Никогаш не ни е дадено повеќе од колку што можеме да поднесеме?!

  • Креатор на темата Креатор на темата Annabel
  • Време на започнување Време на започнување
Значи, неможност да поднесеме определен настан. Зошто гледам дека спомнавте и самоубиство, па сме застраниле од темата. :)
Ако и покрај сиот труд, не можеме да поднесеме едно нешто, тогаш ќе се осврнеме на некое што можеме да го поднесеме и тако даље се` додека не најдеме нешто што е подносливо и очигледно неопходно, јебига. По некој природен тек на животот, човекот сам не си дава повеќе отколку што може да поднесе од секоја област. У стилот, ако не можеш да го поднесеш електро, упиши машински или некој друг сличен, битно е да се оствариш себе си у тоа област имајќи го во предвид изборот кој го имаш.

Тоа е тоа, кога човек му е преку глава од едно нешто, кога му е дадено над прагот на поднесување, секогаш треба да знае дека постои и друго нешто, дека има избор. Кога една врата се затвора, друга се отвара...
 
Никој нас ништо не ни дава. Сами одбираме колку ќе зграпчиме и за колку ќе се исфорсираме. Потребно е само малку осет за личната способност кој ќе помогне во менаџирањето на животот.
А прав момент кога можеме да кажеме дека од нешто ни е доста, е момент во кој ќе сфатиме дека одредена работа не е продуктвина или не’ повредува.
 
Koga veke sme na rab od ludilo i ne mozes nisto da podneses togas mozes da stavis tocka no koga e ljubov vo prasanje mn e tesko da presecis mnogu razmisluvas osobeno ako vistinski si zaljuben a nesto koci e togas e najtesko da kazes dosta e!!!
 
Одкаде такво право некој да си дозоли да мисли дека знае колку можам да поднесам? :toe:
 
Одкаде такво право некој да си дозоли да мисли дека знае колку можам да поднесам? :toe:
Прашањето е колку ти самиот мислиш дека можеш да поднесеш.
Кај си го ставаш лимитот, сам на себе.
 
Животот не учи да бидеме поцврсти.
Па така секогаш и секогаш ни дава од тоа што ние мислиме дека е повеќето од тоа што можеме да поднесеме, а уствари ние тоа можеме без проблем да го направиме.
 
не постои точна граница.Можеме да поднесеме онолку колку што нашата волја и психа се развиени и силни.Доказ за тоа е што секогаш можеме уште малце.Колку и да е тешко,колку и да сме далеку стигнати,секогаш може уште еден чекор повеќе....и човековата волја не се крши никогаш.може да се свитка но не и да се скрши
 
Со сила можат да ти земат, но не и да ти дадат. Кога ке се самозадоволиш повеќе не ти е ни потребно. Кој колку бара толку добива.:smir:
 
Дали?
Колку е ова вистина?
Всушност колку ние можеме да поднесеме од секојдневните предизвици и непредвидени ситуации што ни ги приредува животот?
Која е границата и вистинското време да кажеме: ДОСТА Е,НЕМОЖАМ ПОВЕЌЕ ДА ПОДНЕСАМ?
Дадено ни еколку што можеме да поднесеме да носиме. Што не не убива, тоа не челичи. Па секој со својот „крст„.
 
Животот не е фер, за некои е прекрасна градина, за други е пекол, животот е константна борба и вечно страдање, треба да се издржи и треба да се бориме, но јас не ги осудувам самоубијците, пред да осудиш застани! размисли зошто и тебе ќе ти се суди.

Се согласувам со тебе, точно е тоа. Но тие што живеат во прекрасна градина кога ќе им се случи нешто трагично незнаат како да се издигнат од тоа и им треба доста време за да се вратат во нивната поекрасна градина. Додека оние кои живеат во постојана борба, секој ден се трудат да останат нормални во ова време, кои знаат да прошетаат по прекрасната градина или да живеат во пекол.

Граница до која можеме да идеме општо кажано нема. Зависи од случката, од минатото и од карактерот. Не би можела да кажам дека само слабиот карактер потклекнува и се губи, ја губи битката со лошото. Некогаш и цврстиот карактер знае да потклекне и да се изгуби, не е се до карактерот. Имам дојдено до момент на полудување, момент кога само сакаш да побегнеш и да те снема од овој свет. Не ми се веруваше дека постои таква болка, срцето те стега и сметаш дека немаш излез, сите зборови се излишни. Не помислував на самоубиство во ниеден момент, туку само да отидам некаде подалеку, да побегнам ама со тоа немаше ништо да решам. Со тек на време, со одредена помош успеав да застанам на две нозе и да кажам јас можам сама понатаму (значи не се работи за љубовен проблем). Тоа што не ме уби, да, стварно ме направи посилна. Сепак не е само до околностите и настанот, туку колку си соземен со истиот и колку тоа влијае на тебе и твојата иднина, секоја болка е преголема кога ја прифаќаш целосно.
 
Се што ни се случува, ни се случува така што или можеме да го поднесеме или не можеме. Ако ни се случи нешто подносливо, не треба да се лутиме туку да го поднесеме онака како што можеме. Ако ни се случи нешто неподносливо, да не негодуваме, бидејќи тоа ќе не уништи предвреме Да мислиме дека имаме сила да го истрпиме сето тоа и дека од нашите предрасуди зависи дали нешто е подносливо или неподносливо и да се убедуваме дека е наша должност и во наш интерес така да постапиме.
 
Никогаш не не е дадено повеќе него што можеме да поднесеме тоа е точно.Секој наш предизвик може да се помине со задоволство и насмефка на лицето само ако се сака.Колку и да е "проблемот" голем.всушност све што се случува на планетата земја,секоја работа не е дури вредна за размислувањ од што е лесна за решавање.
Како што и Ошо рекол:Сите работи што се случуваат се глупости кои сами ние си ги пратвараме во проблеми кои не постојат во вистина.
 
valda site si imame svoi prikazni i svoi sudbini i navistina koga se custvuvame najnemokni bez volja za ponatamu koga mislime deka site ne zaboravile i deka veke na nikoj se sme potrebni so e najtesko za eden covek...togas zivotot ja pokazuva svojata dobra strana i makar i so nekoja sitnica koja sto ne napravila srekni ni dava povtorno nova nadez i zelba za ponatamu i noseni od toa pravime se da go nadoknadime ona sto sme go propustile...ustvari neli sepak ziveeme za malite momenti na sreka koj go pravat zivotot ubav...toa e gledano od moja strana.
 
nikogas ne ni e dadeno poveke otkolku sto SAKAME da podneseme
veruvajte deka sme sakale, bidejki drug pat za napred nema
 
Ние можеме СЕ да издржиме! Но, дали САКАМЕ да издржиме? Дали имаме волја да издржиме? Тоа е веќе друго прашање, сакање и морање се два различни и многу често спротивни поими, а што да се прави со природниот нагон инстинктот за самоодржување, сакале нејкеле сите го имаме во огромни количини.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom