1. Тома Аквински е римокатолчики теолог, некаде од 13-от век, кој повеќе „...мудрува по својот ум...„ во духот од средновековната схоластика и е светлосни гофини далеку по своето мудрување од Светите Оци. Пошто Тома не е дел од Источната православна Црква, и за него важи принципот „кажал и останал жив„. Не ми се познати неговите антитези за Божјото постоење (веројатно Хегел украл нешто од Тома па ја разви својата „тријада„ од „теза-антитеза-синтеза„.).
а/ Од каде заклучокот дека Рим некому му смета? Римокатоличката Црква е најчесто критикувана од протестантските деноминации, оти нивните врски со Рим, од каде и произлегоа, се неспоредливо посилни отколку нивната блискост со православното рисјанство. Римокатиличката Црква одамна го напушти изворното рисјанство па не само што остапи од Вистината, туку и се вклучи во чисто световни активности, како што се масонеријата, мешањето и блискоста со италијанските власти, рушењето на комунизмот и тн...
б/ Бог има рејтинг кај оние поединци кои во Него веруваат и на Него се надеваат. Кој се надева на политичари, ја промашил својата надеж. Но не треба да бидеме нетрпеливи кон своите политички водачи, оти „..нема власт која од Бога не е дадена...„, така да ако тие (политичарите) се на добар пат, треба да ја имаат нашата поддршка па и молитва за успех на власта.