Хит на денот

  • Креатор на темата Креатор на темата rossoner stefan
  • Време на започнување Време на започнување
Статус
Затворена за нови мислења.
All my friends ask me why I stay strong
Tell 'em when you find true love it lives on
Ahhh, that's why I stay here

And there's no remedy for memory your face is
Like a melody, it won't leave my head
Your soul is haunting me and telling me
That everything is fine
But I wish I was dead
 
Најстаро сеќавање во животот ми е како таму некаде во 80-тите и се качувам на бина на Неда Украден и како ме зима во раце ваљда за време на изведба на Зора је сванула. За ова со Зора је сванула не се сеќавам ама за перфекција на моментот би било добро да е така. Ја прашав мајка ми, не беше сигурна, видеозапис нема, така да што се тиче мени Зора је сванула идела тогаш. Дваесет и шест-седум години подоцна, јас остарев, Зора је сванула остана евергин, а Неда Украден и надаље си гази и шутира задници. И не знам што ми се уврте пред некој ден-Да се наџемо на пола пута си ја потпевнав и го заразив цело друштво па ме пцуеја дека сега од глава нема да им излезе. Заразата уште ми трае па морав да ја споделам во хит на денот


Бонус трака Зора је сванула


Па само видете ја Неда во средина на 80-тите, како краљица, текстот, музиката и гласот само се доживуваат и конзумираат, не се раскажуваат. За спотот само ќе кажам дека наликува како внатрешноста на замокот во филмот Бескрајна Приказна од истоимената книга на Михаел Енде кога Бастијан влегува кај принцезата на крај.

 
Значи чуството кога ќе избегнуваш некоја песна и моментот кога ќе ја слушнеш и ќе сфатиш дека текстот од песната целосно ти се поклупува со тоа што размислуваш! Priceless... :)
 
Малата Меган се плашеше од Дејвид. Многу морбиден момак. И од Роберт Смит исто, но за тоа некој друг ден.
Денес ме прашаа како се гледам по 10 години, и додека за прв пат го кажував гласно она совршено сценарио што секој ден си го креирав во глава, песнава идеше во позадина во тој кафич каде секогаш има убава музика. И најубаво нес. И на него му залетна голтка од кафето и почна да кашла, и додека кутриот се бореше за воздух, јас наместо да го потчукнам по грб или да му дадам вода, го погледнав во очи и му реков: „Пукни!“ Дебил, едно кафе не знае да испие. А планирам секое утринско кафе да го пијам со него до крајот на овој живот. И во сите наредни.

 
Статус
Затворена за нови мислења.

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom