Зборувате со самите - себеси!?

  • Креатор на темата Креатор на темата Eko1
  • Време на започнување Време на започнување
зборувањето со самите нас е најнормална појава...па да, зборувам со самата себе, понекогаш се карам, понекогаш се восхитувам на некоја моја реакција или нешто што сум направила :wink: но не зборувам на глас, мн мн мн ретко ми се случувало да пуштам глас а секако тоа било во моменти кога сум била сигурна дека сум сама дома и дека никој нема да го слушне моето самокритикување или било што, што ми лежело на душа :wink: зборувањето со самите себеси може да ни помогне мн во увидувањето на грешките кои сме ги направиле, пошто не постои човек кој не прави грешки, па на тој начин може истите и да ги исправиме...
 
Е тоа „општење со самите себе” е честа појава кај сите...обично со таквото општење со себе јас лично доаѓам до некои заклучоци и тоа е објективна работа.
Често се случува со кафенцето на маса,чигарцето и си барам мое образложение за тоа како да го оправдам моето отцуство од работа од претходниот ден:)Мислам дека користи таквата интраперсонална комуникација.
 
Леле, сум ја приметила мајка ми многу пати како зборува сама со себе. Не да се кара сама себеси, да прави нешто планови, туку пресметки прави на глас, бројки кажува, ако прави некој список си кажува на глас што пишува, и не знам во кои други ситуации... Некогаш многу смешно изгледа и и викам "Мамо, среди се" :) А за мене лично, скоро никогаш не зборам сама со себе. Многу ретко понекогаш зборам со компјутерот, или ако нешто се случи незгодно по моја вина и после си викам "E мори колку си глупа, зашто така направи" :) Ама тоа мнооогу ретко :)
 
На улица не ми се случило да си зборам,може некогаш да се насмеам ако ми текне на нешто,што изгледа мн.дебилно од страна:),пред огледало најчесто си зборам,кога се бањам или кога сум пред компјутер! Тогаш пцујам,се смеам,зборам лупам и маусот најчесто ми настрадува!:)
 
уффф... многу пати. Самокритичен сум за нешто што сум можел подобро да го направам се карам сам и често за грешките мои си пцујам мајката :pos::pos:
 
Сам зборвам само коа глеам фудбал. Пцујам и колнам ко невиден, а да ме види некој од страна, сам седи чоеков и си пцуе... Ама то е, се нервирам, и од дома ги учам играчиве како се игра :tapp:
 
samo koga sum sam, i ko ke sum nervozen
 
си зборувам сама со себе но не на глас. понекогаш кога одам по улица може да се насмеам ако се сетам на некоја случка тогаш малку се глупирам но нема врска :toe:
 
heh:)si zboram so sebe,ama toa se slucuva samo doma, i toa koa igram ps2 samo:D
 
NEKOGAS I TOA MI SE DESVA SAMO KOGA MI E MNOGU UBAVO ILI MI E MNOGU MACNO!
 
А зошто да не?! Тоа е само едно обицно само преиспитување со самите себе нема ништо чидно според мене !
 
да зборувам самиот со себе? неееее... си размислувам во себе си праам филмови ама да си зборам сам со себе... ни на крај памет.
 
Кога сум нервозна заради нешто или кога сум направила нешто глупо,тогаш си зборам со себе си или пак се карам.
Или си анализирам работа на глас.
Порано почесто ми се случуваше тоа,сега во последно време - ретко,многу ретко.
 
Da, da, da mnogu cesto si praam muabet sama so sebe a gi imam i drugite primeteno kako si zborat ej mnogu e ludo osobeno vo momentot koa ke se fatam kao si praam muabet:pos2:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom