Заборав

  • Креатор на темата Креатор на темата Сатори
  • Време на започнување Време на започнување
~

Сепак на крајот од денот, скоро се се заборава.
Можеби временскиот период ќе потрае 5/10/15 години, навистина е потполно небитно, сепак по толку долго време остануваат само некои бледи одвај веродостојни спомени.

Јас никаде не потенцирав дека заборавот треба да дојде веднаш по завршувањето со некоја персона.:smir:
 
само некои бледи одвај веродостојни спомени.

tuka si vo pravo no sepak nesto ostanuva
 
~

Да меѓутоа некогаш знае и кога си даун малце да те орасположи не викам секогаш, но некогаш да да :smir:

Тогаш чаша добро вино и тешка психолошка драма, за да те размрдаат вршат работа.
Секако гледај да не ја погодиш темата за која си даун со тематиката на филмот.
Наредниот ден се е малку поубаво.:pipi:

Успева, од искуство.:smir:
 
Тогаш чаша добро вино и тешка психолошка драма, за да те размрдаат вршат работа.
Секако гледај да не ја погодиш темата за која си даун со тематиката на филмот.
Наредниот ден се е малку поубаво.:pipi:

Успева, од искуство.:smir:
А ако дојде до тој степен излагам на балкон и се празнам на вреќата и после топол туш и се е ок како нов сум
 
Toa se slucuva odkako cvrsto ke se resam deka treba da go zaboravam,deka sum spremna da odam ponatamu bez nego...Ako sum cvrsto resena deka ke bide taka toa i go ispolnuvam bez razlika na vremeto zosto sekako nemozam da zaboravam tolku brzo nekoj sto mi znacel i sum go sakala....zelbata e bitna!
 
Neznam kolku postoi zaborav.Se sto pocnalo i zavrsilo,doslo i si zaminalo, direktno preminuva vo nase minato koe nemoze da se zaboravi.
 
Уф тешко е да се заборави нешто или некој што ти значел. Али само со силна желба и истрајност се постигнува и тоа. Дали имам заборавено? Ваљда да, барем ја така мислам или сакам да мислам. Заборавив за сигурно некои личности кои не ми оставиле впечаток на фини луѓе, чувствата кон нив кои само моментно постоеле и толку. Емоциите не се забораваат тие се тука во мене, само ги поттиснувам за да можам мирно да спијам, само затоа. Многу полесно е да простиш него ли да заборавиш... заборавот е долга патека која треба да се изоди, за некого е кратка зависно од тоа каков од има...
Потиснување е вистинскиот збор за темава. Ама знаеме дека се` потиснато кога-тогаш ќе излезе како експлозија.

Искуството е изградено од сеќавањата, на некој начин, да, но и те како можеш да си наредиш на сам себе некои работи.
Тоа се нарекува самоконтрола.

Прост пример:
1. Не сакам да одам на проби секој ден, заморно ми е постојано да го кажувам истиот текст, но ете си наредувам на сама себе, битно ти е да биде убава преставата и морам да одам.
2. Слично е и со љубовта, важно ми е да продолжам понатаму, го земам заклучокот како свесна информација во себе и си наредувам да заборавам.
Их, автосугестија.
Лоша споредба меѓу 1 и 2, ама ај:)

1. Значи... Ти одиш на проби секој ден, секој ден си свесна дека тебе ти е заморно постојано исто па исто да повторуваш, па секој ден си се убедуваш себеси дека мораш да одиш знаејќи дека претставата ќе биде убава и ќе ти ракоплескаат кога ќе се поклониш пред спуштање на завесата.
Заклучок: ти секој ден се сеќаваш на тоа дека ти е заморно (не забораваш), па секој ден чувствуваш потреба да си се „искараш“ самата дека не треба да претеруваш и дека треба да бидеш упорна за да стигнеш до аплауз.

2. Ова веќе ми личи на самозалажување за подобро да се чувствува човек. Не можеш да си наредиш да заборавиш. Можеш да си делуваш да скриеш некаде нешто во себе, без разлика дали се работи за некое лошо искуство од кое нема ништо добро за да помниш или некое добро искуство кое сакаш да не го мислиш за да не го бараш постојано во другите кои ќе се појават во животот понатаму.
Може да не сакаш да се сеќаваш на нешто, може да сакаш да заборавиш, ама целосно да избришеш не е можно. Како што кажав погоре, кога-тогаш ќе излезе. Ама има луѓе кои не би си признале ни на самите себеси дека излегло на површина, за да не испадне дека не излегло како што сакале:)
 
Тоа што сакаш да го заборавиш, ќе го заборавиш.
 
имаше некој и претходно напишано: форгивен, нот форготен...
не заборавам лесно... имам интересна меморија... ни самиот не си ја разбирам...
 
vo Ljubovta nema zaborav, nikogas nemalo nema ni da ima...zboram za vistinska ljubov,a ne nekoe srednoskolsko zezanje,.....
prvo ne sme kompjuteri pa stisni Delete i ajt gotovo bidna zaboravivme...
drugo Lady Satori...ako ti vikas deka zaboravas togas toa ti bila samo cisto prolazna stvar a ne ljubov...koa ke dojde ke si svatis :)))
znaci nemoze da se zaboravi nekogo koj sto si go sakal iskreno...koj sto ti bil eden cel svet, da izbledat cuvstva da moze..iako i toa nikogas nema da bide do kraj, pak ke naglasam zboram za vistinska ljubov,podolga vrska...cuvstvata mozat da izbledat ali uvek ke si ostane malo maloooo zarce so hehe nedaj boze da se razgori :)
 
Сеќавањата бледнеат но никогаш целосно не исчезнуваат... Ако некој потполно заборави ќе треба да му ја мисли и да се провери не дај боже Алцхајмер да не закачил! ;)

Или нешто друго...
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom