Сонови, толкување на сонови

S

Sattva

Гостин
1. Jas, sestra mi, nejziniot poraneshen dechko i nejziniot prijatel (i mislam deka imashe ushte dve lichnosti so nas) chekame prevoz... se kachuvame vo avtobus (golem, shirok, nov... se sekjavam deka bevme mn iznenadeni i ne mozevme a da ne iskomentiravme kolku e nov...), sednuvame na prednite sedishta, taka se vozime... prijatelot na sestra mi e obzemen od postojan pathos, so solzi vo ochite, te gleda tazno no ne zboruva nishto... potoa sleguvame, avtobusot zaminuva i nie ostanuvame da chekame na istoto mesto od kade shto pojdovme (a nie ne go gledame kako takvo), prodolzjuvame so taxi... Naednash se naogjam vo edna soba vo kukjata od baba mi, tamu se moite poraneshni shkolski... pak se spremam za patuvanjeto, gledam eden star, mal, svetlo kafeav (kremov) kufer na stolot, vnatre imashe prashina i beshe prazen... jas go zemam, pak go otvoram, vo nego gledam rechni kamenja (taka golemki) i voda, i se toa mene mi e normalno: kako i da treba toa da go ponesam so sebe... Na krevetot lezi edna od devojkite, se gleda deka ne se chuvstvuva dobro... Povtorno go otvoram na podot, naednash se otvara celosno, kako golem kilim na rigi, i ovoj pat sfakjam deka ima mnogu voda vo nego, i, normalno, zemam chasha (poveke lichi na mini bokal) i isfrlam malku po malku od vodata... Dejstvoto go prekinuva edna od drugarkite, davajki mi do znaenje deka lichnosta shto lezji na krevetot e vo mn.losha sostojba i deka taa i dala veshtachko dishenje, ama deka jas ne mozjam da go storam toa... Jas stanuvam, trgnuvam i sednuvam kaj nea, ja gushkam, mislejki deka od mene izleguva "neshto" shto mozje da i pomogne... taa stanuva, se osvestuva... i poveke ne se sekjavam...

2. Naredniot den:
Mestoto kade shto zjiveam go demne opasnost... kako nekoe chudovishte od vremeto na Jurata, koe vo momentot ne beshe prisutno, se spremashe da napadne vo sekoj moment. Jas skokam od terasata na mojata kukja, letam... naogjam edno mesto kade mislam deka nema shansa "toa" da pomine (beshe kako pod nekoj star most, celoto beshe kafeavo, so stari predmeti... beshe kako stara (golema) soba... vnesuvam mnogu lugje... im kazjuvam na site kade tochno da se sokrijat (vo plakari, pod kreveti... zamoluvam edno detence da se sokrie vo rernata, zoshto tamu mi deluva "najbezbedno"...)... gledam deka site se dobro sokrieni, toa go gledam od panorama, letajki... Go chekam celo vreme da dojde, pregleduvam nasekade da vidam kade e, od kade ke se pojavi... Pak skokam od mojata terasa, ama ovoj pat malku mi e teshko letanjeto zoshto, sfakam, i mi beshe normalo, deka jas sum mnogu pogolemo chudovishte od nego (ama ne bev losho, neshto kako The BFG po karakter), so golem opash... ama toa ne me sprechuva da letam... Od terasata se vivnuvam kon dzidot koj ja obikoluva crkvata (koja vo sonot ja nema) i tuka celo vreme letam, de od eden, od od drug del od istiot toj dzid, vrsham nabljuduvanje... vo eden moment preletuvam od edniot do drugiot del od dzidot (ne se sekjavam dali beshe dijametralno), i tuka edna redica lugje, celite srekjni zatoa shto se chustvuvaat zashtiteni, me prechekuvaat (mozno e i da aplaudirale, ne znam)... a edna lichnost tuka (mojata strina), vo race drzji ogromni elenski (?) rogovi koi saka da mi gi stavi na glavata, ama beshe nevozmozjno, navistina bea pregolemi, preshiroki, a jas veke imav rozova marama na glavata (bev povtorno chovek vo tie nekolku sekundi), a i ne bev zainteresirana za "trofejot", i taka prodolzjiv da letam so lesnotija, sletuvajki na edno mnogu malechko, razdeleno na samo dve debeli granki, drvo izniknato na asfaltot, i tuka se sluchuva ona shto treba celo vreme da se sluchi: bitkata so monstrumot, koj vo momentot na pristignuvanjeto, beshe, ni poveke ni pomalku, edna obichna devojka (so crvena kosa, sino-sivi ochi), iako, moram da priznaam, krieshe nekoja "pakost" i studenilo vo sebe. Ja udirav so opashot po okoto... jas od ednata, a taa od drugata strana na drvoto, pridrzjuvajki se za grankite... po malku se chuvstvuvav nesigurna i ochekuvav deka vo sekoj moment vistinskoto zlo ke izbuvne od nea i deka toj ednostaven izgled samo ne zalazjuva. No ne go namaliv ritamot, prodolzjiv da ja udiram... i taka sonot ischezna...

3. Povtorno ja chekam taa opasnost, ovoj pat sum vo moeto telo celo vreme, povorno letam... no ovoj pat nema lugje, samo sestra mi... i taka se razbudiv
 
  • Ми се допаѓа
Reactions: ___

Mama.

уметник
Член од
23 јули 2011
Мислења
524
Поени од реакции
326
1. Jas, sestra mi, nejziniot poraneshen dechko i nejziniot prijatel (i mislam deka imashe ushte dve lichnosti so nas) chekame prevoz... se kachuvame vo avtobus (golem, shirok, nov... se sekjavam deka bevme mn iznenadeni i ne mozevme a da ne iskomentiravme kolku e nov...), sednuvame na prednite sedishta, taka se vozime... prijatelot na sestra mi e obzemen od postojan pathos, so solzi vo ochite, te gleda tazno no ne zboruva nishto... potoa sleguvame, avtobusot zaminuva i nie ostanuvame da chekame na istoto mesto od kade shto pojdovme (a nie ne go gledame kako takvo), prodolzjuvame so taxi... Naednash se naogjam vo edna soba vo kukjata od baba mi, tamu se moite poraneshni shkolski... pak se spremam za patuvanjeto, gledam eden star, mal, svetlo kafeav (kremov) kufer na stolot, vnatre imashe prashina i beshe prazen... jas go zemam, pak go otvoram, vo nego gledam rechni kamenja (taka golemki) i voda, i se toa mene mi e normalno: kako i da treba toa da go ponesam so sebe... Na krevetot lezi edna od devojkite, se gleda deka ne se chuvstvuva dobro... Povtorno go otvoram na podot, naednash se otvara celosno, kako golem kilim na rigi, i ovoj pat sfakjam deka ima mnogu voda vo nego, i, normalno, zemam chasha (poveke lichi na mini bokal) i isfrlam malku po malku od vodata... Dejstvoto go prekinuva edna od drugarkite, davajki mi do znaenje deka lichnosta shto lezji na krevetot e vo mn.losha sostojba i deka taa i dala veshtachko dishenje, ama deka jas ne mozjam da go storam toa... Jas stanuvam, trgnuvam i sednuvam kaj nea, ja gushkam, mislejki deka od mene izleguva "neshto" shto mozje da i pomogne... taa stanuva, se osvestuva... i poveke ne se sekjavam...

2. Naredniot den:
Mestoto kade shto zjiveam go demne opasnost... kako nekoe chudovishte od vremeto na Jurata, koe vo momentot ne beshe prisutno, se spremashe da napadne vo sekoj moment. Jas skokam od terasata na mojata kukja, letam... naogjam edno mesto kade mislam deka nema shansa "toa" da pomine (beshe kako pod nekoj star most, celoto beshe kafeavo, so stari predmeti... beshe kako stara (golema) soba... vnesuvam mnogu lugje... im kazjuvam na site kade tochno da se sokrijat (vo plakari, pod kreveti... zamoluvam edno detence da se sokrie vo rernata, zoshto tamu mi deluva "najbezbedno"...)... gledam deka site se dobro sokrieni, toa go gledam od panorama, letajki... Go chekam celo vreme da dojde, pregleduvam nasekade da vidam kade e, od kade ke se pojavi... Pak skokam od mojata terasa, ama ovoj pat malku mi e teshko letanjeto zoshto, sfakam, i mi beshe normalo, deka jas sum mnogu pogolemo chudovishte od nego (ama ne bev losho, neshto kako The BFG po karakter), so golem opash... ama toa ne me sprechuva da letam... Od terasata se vivnuvam kon dzidot koj ja obikoluva crkvata (koja vo sonot ja nema) i tuka celo vreme letam, de od eden, od od drug del od istiot toj dzid, vrsham nabljuduvanje... vo eden moment preletuvam od edniot do drugiot del od dzidot (ne se sekjavam dali beshe dijametralno), i tuka edna redica lugje, celite srekjni zatoa shto se chustvuvaat zashtiteni, me prechekuvaat (mozno e i da aplaudirale, ne znam)... a edna lichnost tuka (mojata strina), vo race drzji ogromni elenski (?) rogovi koi saka da mi gi stavi na glavata, ama beshe nevozmozjno, navistina bea pregolemi, preshiroki, a jas veke imav rozova marama na glavata (bev povtorno chovek vo tie nekolku sekundi), a i ne bev zainteresirana za "trofejot", i taka prodolzjiv da letam so lesnotija, sletuvajki na edno mnogu malechko, razdeleno na samo dve debeli granki, drvo izniknato na asfaltot, i tuka se sluchuva ona shto treba celo vreme da se sluchi: bitkata so monstrumot, koj vo momentot na pristignuvanjeto, beshe, ni poveke ni pomalku, edna obichna devojka (so crvena kosa, sino-sivi ochi), iako, moram da priznaam, krieshe nekoja "pakost" i studenilo vo sebe. Ja udirav so opashot po okoto... jas od ednata, a taa od drugata strana na drvoto, pridrzjuvajki se za grankite... po malku se chuvstvuvav nesigurna i ochekuvav deka vo sekoj moment vistinskoto zlo ke izbuvne od nea i deka toj ednostaven izgled samo ne zalazjuva. No ne go namaliv ritamot, prodolzjiv da ja udiram... i taka sonot ischezna...

3. Povtorno ja chekam taa opasnost, ovoj pat sum vo moeto telo celo vreme, povorno letam... no ovoj pat nema lugje, samo sestra mi... i taka se razbudiv
za vtoriot son
2. nema mnogu da filozofiram:) kratko i jasno ke ti kazam deka nesi ni svesna za tvojata golenina...
dovolno e samo da se svrtish i da "udrish so opashkata" tamu kade sto treba,megutoa taa tvoja mok ti sakash i treba da bide nasocena kon toa da im pomognesh na drugite, vo ovoj slucaj lugeto od tvojata bliska okolina.
odbivash bilo kakvo priznanie za sebe, skromna si sto e ushte eden pokazatel za kakva golemina se raboti
a za neprijatelot ke ti pisham, ama ne tuka
3. posebno si svesna za toa deka treba i sestrati da ja zashtitish, ti se pojavuva sama vo poseben son zatoa sto znaesh za sto konkretno se raboti
p.s. razbudi go "cudovishteto" vo sebe, vo sonot si kako cudovishte, a ne kako covek zatoa sto ti ukazuva deka ti treba transformacija od ona sto mislish deka si vo ona sto navistina si
 

Mama.

уметник
Член од
23 јули 2011
Мислења
524
Поени од реакции
326
cekorime so maz mi niz edna shiroka ulica...gradceto vo koe sto bevme nalikuvashe na nekoe zaspano gradce od minatoto,so kaldrmi,kukite po malku licea na mali zamoci...se beshe mnogu tivko,melanholicno.nastapi nokta i pocnaa da se palat ulicnite svetilki sto na gradceto mu dodade nekoja doza romanticnos i pocna da me ispolnuva nekoe prekrasno cuvstvo... cekorejki taka go zaprashav soprugot zosto nema nikoj?zoshto e tolku tivko?
toj mi raskazuvashe deka e praznik i deka site luge sega se doma za da se podgotvat,a koga ke pomine polnok site ke izlezat i zaedno kako edno semejstvo se sobirale na nekoja fontana da go proslavat praznikot...isto taka nekoj adet bilo da se kupuvaat i podaruvaat mirisi, no ne mirisi kako parfemi i sl. tuku samo mirisi bez nikakva namena...
pocnavme da se iskacuvame po ugornica,ulickata beshe tesna i naidovme na edna mala prodavnicka...vleguvame vnatre i beshe neopislivo,kako vo prikaznite...celata prodavnica beshe so mirisi spakuvani vo shishenca vo oblik na topcinja koi samostojno si lebdea,nekoi mirisi imaa i boja i neverojaten sjaj... jas voodushevena od seto toa pocnav da razgleduvam,imashe miris na ljubov,miris na sreka i sl.vo prodavnicata osven prodavacot imashe i ushte eden covek i celo vreme gledashe vo mene so nekoj roditelski pogled, mene mi beshe prijatno negovoto posmatranje, kako vo toj moment da ja osetiv tatkovata ljubov i vnimanie koja cel zivot mi nedostigala...
koga maz mi vide deka sakam da si kupam mirisi pocna da me prekoruva, tvrdeshe deka mnogu se skapi a nepotrebni, nemaat nikakva primena, mi objasnuvashe kako mozela da se kupat i na drugo mesto vo gradot i toa mnogu poeftini, plus toa i so sigurnost mikaza deka od ovaa prodavnica dosega nikoj nekupil i zatoa i jas ne treba da kupuvam...
jas go poslushav, ne kupiv, megutoa dlaboko vo sebe znaev deka ovie se vistinskite mirisi, a ne onie vo drugite prodavnici... ova beshe toa sto e za mene
izlegovme od prodavnicata i sama vlegov vo edna sportska sala...tamu imashe edno malo bolno devojce i nemozeshe da se smee
jas za da go nasmeam pocnav da se glupiram, da skokam, glumev indijanec,imitirav nekoi zivotni i devojceto pocna da se smee... se smeevme mnogu,devojeto mise pridruzi vo igrata i zaedno se razveseluvavme edna so druga.
vo eden moment zabelezav deka nekoj me gleda, toa beshe covekot sto me gledashe vo prodavnicata, sednat na tribinite i so blaga nasmevka posmatrashe se sto pravam. jas ne izreagirav nikako, prodolziv so detskata igra isto kako da ne sum go zabelezala,potoa vleguva maz mi i vi veli deka doshol prevozot koj sum go cekala...
izleguvam nadvor i pred vratata stoi edno belo kombe, vnatre eden povozrasen covek i eden mlad decko, se pozdravuvam so maz mi i se kacuvam vo kombeto.
vozime nagore, niz ugornica i pocnuva da se razdenuva...stignuvame do posakuvanata destinacija
imashe eden mal bazen,fontana od koja izleguvashe violetova voda i mnogu luge bea nasobereni...
koga se pribliziv nakaj niv site me docekaa mnogu prijatno,se gushkavme,se smeevme, kako site da gi znaev,site mi bea bliski...
potoa site pocnaa da vleguvaat vo bazenot i dojde red i na mene, ama ena povozrasna zena ne mi dozvoli, mi rece deka ushte mi e rano, a jas ja ubeduvav deka sega znam da plivam i ja molev da vlezam,ama taa ne mi dozvoli mi rece deka treba da se vratam i da go najdam toa sto nekogash go izgubiv, bez toa ne e mozno da se vklopam vo noviot dom sto me ceka...
se vrakam nazat so istite luge so istoto kombe i zabelezuvam deka sum bosa, go zamoluvam vozacot da se vrati pak kaj bazenot za da gi pobaram sandalite sto gi nosev, ama gi nemashe, potoa kombeto me odnese doma, tamu beshe majka mi a jas bev malo dete i i nareduvam so drskost da mi gi najde sandalite
majkami mi dava cizmim, a jas nezadovolna pocnuvam da i vikam,a taa da place...barav nasekade, barav vo shkoloto kade sto ucev, gi prashuvav site okolu mene i nikoj ne znaeshe nishto za moite sandali i togash se pojavi bratucetka mi da mi kaze deka tie sandalcinja bile volshebni i deka do sega sigurno se transformirale, taa neodamna gi videla kako patiki...
po nekoe vreme gi naogam patikite sto gi barav ama bea mnogu iskinati, se plashev da gi oblecam od prosta pricina da ne se raspadnat. gi oblekuvam i tie pak se transformiraat vo edni udobni baletanki...
pak sum so maz mi i sakame da pomineme vreme sami, gi ostavame decata kaj bratucetka mi da gi cuva, koja so nas ziveela vo ista kuka, a kukata podsetuvashe na bolnica...
vleguvame vo prostorija kade ima bazen,se banjame, plivame i vodime ljubov na cuden nacin sto ne e svojsvtven za coveckiot rod, se se odvivashe vo vozduh,lebdevme, se vrtevme vo krug, okolu nas imashe svetlina, potonuvavme na dnoto od bazenot i pak kako delfini skokavme na povrshinata i se zadrzuvavme lebdejki vo vozduh, toa vo sonot beshe vodenje ljubov.
pak primetiv deka covekot ne gleda,ama ne mi beshe sram, mi beshe nekako obicno, normalno, go ignorirav i ne reagirav poradi toa
izleguvam od kukata i trcam. volshebnite cevli me nosat kako da sum perduv...se priblizuvam do prodavnicata so mirisi, vleguvam i na prodavacot mu gi baram site mirisi na koi go pishuva i moeto ime na dnoto od shishenceto.
prodavacot mi rece deka site mirisi vo ovaa prodavnicka se samo so moeto ime...covekot beshe pak tamu i pak me gledashe, jas gi staviv mirisite voeden golem kufer, ne mi pobaraa pari za niv,covekot i prodavacot me pozdravija i trgnav nakaj patot kon noviot dom
 
Член од
26 декември 2008
Мислења
608
Поени од реакции
236
Гледам пред мене нива со пченка, пченката беше многу висока и јас ставив нешто бело
на врвот на една пченка како алиште беше, и потоа влегов во пченката и пченката
се претвори во висока шума и некој праша кој го поставил она белото горе на врвот
на високите дрва и јас му реков, јас го поставив.
 
I

indigo child

Гостин
Сонував една девојка што учеше кај мене во школо со која не сум уопште блиска. Таа ме носи кај неа на работа, ко демек да работам и јас таму. Ми покажува што треба да се чисти бла бла. Земам метлата, собирам пајажините (има многу пајажини, а на местата каде што се пајажините е темно), од пајажината излегува еден огромен пајак од оние тарантулите, само не црн, туку кремаст со кафеаво. Пајакот брзо оди по сите четири ѕида од собата. Свртува еден круг и како што стојам го грбот свртена кон ѕидот тој скокнува од ѕидот кон мене. После 2 секунди Фјола (девојката) ми вика дека ми е од задната страна на ногата, кај коленото. На левата нога. Се наведнувам да проверам, го допирам и се будам.

Главата си ја удрив во натказната од што се потресов при будење -.-
Ако некој знае шо може да значи ова...
 

Mama.

уметник
Член од
23 јули 2011
Мислења
524
Поени од реакции
326
sonuvav kako odam na nekoj kurs po slikarstvo, zgradata vo koja ucev beshe pod zemja,postojano beshe temno i behse nevozmozno da se slika.
imav dve ucitelki,ednata beshe mnogu fina,mnogu ubava,nezna, a drugata beshe debela i mnogu zlobna
se obiduvam da naslikam neshto, mi zadadoa odredena tema ama ne se sekavam sto, nekako se me vodi kon toa deka ja slikavme idninata, taka nekako
so mene vo klasot imashe ushte 6 ucenika, ednoto beshe malecko devojce, a drugite bea nekade na moja vozrast
crtame i site pocnaa da se otkazuvaat,beshe temnica
samo jas i maloto devojce ostanavme da slikame ushte
potoa dojdoa ucitelkite i ni kazaa deka kursot e zavrshen i deka treba da si odime
jas dobivam inspiracija vo toj moment i ostanuvam pozadi drugite za da nactrtam ushte edna slika
ostanav sama... koga zavrshiv posakav da si odam ne go znaev patot do gore, go barav dolgo
koga najposle uspeav da dojdam do nekoj tunel koj imashe mnogu vrati...se pojavija nekoi mali covecinja i mi kazuvaa "vlezi vo ovaa vrata" pokazuvajki nakaj nekoja od vratite,jas ne gi poslushav i vlegov vo druga vrata,onaka spontano i za cudo go pronajdov izlezot,dodeka ostanatite sto bea so mene dole vo temnicata gi nemashe,pa svativ deka se izgubile po pat,ama ne trgnav da im pomognam,brzav nekade...
mi se javuva majka mi za da mi kaze deka ostanala bez dom, ja izgubila kukata vo nekoja nesreka... brzam nakaj nejze i ja gledam kako place,a do nea imashe nekakov cuden krevet,jas od ljubopitnost legnav na krevetot i toj se zatvori...potoa svativ deka toa ne bilo krevet, tuku sandak...
me faka panika, zaglavena sum, nemozam da disham i koga mislam deka e kraj, brat mi go otvara kapakot na sandatkot i me vadi od tamu...
trcam nazad kon zgradata kade sto ucev da slikam...ama ovoj pat ne bev sama imav cela vojska pozadi mene, site luge bea mladi i nosea vo racete nekakvi laseri, a jas nosev metla
vleguvame da gi barame zaglavenite ucenici... tuka imashe horor, duri nemozam da pishuvam za toa, postrashen son vo zivot nemam sopnuvano, navistina nemozam da opishuvam,ona sto e vazno za sonot e deka decata sto bea so mene gi koriste laserite kako oruzje, a koga sprotistavenata strana ke izgubeshe nekoj od nivnite,jas so metlata ke mu gi izmetev ostatocite i taka tie ja gubea besmrtnosta, ne mozea poveke da se transformiraat...
gi naogame izgubenite ucenici i samo dobrata ucitelka beshe so niv. srekni site zaedno iskocivme od zgradata...
tuka se budam,ama potoa pak zaspivam i sonuvam samo kako mi doaga loshata ucitelka od predhodniot son i mi vika ' bravo za crtezite, neverojaten talent, zatoa i te ostaviv da crtash vo temnica, ako crtashe na svetlo ne ke znaeshe deka tolku dobro mozesh da crtash.
 
S

Sattva

Гостин
sonuvav kako odam na nekoj kurs po slikarstvo, zgradata vo koja ucev beshe pod zemja,postojano beshe temno i behse nevozmozno da se slika.
imav dve ucitelki,ednata beshe mnogu fina,mnogu ubava,nezna, a drugata beshe debela i mnogu zlobna
se obiduvam da naslikam neshto, mi zadadoa odredena tema ama ne se sekavam sto, nekako se me vodi kon toa deka ja slikavme idninata, taka nekako
so mene vo klasot imashe ushte 6 ucenika, ednoto beshe malecko devojce, a drugite bea nekade na moja vozrast
crtame i site pocnaa da se otkazuvaat,beshe temnica
samo jas i maloto devojce ostanavme da slikame ushte
potoa dojdoa ucitelkite i ni kazaa deka kursot e zavrshen i deka treba da si odime
jas dobivam inspiracija vo toj moment i ostanuvam pozadi drugite za da nactrtam ushte edna slika
ostanav sama... koga zavrshiv posakav da si odam ne go znaev patot do gore, go barav dolgo
koga najposle uspeav da dojdam do nekoj tunel koj imashe mnogu vrati...se pojavija nekoi mali covecinja i mi kazuvaa "vlezi vo ovaa vrata" pokazuvajki nakaj nekoja od vratite,jas ne gi poslushav i vlegov vo druga vrata,onaka spontano i za cudo go pronajdov izlezot,dodeka ostanatite sto bea so mene dole vo temnicata gi nemashe,pa svativ deka se izgubile po pat,ama ne trgnav da im pomognam,brzav nekade...
mi se javuva majka mi za da mi kaze deka ostanala bez dom, ja izgubila kukata vo nekoja nesreka... brzam nakaj nejze i ja gledam kako place,a do nea imashe nekakov cuden krevet,jas od ljubopitnost legnav na krevetot i toj se zatvori...potoa svativ deka toa ne bilo krevet, tuku sandak...
me faka panika, zaglavena sum, nemozam da disham i koga mislam deka e kraj, brat mi go otvara kapakot na sandatkot i me vadi od tamu...
trcam nazad kon zgradata kade sto ucev da slikam...ama ovoj pat ne bev sama imav cela vojska pozadi mene, site luge bea mladi i nosea vo racete nekakvi laseri, a jas nosev metla
vleguvame da gi barame zaglavenite ucenici... tuka imashe horor, duri nemozam da pishuvam za toa, postrashen son vo zivot nemam sopnuvano, navistina nemozam da opishuvam,ona sto e vazno za sonot e deka decata sto bea so mene gi koriste laserite kako oruzje, a koga sprotistavenata strana ke izgubeshe nekoj od nivnite,jas so metlata ke mu gi izmetev ostatocite i taka tie ja gubea besmrtnosta, ne mozea poveke da se transformiraat...
gi naogame izgubenite ucenici i samo dobrata ucitelka beshe so niv. srekni site zaedno iskocivme od zgradata...
tuka se budam,ama potoa pak zaspivam i sonuvam samo kako mi doaga loshata ucitelka od predhodniot son i mi vika ' bravo za crtezite, neverojaten talent, zatoa i te ostaviv da crtash vo temnica, ako crtashe na svetlo ne ke znaeshe deka tolku dobro mozesh da crtash.
Aj ako mozesh pishi mi gi detaljite nekade
 
T

Tetro

Гостин
Сонував една девојка што учеше кај мене во школо со која не сум уопште блиска. Таа ме носи кај неа на работа, ко демек да работам и јас таму. Ми покажува што треба да се чисти бла бла. Земам метлата, собирам пајажините (има многу пајажини, а на местата каде што се пајажините е темно), од пајажината излегува еден огромен пајак од оние тарантулите, само не црн, туку кремаст со кафеаво. Пајакот брзо оди по сите четири ѕида од собата. Свртува еден круг и како што стојам го грбот свртена кон ѕидот тој скокнува од ѕидот кон мене. После 2 секунди Фјола (девојката) ми вика дека ми е од задната страна на ногата, кај коленото. На левата нога. Се наведнувам да проверам, го допирам и се будам.

Главата си ја удрив во натказната од што се потресов при будење -.-
Ако некој знае шо може да значи ова...
Очекувај гостин/ка кој/а ќе се интересира многу за некои работи и ќе сака да ти копа по приватноста. Дали свесно или несвесно, нема да му/и дозволиш да дознае некои нешта и ќе си замине незадоволен/на од самиот/ата себе.
 
S

Sattva

Гостин
Гледам пред мене нива со пченка, пченката беше многу висока и јас ставив нешто бело
на врвот на една пченка како алиште беше, и потоа влегов во пченката и пченката
се претвори во висока шума и некој праша кој го поставил она белото горе на врвот
на високите дрва и јас му реков, јас го поставив.
Blagosostojba, mir, harmonija... Ti ke bidesh zasluzjen za seto toa :)
 
С

Сатори

Гостин
Сонував како сечам фустан со ножици и правам ѕвездички од него? o_O
 
S

Sattva

Гостин
Сонував како сечам фустан со ножици и правам ѕвездички од него? o_O
(Bojata na fustanot e bitna.)

Nozicite imaat dvojno znachenje: kreacija ili destrukcija.
Vo Vashiot sluchaj mislam deka kje treba da se otkazjete od nekoi koncepti i racionalen pristap na neshtata, i istiot da go "ublazjite" so pogolema koncentracija na "suptilnost".
 
S

Sattva

Гостин
Што значи да сонуваш да носиш крст околу врат?
Krstot mozje da se protolkuva na bezbroj nachini. Zatoa se bitni i drugite detalji, koi bi mozjele mnogu da go olesnat tolkuvanjeto.

Chetirite strani na krstot posochuvaat kon odredeni ekstremnosti: raj (gore), pekol (dolu), pochetok (istok), kraj (zapad). Golema e verojatnosta da se stremish kon nekoja od niv.

Ponatamu, istiot toj "predupreduva" deka sme otishle predaleku od sebe i bi trebalo da se vratime na nekoi stari duhovni vrednosti. (Ako ovaa ideja ja povrzam so prethodnata, mozjam da konstatiram deka po malku si "skrshnal" kon nekoj druga nasoka i treba da se nasochish kon nekoja druga.)

Toa bi mozjelo da bide, isto taka, otkup i zjrtva.

Kolku shto bi mozjelo da oznachuva radost, tolku bi mozjelo da oznachuva i taga, itn.

Ushte ednash kje povtoram, tuka mora da znaat detaljite!
 

Kajgana Shop

На врв Bottom