Ваша поезија!

Badijala

Na [to se sveduva se?
Нema radost...
Кrajot e taжen
Вeќe so samoto toa шto e KRAJ
Ќe umreш toa ne e straшno
Кo da spieш dlabok son
Кolku pati si uvidel
Дeka svesnata sostojba e stresna
И дека смртта е полесна
И posle za da ne se usmrdiш
Ќe pobrzaat ќe te zakopaat
И pod zemja crvi ќe te jadat
А studeniot vetar
Кojznae za kogo ќe bide studen
Нad tvojot grob...
И nekogaш nekade
Мoжebi nekoj ќe praшa
Аbe шto praвi toj kako e?
be toj umre odamna ne znaeш?!

Така бе, нихилиста! Виш шо убаво е на кирилица? Па уше со болдче накитенко, со емфаза на клучни зборови...така брат...оќорев од она твојана латиница без интерпункција.
 
Студ

Ладно ли е, ладно
А по цели денови пуштено парно
Зошто мора тоа чувство гадно
Каде нозе се тресат, а рацете мрзнат

Ах тој студ
Заради него собата неизлуфтирана со денови
Ах тој студ
Заради него покриени со јоргани спиеме ко кленови
Ах таа смрдеа неизветреана, нека бзди, нека труе
Нека бидам отрован, ама прозор не отворам

Топлификацијо бедна и ти комисијо мала
Сто ви мајке јебем, једна ви се бројала
До кое буниште ме одведовте
До самата бездна ме доведовте
Да морам ТВ со јакна да гледам
На ПЦ зборови со ракавици да редам

Така беше порано
Пред да исклучиме парно
Сега имаме свое затоплување
Но поради таа алчност, нема солидарност
Комшијата доле се мрзне, неќе да пушти
Па да ме огрее сонце и мене, Богу фала
Да ми дојде топлина преку вертикала

Вака парното мое пишти
И е релативно топло
Но подот е повторно ладен
Поради комшијата алчен и гаден
 
Ти што ми го одземаш здивот

Ако изразам една желба
би се вратил во моментот кога
првпат те бакнав
Беше нежна како свила
поглед што не се споредува со ѕвезда
блескави беа твоите очи
и ме заслепија во моментот кога
те погледнав првпат
Твоето ангелско лице
Твоите сочни усни
Кои ми оставија трага
на моите усни
И во тој момент ми шепнаа
Чувај ме и прегрни ме
заштити ме од студот
што ноќта ладна
ги замрзнува сите
но јас и ти
раце за раце
очи во очи
треперат нашите тела
како ѕвездите над нас
треперат и никогаш не престануваат
љубовта ги грее
само тие двајца ја осеќаат
а другите им се смеат
Се разделивме отидовме по други патишта
само сенката што остана од тебе
и тие спомени и моменти
срцево ми го гребе
Како да си некоја рана
што тешко се лечи
незнам дали сакам пак
да се вљубам
зашто срцево знае само да згреши
кај што тропам само солзи потонувааат
не размислувам како што треба
а ти си синџирот што мене ме влече
како потокот што секогаш тече
но не е исполнет не жубори
затоа што ти си песната што ме исполнуваше
а сега си спомен што ме прогонува
и дел по дел моите чувства кон тебе се одронуваат
 
Судбина

Присилни мисли
Не можам да се поднесам себе
а со тоа ни другите
ретко некој пријател
со кој можеш да направиш разговор
полесно дур трае
дилема меѓу таблети и алкохол
да се заборавам
да ја заборавам
реалноста која не се трга
носталгија тага депресија досада
која не се трга
место мене таа мисли
место мене таа одлучува
а го зазела моето место
кое привремено времено
го завземам во просторот
времето - сеќавање животен пат
Судбина.
 
Bollocks

Tickets to Heaven, tickets to Heaven !
bye one, get one free
it`s a bargain i tell ya
should get some, so did he

Tickets to Heaven ?
costs an arm and a leg !
my credit spins downwards
is it lucrative to beg ?

So sorry to say this
beggin`s value dropped a bit
need to throw in ya soul
and a squeeze of yer sisters tit

`Alright then, where do I sign ?`
asked the man anticipating bliss
as he missed the geezer
tail & trident fashioned, takin` a piss

Oi ! You daft cunt !
don`t mind me, nevermind at all
what ya think yer doin`
too blind to see the goal !

I`m sellin` ya those things
belonging to yer all for free
don`t look at me like i`m bonkers
They sold them once to me !

Showed me all those cosmic visions
of shaggin blonds and crappin` gold
kept me from the simple truth though,
always offside, since day I was born

`You lying cunt, you look alright !`
do I now, ya cheap Tart
Know who am I, mirrors be damned ?
Yer Ulcer growing inside yer gut

No wonder I look promising & young
tumors and dementia tying ya to bed
all of them newborn, spawning & wild
Stuart Pierce`s free kick smashin` ya head

The man and the geezer
wavelenghts so apart
the tailed One pale and dyin`
as Man`s trip to Heavens start !
 
Една надеж друга судбина

Седев и ја гледав
Седеф на Кога лисјата паѓаат
и приметив дека есента дошла
и дека стварно лисјата паѓаат
И си викам оваа Седеф многу јака женска
а башка поштена цура фина
али тоа е филм
у живот немаш комуникација
ќе ја прашаш нешто
ќе ти рече неам време одјеби матори
а не дека е до матори и до мотори
него до проклетата сиромаштија
за женската никад не е стар богатиот чуек
ова е француска изрека чисто да се знае
и затоа органски ја мразам владеачката класа
и богатите говеда кои се морални накази
а јас и ти духовна аристикратија
на маргините на општеството
али нека, јас на се гледам
под видот на вечноста
и ги гледам сите луѓе
како подвижни гробови
смртта ги чека на гробното место и им вели
ви даам фора прајте што ќе прајте
ко сапун животот ќе ви се потроши
вашите тела ќе престанат да патуваат
ќе престанат да се движат
ќе ве нема
Едини победник е времето!
И животот кој ќе продолжи секако!
Така да и ти да умреше пред него
и он ќе продолжеше со животниот пат
дур не завржи линијата на неговата судбина
и затоа и ти продолжуваш
не е до тебе
имаш една надеж
но поинаква судбина!
 
Еј љубовник
те запознав случајно
собрав храброст немав некој план
па се се случуваше спонтано
за се да биде како што треба
затоа до крај останав
Ти си тоа што на еден маж му треба
а што повеќе да побарам,тоа се вика љубов
ова е повеќе од една љубовна треска

Тоа беше една магична вечер
каде што главниот актер бев јас
и се што посакав е да ги пробам
твоите шеќерни усни
Ме одби но тоа не ме спречува да се обидувам
и секоја вечер тебе да те сонувам
да лежиш на моето меше
да ти го галам твојот грб
подготвен сум на се или ништо на тоа сум решен

Мојата фантазија е да те бакнувам
на полна месечина
пребарувајќи го целото твое тело
со мојот јазик цела вечер
за да те стопам како шеќер
да не знаеш каде се наоѓаш
да бараш повеќе
и да пливаме во задоволството
дур не изгубиме контрола
за на крај да никогаш да не ти изгубам
од моите раце

Потоа полека го соблакаш фустанот и тој паѓа на столот
те бакнавував толку нежно и страста падна на подот
ништо не можеше да не спречи
да доживееме задоволство толку паралелно
за да бидат две срца едно
и да се чувстуваме една целина
за да секој пат ја галам твојата плажа
со мојата плима
за да можеш да пливаш во моите топли струи
и страста од секаде тебе да ти се пружи
остај ја љубовта да тече
и околу моето сонце да кружи

Тоа е мојата мисија да те направам своја
да никогаш не се чувстуваш осамена
да се чувстуваш таа вистинската
во прегратката моја

Имавме секој ден конверзација
по моја иницијатива
за да вовлечам во мојата реалност
но никако не успевам
зашто не ме следиш
толку ли се слаби моите лидерски способности?

Никогаш не сум пишал песна за девојка што не ми значи
но морав да се изразам на мој начин
за душава веќе да не се мачи
не те ставам на пиедестал
но со тебе ќе царував
ќе бев крал

Но сето ова ќе беше добро да ти го посакаше
зашто сега ова е писмо за откажување
тоа сега го мислам и сите соништа за тебе
во себе ги повлекувам
дур не дојде правиот момент
затоа што ништо баш ништо
неможе да те воведе во мојот свет
Никакви пари,никакви зборови
ако ти тоа не го сакаше
 
Brains

Thousand shades of brown
splashing through the empty pipe
Are dreams or nightmares going down ?
none too certain, fancy paper`s wipe

Brain in pains, trying to grasp
orgasms charging `cross `no man`s land`
can`t stand the passion, oh so vast
of pure substance, of meaning so grand

Brain in pains, scattered remains
Walpurgis night or X-mass comin` ?
could they care, those pinkish stains
perhaps if only proper shape was there

Brain in pains, shapeless and still
immovable completely, creativity slain
Pushin` up the daisies, burning the bill
demons mowed down, angels pulling the chain !

SuperStock_3153-634880.jpg
 
Петраки од Кентаки​

Кој бил во Кентаки го познава Петраки:
слободен столар и фри-ленс молер,
светлинољубец наш е тој чесен маж.

Цел Кентаки го цени Петраки:
балканец по крв,a космополит прв,
витез темплар од Јорк & huge fan of Björk!

Но и Петраки го цени Кентаки:
филантропски, камен по камен го ѕида
соломоновиот храм во светот без сида.

Кога си во Кентаки побарај го Петраки,
во смокинг, со престилка и бели ракавици,
во бавчата на Луцифер тој сади краставици.
 
Ногу ми смрде

ногу ми смрде денес прдешинава
ми се отворил шупакон ко на педерштинана
пенџерено отворено мрзне од ладојштинана
смрди од кај мене па се до онаму општинана

о море тој грав тетоец, о море таа зелка кисела
ногу убаа беше тоа сармата и плескаиците
то увијачите, копаните и кобасиците
за мерак се изнајадовме и изнапивме
ко кинисавме по пат се исповративме
да се напуниме на друга слава навративме.

Сега прдам ама само со гзот низ прозорец
ветер развигорец, респект за Видое Подгорец,
лесна му земја на човекон слава нек му е
ако прднам сега и мене лесна ке ми е.
 
Елемент


Заборави ги останатите
Запомни го само мојот лик
Кога се наведнуваш да се напиеш вода.

Јас царувам
Во капките
не од желба, ни од мода.

Таму ме има, и кога си среќен
Во лето, кога те фаќа жега
И кога плачеш од тага
кога те фаќа студ
Зошто од судбина,
И од вљубена жена
Не се бега.
Не биди луд.
 
390544_1963949878710_1841775998_1298415_1694383279_n.jpg
Да би станелe
мора да паднеме
а да би победиле
мора да се бориме.
Самите со себе
со својата гордост.
Но не мрзи
убаво ни е во калта
како свињи да се валкаме.
Да признајте сите сме свињи
Знам се уплашивте,
и јас се уплашив
Секојдневно ги гледаме
над нас
како птиците летаат
не довикуваат
но нас ни е убаво во калта
Зошто?
Не сме способни да летаме
не сакаме да се потрудиме
да пострадаме малце.
За да ја научи малата птица да лета
мора да падне да скши крило
но никогаш нема да се откаже
зошто ја знае нашата вечна мака
смрдеата на калта
и ќе даде све од себе за да полета
ќе плаче, ќе ја боли
но ќе полета кога тогаш.
Секогаш трудот ќе се исплати
иако знае дека дарот кој ќе го добие
за неа не е достоен.
И таа никогаш не се
на самата себе накрепила,
Туку секогаш знаеше
ако го немаше Ветерот
да ги подигне криљата
и од ближните подршката,
дека нема да успее.
 
Алкохолизам


Што е главна алка во синџирот на угостителство и туризам,
секој знае луѓе мили тоа е славниот Велики Алкохолизам.

Каде на пат без алкохол, каде в град без да пробаш од него,
види го оној пак е пијан, не го гледаш, ене бре те го,
фала богу дека не го гледаш, на делови си ко коцки Лего,
пијан си ко и сите, пијан си и ти ко мојот пијан дедо.

И ја сум пијан ебате, нели гледаш дека едвај стојам,
колку испив не знам, знаеш дека никогаш не бројам.
Нема веќе ракија, ни туршија, ни сиренце за мезе,
да седнеме на лаф муабет, чашка по чашка со лезет.

Ај ќе дојде утре ден ќе капне некој денар за чашка,
ќе се собереме пак сите на една јака дружба машка.


Поздрав до сите што ич не беа пијани синоќа:icon_lol:
 
Чекор по чекор

Барам излез во амбисот,
чекорам во очајот,
барајќи радост,
чекорејќи бавно.
барајќи светлост.

Чекор по чекор,
барам слобода,
чекорејќи по сопственото убиство,
барајќи оправдание во немоќта своја.

Барам излез во мене,
чекорам тивко,
барам среќа.

Чекор по чекор неа ја нема.
Во мене да барам не треба.

Барам, чекорам, чекорејќи, барам.
 
Желба


Скопје
нема зима.

Во автобус
топчиња настинка
во дланки.

Од марамици Палома
грутки мрсули
Бели како снег.

Си копнеам, да дојде.
Да ја има.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom