Еден од говорите на Маршалот:
Другарице, ви морате чврсто држати Јајце у својим рукама!
Ви држите јајце.... а ја чу сисе!
Оф топик, ама сепак... тука некаде!
Ова како поздрав до неговите обожаватели, југоносталгичарите и титови леви сили....
Голем јебач је бија овај наш Маршал. Све женско около њега прејебаја!
За оние кои незнаат Јованка му е негов о-х-хоооо брак по ред! Миша и Жарко му се од друг или од различни бракови. Инаку старото, јавно се говореше, таму 60-70 перкаше една многу позната и многу убава сараевска оперска пеачка (Сопран) Гертруда Мунитиќ!
Ама исто така говореше народот (а тој се знаеше) и Јованчица не му остана дужна! Додека стариот прчеше к... со едреникот или една од јахтите по Медитеранот обично, кои патувања траева 30-40 дена , Јованка му ја ‘‘чуваше‘‘ Насер, неговиот млад пријател, се разбира поборник на неврзаните, нели еден од оснивачите на движењето на неврзани (Тито, Нехру, Насер, Н‘Крумах и Сукарно)....Така да додека овој по Средоземно вртеше ко киша око Крагујевца....а Јованка негова кај претседателот на Египет Насер беше на ‘‘чување‘‘ како реков со недели.... Така да како вели онаа српската: Бију или јебу беше!? Јебу Турци, али јебу и хајдуци... парафразирам: Јебо Хрват, али јебали и Арапи!
Така да да се изразам фудбалски нерешено! 1:1 (ако не се рачуна она што ‘‘прееба‘‘ Маршалот и голем дел од народот)....
Кога го спомнав фудбалот навиваше Маршалот за Хајдук и за Партизан (како баланс), нели чедото на титовиот генерал Туѓман му беше при срце... пиеше виски, носеше скапи одела и пушеше пури во денешна вредност 100$ секоја! Многу семејства денес би биле среќни да го преживеат месецот.. да ја имаат вредноста од 2-3 негови пури!
И беше многу тој, многу богат! Живееше како шеик или махараџа! Суверен, диктатор! Многу богат диктатор! Велат поседуваше 1% од земјата во ЈУ, јас би рекол и многу, многу повеќе од 1% од националниот доход! Еве еден текст за тоа:
http://www.vidovdan.org/index.php?o...bogat-grobar-tito&catid=50:istorija&Itemid=82
Колку беше богат браварот од Кумровец!? Само еден куриозитет. Долу споменатата база и скривалиште за Тито и една дузина од неговата багра, чинело 4,5 милијарди Долари. Значи сегашни 15 милијарди најмалку или можеби дури и 20 милијарди!... подоцна мислам и по неговата смрт и пријателот му Гадафи нарача копија на исто такво скривалиште отпорно на атомски напади.... од југословенските инженери и градители! Гадафи и точка! Никој друг на Светот!
Један од таквих архивских докумената из иностранства до којег смо успели да дођемо нам бар колико-толико може помоћи у одговору на питање колико је био богат Јосип Броз Тито. Ради се о документу из совјетских (данас руских) архива из године 1950., дакле о документу који се односи само на првих пет година након преотимања власти над читавом Југославијом, а Броз је након 1950. г. земљом владао све до 1980. г., дакле још читаве три деценије. Из овог совјетско-руског документа јасно произилази, јер је тако и експлицитно и наведено у самом документу који фактички представља попис Брозове имовине, да је Тито те 1950. г. поседовао у приватном власништву 1% територије читаве Југославије. Документ је откуцан на руском језику на писаћој машини, јасно је читљив и поседује све прописане архивске сигнатурске ознаке. У левом горњем углу овог документа руком је уписана сигнатура број 21 док у десном горњем углу стоји, такође руком уписана, сигнатурска ознака број 280. На дну документа је руком уписана „1950 г.“ Документ се чува у данашњем Руском државном архиву у Москви (РГАСПИ, 496-277-21/1) и представља извештај совјетске обавештајне службе са простора Југославије својој централи у Москви а гласи овако:
„Тито поседује огромна богатства. На располагању има 22 поседа:
1. Краљевски дворац на Дедињу [тј. тзв. “Бели Двор” отет од Карађорђевића, примедба В.Б.С.].
2. Раскошна вила у Румунској улици у Београду [ова улица је након сукоба са Информбироом 1948. г. преименована у „Ужичку“, примедба В.Б.С.].
3. Цело острво Бриони на Јадранском мору с дворцима, плажама, зверињацима, флотилом, пловила за разоноду.
4. Неколико раскошних вила на обали Јадранског мора, на Брду [код Крања, отето од предратних власника, примедба В.Б.С.] у Словенији, на Плитвицама у Хрватској [национални парк, примедба В.Б.С.].
5. Огромно имање с кућама за одмор и подземним војним базама у Хан Пијеску – право феудално имање.
6. Имања у Бељу, Илоку, Бачкој.
7. Имање у Земуну.
8. Виногради и вински подруми у Вршцу.
Тито има у поседу земљу која представља 1% територије Југославије – више од 250.000 хектара (пашњаци, шуме, виногради, плаже, имања).“
Да се и по овом документу аналитички осврнемо са неколико наших запажања:
• Сам документ од стране совјетских власти није нигде и никада објављиван у јавности врло вероватно стога што би имао контрапродуктивне политичке ефекте јер би у том случају како знанствена тако и пучка јавност и у Југославији и у иностранству пре свега сматрала да је документ настао из чисто пропагандних разлога, тј. да није заснован на реалном стању ствари. У овом случају, самозвани „маршал“ и загорски машин-бравар би веома лако и вешто могао да читав документ окрене у своју корист па би тако сакупио додатне поене у сукобу са Москвом. Треба се потсетити да је те 1950. г. у Москви на власти још увек био Грузинац Стаљин који није расчистио све рачуне са својим шегртом Брозом а који се само годину дана раније спремао за војну интервенцију против Титославије. Из горе наведеног, сматрамо да је веродостојност података који се износе у овом документу врло вероватно тачна обзиром да је рађен за интерну употребу.
• Један од разлога зашто је Тито претворио Брионе у особну баштину након Резолуције ИБ-а 28. јуна 1948. г. је био и „бежанијске“ природе обзиром да је скоро читаво лето те 1948. г. провео на овом отоку који му је био сигурна и недодирљива база за евакуацију у Италију у случају уласка совјетских тенкова у Југославију из Мађарске. Након престанка совјетске опасности Броз једноставно није имао срца да се одвоји од Бриона па их је убаштинио у своју имовинску картицу. Брионе је као што знамо користио и за смештај разноразних егзотичних дивљих звери у локалном приватном зоо-врту које је као (доживотно изабран и законом заштићен) председник на поклон добијао од разноразних егзотичних председника Азије и Африке од којих су неки припадали и канибалистичкој провенијенцији.
• Уколико се примени прост аритметичко-математички систем вредновања потенцијалне особне Брозове заоставштине након ампутације ноге у Љубљани а заснован на формули презентованој у овом извештају (за 5 година председниковања 1% територије државе) долазимо до закључка да је у најмању руку те 1980. г. загорски металац у особном власништву поседовао читавих 7% државе. Наравно, са проласком времена и браваревим учвршћивањем на власти и сами апетити овог загорског кицоша су се повећавали тако да је веома вероватно да је цифра у процентима била далеко већа.
Да „добар занат злата вреди“ доказао је Броз: ако је неко успео да добро наплати своје машин-браварске руке и занатску машин-браварску школу у Сиску био је то пре свега загорски металац. Да ли Немачка треба да одузме орден „Савезног крста“ Јосипу Брозу Титу није у домену наше стручне надлежности, али сматрамо да се из чисто „људских и повесних“ обзира земни остаци загорског машин-бравара коначно требају релоцирати из Србије. Заједно са свим његовим ордењем и штафетама.
На крају, да је Броз био „гробар“ и пре и након оснутка и ФК и СД „Партизан“ 1945. г. (чији је први председник био Фрањо Туђман) позната је ствар и без особних изјава појединаца из најближег Титовог околиша
