето на Анте Марковиќ почна целиот проблем СФРЈ во 1990 имаше раст од -10% за споредба Грција сега има -7%. Анте Марковиќ предизвика огромна криза со либерализација на пазарот а немаше отпуштања бидејќи државата им ги покриваше загубите. Фирмите беа веќе пропаднати пред да почне приватизација и нормално е новите газди да отпуштаат. Многу обични граѓани мислат дека е вака ама се неинформирани не прочитале статистика и не ги интересира ништо освен плата на први. Работници не гледаат подалеку од својот нос затоа си поминуваат како што си поминуваат. Се разбира и распадот на СФРЈ и комунистичкиот блок се фактори. Инаку и Словенија беше во огромна криза од 1990-1995 и си помина доста лошо. Сите екс-комунистички земји си поминаа слично тоа зборува колку им го бивало стопанството не е само Југославија.Пазарот се отвори уште за време на Анте Марковиќ и не пропаднаа тогаш. Почнаа да пропаѓаат кога се распадна заедничкиот ЈУ пазар, но сепак најголем удар беше за време на ткн. приватизација. Што не пропаднеа во Словенија фирмите, истиот систем беше и таму и овде?
Само еден пример од приватизацијата, Македонија Спорт со директор Илија Камчев оди во стечај но истовремено се појави ОРКА на синот Орце. Има вакви еден куп примери каде фирмите намерно се задолжуваат и склучуваат штетни договори со други фирми. Овие фирми не беа државни, сечиви и ничиви беа и сите крадеа од нив, има и многу случаи каде има двајца и повеќе директори во една фирма и сите тврдат дека тие имаат мнозинство во фирмата.
1990 Југославија веќе се распаѓа. Таа последна година треба да се исклучи затоа што се случуваат разни неекономски фактори, Србија и воведува ембарго на Словенија, потоа Србија врши упад во монетарниот систем, си печати динари и парите ги троши за свои потреби и нормално сите плаќаат преку инфлација. Дали воопшто може да се каже дека 1990 функционираат сојузните институции? 1991 е војната во Словенија.Не си ги прочитал бројките во времето на Анте Марковиќ почна целиот проблем СФРЈ во 1990 имаше раст од -10% за споредба Грција сега има -7%. Анте Марковиќ предизвика огромна криза со либерализација на пазарот а немаше отпуштања бидејќи државата им ги покриваше загубите. Фирмите беа веќе пропаднати пред да почне приватизација и нормално е новите газди да отпуштаат. Многу обични граѓани мислат дека е вака ама се неинформирани не прочитале статистика и не ги интересира ништо освен плата на први. Работници не гледаат подалеку од својот нос затоа си поминуваат како што си поминуваат. Се разбира и распадот на СФРЈ и комунистичкиот блок се фактори. Инаку и Словенија беше во огромна криза од 1990-1995 и си помина доста лошо. Сите екс-комунистички земји си поминаа слично тоа зборува колку им го бивало стопанството не е само Југославија.
Дури и СФРЈ да останеше цела ќе си поминеш како Бугарија или Романија од почетокот на 90тите. Системот беше сличен и целосно неприспособен на пазарни услови. Војните не се позитивна работа ама и да не беа тие немаше да биде добро.1990 Југославија веќе се распаѓа. Таа последна година треба да се исклучи затоа што се случуваат разни неекономски фактори, Србија и воведува ембарго на Словенија, потоа Србија врши упад во монетарниот систем, си печати динари и парите ги троши за свои потреби и нормално сите плаќаат преку инфлација. Дали воопшто може да се каже дека 1990 функционираат сојузните институции? 1991 е војната во Словенија.
Има голема разлика помеѓу Ју економијата и онаа во Комунистичкиот блок. Настрана што постоеше ткн. Општествена сопственост него најнормално во Југославија егзистира приватната сопственост. Имало дискусија во тоа време помеѓу Кина и СССР за карактерот на Југославија.Дури и СФРЈ да останеше цела ќе си поминеш како Бугарија или Романија од почетокот на 90тите. Системот беше сличен и целосно неприспособен на пазарни услови. Војните не се позитивна работа ама и да не беа тие немаше да биде добро.
http://www.mltranslations.org/serbcroat/yugosoccountr.htmGodine 1953 izdala je Titova klika odredbe prema kojima ''grupe gradjana'' imaju pravo da ''osnivaju preduzeća'' i ''zapošljavaju radnu snagu''. Iste godine izdala je Titova klika zakon, koji daje pravo privatnim licima da mogu kopovati odredjenu svojinu državno-ekonomskih organizacija.
Godine 1956 naložila je Titova klika lokalnim vlastima da podupiru privatni kapital u poreznoj politici i sličnom.
Godine 1961. Titova klika je utvrdila da privatna lica imaju pravo kupovine deviza.
Godine 1963. je politika razvoja privatnog kapitala od strane titove klike bila učvršćena u njihovom ustavu. U tom ustavu je regulisano da privatna lica u Jugoslaviji smiju organizovati preduzeća i zapošljavati radnu snagu.
Uz podršku titove klike iznikoše u jugoslovenskim gradovima privatna preduzeća i privatni kapital kao pečurke posle kiše.
Prema podacima službenog "Statističkog priručnika Jugoslavije za 1963. godinu " koji izlazi u Beogradu, postoji u Jugoslaviji preko 115. 000 privatnih "zanatskih radnji". Vlasnici mnogih tih privatnih radnji ,ipak, nijest samo "zanatlije" , nego tipični privatni kapitalisti.
Titova klika je priznala da, i ako privatni vlasnici prema zakonu smiju zaposliti najviše pet radnika, postoje mnogi koji zapošljavaju deset do petnaest puta više radnika, a neki čak "500 do 600 radnika".[10] Godišnji obrt nekih takvih predtzeća iznosi preko 100 miliona dinara.
Godine 1951 Titova klika je javno stavila do znanja da se odstupa od puta kolektivizacije zemljoradnje i da otpočinje rasformiranje seljačkih radnih zadruga. To je bio vrlo značajan korak, sa kojim je Titova klika otpočela izdaju socijalizma. Do kraja 1953 opao je broj tadašnjih zadruga sa oko 6.900 iz 1950 na oko 1.200. Godine 1960 je taj broj iznosio samo 147. Jugoslovenska sela su pružala sliku masovnog pojedinačnog privredjivanja.
Titova klika je sasvim otvoreno izjavila da je kolektivizacija u Jugoslaviji, neizvodljiva. Oni su se razbacivali klevetničkim otrovom kao: ''kolektivizacija i oduzimanje zemljišta je jedno te isto''[14] i tumačili kolektivizaciju kao put da se ''kulačenje i siromaštvo seljaka, po mogućstvu, što duže održi''.[15]
Titova klika daje čak i svoju besmislenu saglasnost da se razvoj zemljoradnje odvija ''na osnovama slobodne konkurencije različitih ekonomskih snaga''.
Немаше капитализам во СФРЈ имаше некои смешни и минимални семкарско-занаетчиски фирмички најчесто со 1-2 вработени и огромни ограничувања. Тоа е многу далеку од капиталистичко општество и пазарна економија. Не се „големи разлики“ туку многу ситни. Знам како беше...ај сегаИма голема разлика помеѓу Ју економијата и онаа во Комунистичкиот блок. Настрана што постоеше ткн. Општествена сопственост него најнормално во Југославија егзистира приватната сопственост. Имало дискусија во тоа време помеѓу Кина и СССР за карактерот на Југославија.
http://www.mltranslations.org/serbcroat/yugosoccountr.htm

Бујото, или Хајтек на Саво Станковиќ се фирми од бивша Југославија и не биле со 1-2 вработени него многу повеќе.Немаше капитализам во СФРЈ имаше некои смешни и минимални семкарско-занаетчиски фирмички најчесто со 1-2 вработени и огромни ограничувања. Тоа е многу далеку од капиталистичко општество и пазарна економија. Не се „големи разлики“ туку многу ситни. Знам како беше...ај сега![]()
Прво откривме дека “професорот“ се служел со книгиу кои се забранети заради изнесување на лаги и невистини а авторот казнет.И кога зборуваш за наградите, заборави да споменеш дека двапати бил номиниран за Нобелова награда за мир, за неговиот труд за неговите дела (оние што ти ги критикуваш)... токму онаа награда која не само што ја добива Јасер или Обама, туку и такви великани од луѓе како: Мајка Тереза, Ганди, Мартин Лутер, Нелсон Мандела, Далај Лама, Алберт Швајцер....