MIKI1
Поставувач на неодговорени прашања.
- Член од
- 10 јануари 2008
- Мислења
- 20.396
- Поени од реакции
- 3.398
Да се биде или да не се биде член на Црквата, тоа е прашање на личен избор. Кој одбрал да биде надвор од Црквата, таквиот поединец, самиот себе се осудува. Пошто не е член на Црквата, Црквата не може да му одредува што треба да чини.А што станува со тие што не се нејзини членови??
Законите од световната власт не секогаш се во склад со Божјата волја, но и не мораат да бидат. Световните закони не се духовна, туку рационална категорија, која се претвора во закон од власта. Иако не мораат да бидат по волјата Божја, световните закони, се додека имаат минимум етичност во себе, се до тогаш се прифатливи и за Црквата. На пр: проф. Кирил Темков вели дека законите кои ги носи власта, сеуште се етични, но ако тие закони ги подложиме на проверка преку Црковните одребди, ќе видиме дека не е баш така како што вели професорот.Законите на световната власт мора да бидат согласни со законите на Бога, оттука со законите на Црковната власт. Што кога тоа не е така?
Кога власта носи закони кои не се по волјата Божја, го имаме она кое е очигледно: таков пример се т.н. „човекови права„. каде секој поединец или група се нешто бараат и бараат, а бараното од нив се преточува во световен закон, т.е. станува дел од световното законодавство. Други негаивни примери се, да речеме, евтаназијата, легализацијата на „лесните„ дроги, хомосексуалните „бракови„ и сл. кои немаат блага врска со учењето од Црквата.