Труд или талент

  • Креатор на темата Креатор на темата Blackout
  • Време на започнување Време на започнување
Si[M]onA;3097117 напиша:
...Другар мој што црта значи преубаво ..ќе мрдне со молив и прави чуда!...
и ми има кажано дека талентот е само 2% се друго (98%) е вежбање и труд:toe:


iam talent a neam crtano 6,7 saata profesionalno cel zivot a ipak mozem da ti pratim slike(portreti ,skice i pesjazi) na gz da padnes=] veruj 98% do talentot e ;)
 
Ма имам страшен талент за цртање, пишување, а и за спортување :wink: но мрзливоста ми е изговор за Божја интуиција - не е важно воопшто, колку и да е важно.

Каков гаф, но небитно сепак, само зборови се тоа. Обратно треба.

Вака ли просветление??

Само труд...талентот е џабе ако не вложите труд-истиот насочен кон сферите кои ве интересираат,и нормално ако истражувате и се надградувате тогаш сте ОК.

Тлентот е само жарче што тлее-трудот ќе направи оган:helou:

Можам и труд да вложам но не сакам. Треба мотив! Просветление да, но тешко без жена. Се за жена! :)
 
Требаат и двете. Во повеќето случаи неможат едно без друго.
Сите зборите дека талентот е џабе ако не вложиш труд, ама и обратно е. Ако некој нема талент пример за пеење, џабе му е и трудот бидејќи сепак колку и да се труди неможе да ги смени гласните жици нели? Истото важи и за цртањето, како и за другите работи.

Талентираноста се надополнува со трудот, доколку имаш талент а не се трудиш да го истакнеш повеќе, пак е џабе.
 
Јас немам видено Ром кој што не знае да пее или да свири на некој инструмент. Не знам дали се талентирани или не, ама растур прават.
 
За голем успех се потребни двете работи истовремено. Сега некој желба за пеење и колку и да вложи труд не ја бива работата кога нема талент, ама и ако некој имат талент за некоја работа неможи само да го остави талентот да си го прави своето кога тој самиот неможи да се усовршува. На пример јас сакам да цртам. Кај и да најдам празен лист и пенкало цртам нешто ама не ја бива работата ко сум труп за цртање.
 
епа ако 99% е труд, трудете се да нацртате нешто како Да Винчи да кажеме, цел живот имате на располагање.
 
Ок, знаеме дека се потребни и двете работи ако сакаме успех.
Некои луѓе сметаат дека вистинскиот рецепт за успех е 90% труд и 10% талент.
Дали навистина може да се замени неталентираноста со вложување на поголем труд?
Дали талентот е пресуден за некоја работа да се изведе одлично?
И што ние како набљудувачи на нешто, што вреднуваме повеќе?
Оној, кој за да изведе некоја работа вложува максимални напори, или оној кој истата работа ја извршува со еднаков квалитет но со поголема леснотија и со значително помалку труд?
Што од овие е за поголема пофалба?
Талентот не е пресуден за било која работа одлично да се заврши.Она што е најбитно е финалниот резултат на работата,односно вредноста на направеното,без разлика дали е постигната со многу труд и малку талент или обратно.:toe:
 
Trudot bez talent ti e cista zaguba ama talentot bez trud e prava katastrofa.Za uspeh vo nekoja rabota potrebni se i dvete raboti ne e vazno vo koj odnos ce bidat da bide zbirot 100%
 
Талентот е основа, темел, но без вложување во него нема успех.Значи треба да се трудеме и залагаме ако сакаме да успееме, но сепак давам предност на талентот.
 
Ja sepak mislam deka talentot e presuden.
Nekoj sho ne znae da pee bi se ubil od vezhbanje da go postigne toa shto nekoj drug go ima bez vezhba..
Ako me biva za nesho, go pravam bez vlozhen trud mnogu podobro od ostanatite, samo po sebe doagja...
Talentot i bez trud e toj shto reshava...
 
Tалентот и трудот се гледаат на долги стази.
Кога една иста задача им е доделена на двајца од кои едниот е талентиран а другиот е неталентиран, се подразбира дека оној кој им ја доделил ќе обрати повеќе внимание на талентираниот. Тој ја сработува задачата за побрзо време во однос на другиот. Но колку талентот е дар, толку може да биде и маана. Кога талентираните добиваат почесто пофалби, почнуваат да се здружуваат со мрзеливоста, односно да спијат на увце дека секоја работа може благодарение на таленот да се заврши за кратко време и лесно. Додека оние неталентираните имаат еден здрав инает кој што испливува подоцна. Тие знаат дека немаат талент и знаат дека единствениот адут кој им е на располагање е трудот. Затоа секоја доделена задача ја извршуваат трудољубиво, поспоро но упорно и затоа добиваат на долги стази. Со тек на време талентираниот станува мрзелив и заостанува, неталентираниот станува уште поупорен и подобар.
 
Јас немам видено Ром кој што не знае да пее или да свири на некој инструмент. Не знам дали се талентирани или не, ама растур прават.

Чудна работа искрено..тоа им е во крвта!
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom