Зошто постоиме? Која е нашата цел на живеење?

  • Креатор на темата Креатор на темата Lil-Krist**
  • Време на започнување Време на започнување
Самите наслови:
Зошто постоиме? Која е нашата цел на живеење?
и
Зошто сакаш да живееш?
се итекако слични. Истото важи и за содржината на темите.

Кој сака ќе може да даде одговор само на едната, кој само на другата, трет и на двете теми (иако како што реков се ептен слични, затоа што прашањето е смисолот на постоењето и мотивот за живот) и верувам дека на никаков начин нема да им се наштети на темите...и...дека сите ќе живееме среќно и весело:chuckel:

Продолжете си со дискусијата!:smir:
 
sto mislite zosto ziveeme.....koja e celta za koja postoime i sto bi napravil koga bi znael deka denes ti e posleden den vo zivotot...

Mnogu slichni, no sepak mnogu razlichni prashanja se razvile niz diskusijava.

1.Zoshto ziveeme? - iako mnogu matematicari, fizichari, Merovingian od Matrix i drugi egzaktnjaci bi se protivele, ne mislam deka konceptot na "prichina i posledica" moze da se primeni na sekoja rabota i mislam deka zivotot kako poim (znachi, zivotot kako living, a ne zivotot kako life) ne e kompatibilen so konceptot na prichina i posledica. Prosto kazano... nema prichina zoshto ziveeme, nema tuka prichina i posledica. Da, mozeme da kazeme zashto mama i tato ne napravile, no ne mislam deka tuka toa e poentata

2.Za shto ziveeme? Ziveeme za sebe. Ne sebichnost. Ne ostvaruvanje na svoite celi po sekoja cena. Pimplav u nekoja tema prethodno za shto e toa sebichnost.

3.Shto bi napravil koga bi znael deka ova mi e posledniot den za ziveenje? Malku e nerealno prashanjeto, no dokolku (da ne tupam, neli :)) ) pretpostavime deka toa e stvarno taka, togash toa znachi deka jas sum pomiren so faktot deka toa mi e posledniot den za ziveenje. Vo toj sluchaj, ne bi pravel nishto posebno, bidejki veke ke go imam doziveano duhovniot mir i nishto poveke nema da mi bide potrebno. Sho moze da sakate i shto moze da vi treba koga utre i onaka ke umrete? Baaaaaa, batali, crna e temava. Mozda toa e rajot na istochnjacive...

4. Koja e celta za koja postoime? - isto kako i prvoto prashanje. Postoenjeto nema "cel", nema "prichina", nema "zoshto". Postoenjeto bilo pred da postojat lugeto, pred da postojat onie koi gi izmislile kategoriite "cel", "prichina" i "zoshto" i ke postoi i otkako ke gi nema tie kategorii. Ottuka, konceptite na "cel", "prichina" i "zoshto" ne se primenlivi na postoenjeto
 
Нашата цел на живеење е да оставиме потомство, односно да го продолжиме видот, а зошто постоиме...... Тоа е многу тешко прашање, и не сум размислувал многу за него. И не е тоа толку важно. Важно е дека постоиме за да го продолжиме видот.
 
А бе луѓето ти се како паразитите, додека има ресурси на планетава, тие ќе бидат искористувани до нивно тотално потрошување. после тоа ќе се бара или друга планета или ќе изумре човештвото.
Цел нема некоја посебна, и со нас, и без нас исто ќе е!
 
Мислам дека животот на еден човек е премногу краток за да влијае директно врз планетата или универзумот (живееме макс 100 години ебаго), така да ке речам дека нашата цел на живеење е да се репродуцираме и да си ги подобруваме животните навики, за наредните генерации да имаат подобар живот и тако даље.

А да го свртиме муабетот накај самите нас? Зошто ТИ живееш? Која е твојата цел?
 
можеби и не треба да се прашуваме зошто живееме или која е целта, едноставно да чекориме со нашите вистинити чекори, дури и да погрешиме некогаш, падот да биде оној од кој ќе научиме, животот е свет подарок од Бога, и доволно е да го живееме со верба во Него и во нас, верба во оние очи во кои гледаме како да го живееме животот.
 
можеби и не треба да се прашуваме зошто живееме или која е целта, едноставно да чекориме со нашите вистинити чекори, дури и да погрешиме некогаш, падот да биде оној од кој ќе научиме, животот е свет подарок од Бога, и доволно е да го живееме со верба во Него и во нас, верба во оние очи во кои гледаме како да го живееме животот.

Од каде си ти така убедена дека животот е подарок од Бога а не од некој друг? Мене животот ми е подарок од мајка ми и татко ми и кога веќе сум се родил, го живеам животот!
 
Од каде си ти така убедена дека животот е подарок од Бога а не од некој друг? Мене животот ми е подарок од мајка ми и татко ми и кога веќе сум се родил, го живеам животот!

не сум убедена, кога постои верба не е потребна убеденост, да, во право си, подарок е ти е од твоите родители, има вистина и во тоа, секој што се родил го живее животот, само секој на еден или на друг начин кој се чини различен, затоа што има толку многу луѓе на земјата,и исто толку многу различни животи, а во исто време понекогаш низ патеките на животот ќе сретнеш луѓе кои не го живееле животот како ти, но на идентичен начин го чувствуваат секој еден негов ден, и се што тој носи од своите далечни и неизвесни патишта.
 
не сум убедена, кога постои верба не е потребна убеденост, да, во право си, подарок е ти е од твоите родители, има вистина и во тоа, секој што се родил го живее животот, само секој на еден или на друг начин кој се чини различен, затоа што има толку многу луѓе на земјата,и исто толку многу различни животи, а во исто време понекогаш низ патеките на животот ќе сретнеш луѓе кои не го живееле животот како ти, но на идентичен начин го чувствуваат секој еден негов ден, и се што тој носи од своите далечни и неизвесни патишта.

Се согласувам со твоето мислење, и ќе го надополнам малку со моето гледиште од еден друг агол.



Ова е најтешкото прашање.
Кога го запрашав професорот и тој се замисли :)

Мојата мала теорија вели, постоиме со некоја причина, да направиме нешто, да придонесиме нешто. Да преживееме.

еве едно сличе јас што го направив , мислам со ова полесно ќе сфатите.

time.jpg


Иако сме на врвот , пак нас времето пополека не закопува, како што си врви се така помалку можиме да се движиме. Тоа е животот, никогаш неможиме да го свртиме песочниот часовник и се да почни од ново, затоа искористи го секој момент најдобро што можеш.

 
субјективно е
некој мисли дека без разлика што и да правиме ќе умреме, така што џабе е се..
некој мисли дека треба да се бориме за се...нашиот живот да биде мастерпис. Ја мислам дека најважно е да се има став кој ќе делува со цел да не направи посилни за да го живееме животот до максимум како...на пример, јас го имам ова:
Не постојат лимити освен оние што си ги поставуваме за себеси. Живеј го животот до максимум. Не се грижи за смртта. И така нема да ја осетиш :)
 
Toa e prasanje koe nikoj dosega ne go odgovoril nitu pak nekogas ke go odgovori. Ako nekoj najde odgovor na toa prasanje ke ja pronajde i formulata za sovrsenstvo koe site se stremat da go postignat. Mozebi postavuvanjeto na ova prasanje e edna od kaznite so koi Gospod gi kaznil Adam i Eva, covekot da se zivee vo postojana potraga po odgovite na prasanjata i da se izmacuva so Koj sum? Zosto sum? Koja e celta na moeto postoenje? :)
 
Немаме цел на живеење, живееме во заблуда дека има некаква цел.
Си го живееме животот, умираме и толку. После не постоиме.
Еден ден ќе го снема светот и нема да биде важно дека сме постоеле.
Кога ќе го снема светот исто ќе е и да сме живееле и да не постоело човештвово.
 
Се прашувам и јас некогаш за ова ..но што знам , колку и да мислам пак се` се сведува на крајот ..Едноставно живееме за да умреме.. Можеби некои си имаат одредена цел во животот и живеат за истата, да ја остварат , но и тие ќе завршат како и сите други нели ..
Така да не знам ..секој за себе..
 
Се прашувам и јас некогаш за ова ..но што знам , колку и да мислам пак се` се сведува на крајот ..Едноставно живееме за да умреме.. Можеби некои си имаат одредена цел во животот и живеат за истата, да ја остварат , но и тие ќе завршат како и сите други нели ..
Така да не знам ..секој за себе..
Неможи да живееме за да умреме, тогаш не би постоеле. Сигурно постоиме со некоја цел со некоја причина.
 
...se ragame za da umreme...toa e edinstvenoto nesto sto ne ceka site...edinstvenoto nesto sto e sigurno...raganjeto i smrtta e ona sto go povrzuva celiot ziv svet...

dobro,ne povrzuva i ljubovta....

jas ziveam za da si gi ispolnam sonistata i planovite.

ziveam za da stanam doktor...i se nadevam deka otkako ke go spasam prviot pacient ke ja svatm smislata na se
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom