Најглупаво ми е што никогаш не се објаснивме. Мене, наполнета главата со глупости, а следствено на тоа и извадена од памет, ти ставаш ѕид којзнае поради кои причини.
И нормално, ти ќе мислиш дека сум си поиграла, а јас ќе помислам дека ми се одмаздуваш, а најверојатно не беше ниту едното ниту пак другото. Ко ликовине од класицине, комуникација основен проблем како да сме живееле пред два века и срамота било отворено комуницирање меѓу двајца млади. Твојот ѕид, како последица на погрешно сфатената моја ирационална претпазливост си го направија своето. На страв се дејствува со блискост и охрабрување, а не со некојаси ирационална гордост и лутење.
Две шанси, две прекрасни шанси ни` даде животов. А, ние ги фрливме во вода, секој пат различен од нас.Јас се покајав за тогаш, ти не се покаја никогаш. Би требало да се чувствуваме должни на животов, многу позаслужни парови од нас никогаш не добиле втора шанса. Се надевам ќе ни` се даде прилика да се раздолжиме понатаму во животот за нив, без разлика како.
А на крајот, не можев ни да ти го честитам роденденот. Можеби не ни знаеш за тоа, но можеби само инстинктивно те оправдувам, како што те оправдував во себе толку време. Веќе не е ни битно.
На ниеден друг не му го запамтив роденденот.
Не те мразам, не можам. Но, никогаш не би ни можела да те сакам повторно, без да ме јаде сомнеж. Кога некогаш би ни` се сретнале патиштата повторно, би бил потребен долг процес на рехабилитација на се` она што се разруши уште пред асално да се изгради. Секако пред тоа да ги срушиме самостојно ѕидовите коишто и двајцата отпосле ги кренавме.
Батали, не вреди. Збогум.
Никогаш немој да ме бараш пак. И последниот пат кога ме побара беше грешка. Лага или краткотрајна вистина на којашто наседнав. Марш!
The lights go out and I can't be saved
Tides that I tried to swim against
Have brought me down upon my knees
Oh I beg, I beg and plead, singing
Come out of things unsaid
Shoot an apple off my head and a
Trouble that can't be named
A tiger's waiting to be tamed, singing
You are
You are
Confusion never stops
Closing walls and ticking clocks
Gonna come back and take you home
I could not stop that you now know, singing
Come out upon my seas
Cursed missed opportunities
Am I a part of the cure?
Or am I part of the disease? Singing
You are, you are, you are
You are, you are, you are
And nothing else compares
Oh nothing else compares
And nothing else compares
You are
You are
Home, home where I wanted to go
Home, home where I wanted to go
Home, home where I wanted to go
Home, home where I wanted to go
БАРАМ:
Спонзоруша, садистка, мазохистка, некоја што ќе ме искористи, што ќе е тепа, што ќе биде лоша, ќе ме изневери, проневери, понижи и продаде.
Усвари се премемислив, небарам ништо. Сам ќе си седам...се додека не ми викне, доѓај ваму магаре едно.
Хај хани.
Тој Охридот ми те краде, али нема везе. Ќе издржиме.
Можеби ми требаше година и три месеци, ама мислам дека конечно го достигнав тоа ниво да си признаам и себеси дека сум целосно твоја. Ти си таков каков шо барав, како шо сакам до мене, како шо сакам да ме буди наутро и да заспива до мене навечер. Иако компјутерот ти е швалерката, знам дека ме љубиш од дното на сите органи и сите прекрасни души што ги имаш во тебе.
Ме менуваш. Световите ми ги менуваш. Не до каде да одам со тебе, тоа е друг муабет. Него каде сум јас со карактеров. И со луѓето околу мене. Колку се сакани од мене колку не. Колку заслужуваат колку не. Каква љубов сум имала и колку е неспоредлива со твојата.
Го сакам секој несовршен милиметар од тебе, се радувам како дете што те имам. Фала ти за се.
zemi...od mladosta se, site denovi, sekoj moment,
toa e cveke sto cveta samo ednas i potoa se gubi.[DOUBLEPOST=1455488354][/DOUBLEPOST] -
...sakam da mi bidez zena... ke se omazis za mene ?
Љубави ... Поштено и двајцата во последно време се земаме ептен здраво за готово .. Но знам дека и самата си свесна дека јас и ти си одговараме, сме компатибилни и комплементарни еден на друг, како шток и кисела вода. Иако јас го обожавам ова комбо, а ти се труеш на голо, не ми е тоа муабетот. Поентата е во тоа што двајцата малтене синхронизирано се балансираме еден со друг, како штокот и књазот - Кога едниот пламнува, другиот е тука да го загасне и приземји. It's a long shot, ама искрено се надевам и стискам палци дека еден ден ќе стигнеме до финиш лајнот. Стигнав до тој стадиум, што се' друго (барем од сегашна перспектива) ми изгледа како фарса. Само уште јас да ги дотепам арогантноста и демоните во мене, а ти фригидноста и духовите од минатото, биче све пет.
Оваа страница користи колачиња за персонализирање на содржината. Со продолжување на користењето, се согласувате со нашата политика за користење колачиња.