Солзите .. емотивна уцена - дали?

  • Креатор на темата Креатор на темата The`bItCh
  • Време на започнување Време на започнување
The`bItCh напиша:
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica]Колку пати сте испуштиле солзи за да го добиете она што го сакате?
Дали плачете само кога ќе ве нападнат емоциите?
Дали ве нервира, ако ве колку ве нервира кога партнерот ќе заплаче пред вас? Како реагирате? Ве прави ли тоа тажни или едноставно се осеќате глупо?
Дали солзите имаат некакво влијание на вас, или имуни сте на нив?
Дали солзите се еден вид отворање душа преку очи!?
[/FONT]
[/FONT][/FONT]

-Да плачам само кога ќе ме нападнат емоциите али и тогаш пробувам некако да се воздржам
-Па ми се нема десено машко да ми заплаче а ако случајно тоа некад се деси би ми паднало криво некако :toe:
-Па би требало да имаат некакво влијание
 
tocno e deka solzite se otvaranje dusa preku oci...
jas nikogas nemam placeno pred nekoe masko...no sepak, solzite ne gi smetam kako emotivna ucena...ponekogas ne mozeme da se vozdrzime i mozebi ke zaplaceme i pred nekoe masko no ne znaci deka so toa sakame da go ucenime...
sekako deka solzite imat vlijanie na site nas...koj bi mozel da ostane imun koga gleda nekogo kako place? mene toa ne me nervira no me pravi malku tazna...:toe:
 
Ucena, ucena.. skoro sekoe plachenje od strana na zheni e so skriena namera.
Najdobro e da se otvorish na najbliskata/najbliskiot.. no samo na nego.
Pravenje drami pred publika.. ednostavno ne chini. Ni za karakterot, ni za okolinata. A ima mnogu primeri takvi.. devojkata ke pochne da mu plache, i sleduva shopping od 10 tisuche eura.. pa da vidish kako e nasmena do ushi.
Ne ide, razismuz!
 
zavisi vo koja situacija vo nekoja se veruva vo nekoja ne treba da ja imas zapoznaeno licnosta dosta dobro za da veruvas na toa potenje na ocite
 
Zavisi od covek do covek, nekoj moze da gi koristi kako emotivna ucena a nekoj da zaplace zatoa sto ne moze da se vozdrzi!!!
Jas spagjam vo vtorata kategorija na lugje, mnogu sum emotivna licnost, mnogu lesno mozam da zaplacam a posebno koga sum iznervirana... Imam placeno pred decko, no ne za da go ucenuvam ili nesto slicno, ednostavno ne sum mozela da izdrzam (pr.koga ke kaze nekoi raboti sto me povreduvaat) i sum placela...
A da placam za da dobijam nesto toa nikogas go nemam napraveno, placam samo koga za toa ima pricina i koga mi e mnogu tesko...
Koga ke vidam nekoj drug kako place i jas se rastazuvam... a decko mi nema zaplakano tuku samo go imam videno kako mu se nasolzija ocite koga se karavme za nesto i mi bese mnogu zal :(
Da, mislam deka solzite se otvaranje dusa preku oci... sekako ako se vistinski
 
Плачам кога ми се плаче но никогаш со задна намера
 
Никогаш не плачам за да го добијам она што го сакам. Често плачам, но не за да добијам или постигнам некоја цел, туку затоа што сум емотивна и често се расплакувам. Плачам на тажни филмови, песни, плачам кога на некои луѓе им е тешко, плачам кога ми е тешко или кога некој друг човек плаче, често се случува до толку да сочувствувам со него да заплачам и јас...
Не ми се има десено дечко да заплаче пред мене, но мислам дека нема ништо лошо во тоа ако на некој му е тешко на душата да се исплаче.
Како што реков не сум имун на солзите, плачам, емотивна сум и тоа е тоа...Но, некогаш знам и да се воздржам и да си ги исконтролирам емоциите и да ги проголтам солзите додека сум со некој друг...
Од како ќе се исплачам се чувствувам поолеснето, поубаво, обично после заспивам и кога ќе се разбудам друга слика има пред мене. Како да паднал камен од срце...така се чувствувам..
И за крај...Да, се согласувам дека тоа на некој начин е отворање на душа преку очи...барем кај мене е тоа така. Секогаш кога ми е тешко на душичката си се расплакувам..
 
Признавам, ги користам солзите како емотивна уцена. toae: Ама само во еден случај: кога очајно сакам да добијам нешто од моите дома. :nesum: Мајка ми, како порационална жена, веќе ме има научено и не паѓа на солзи... Џабе ми е и да се откорнам од плачење. :pos: Ама затоа тато, на кој, како и на повеќето татковци, ќерќичките му се слаба точка...:) Со него секогаш ми успева. :pipi: Без исклучок. Не сака да ме гледа како плачам, омекнува кога ќе пуштам солза-две... И тоа што не сакал да ми го даде (пари, дозвола за некаде, било што), одма го дава, за да престанам да плачам. Ко со малине деца, бе. :pos: Исто и кога ми се дере за нешто, кога ме кара, а пуштам солза, одма омекнува и го снижува гласот. :) А како се имам извежбано... Абе кога ми треба нешто од нив, знам во момент да заплачам, колку и да не ми се плаче. :pos: Тајната е во долгогодишниот тренинг. :)
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica][/FONT][/FONT][/FONT]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica]Колку пати сте испуштиле солзи за да го добиете она што го сакате?
2.Дали плачете само кога ќе ве нападнат емоциите?
3.Дали ве нервира, ако ве колку ве нервира кога партнерот ќе заплаче пред вас? Како реагирате? Ве прави ли тоа тажни или едноставно се осеќате глупо?
4.Дали солзите имаат некакво влијание на вас, или имуни сте на нив?
5.Дали солзите се еден вид отворање душа преку очи!?
[/FONT]
[/FONT][/FONT]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica]
1.Како што кажав, само во горенаведениот случај.
2.Да, многу нормално. Тоа не значи дека не можам да заплачам и без причина, односно без емотивна причина, ама тешко сепак. Се трудам да се контролирам кога ќе ме нападнат емоциите, иако не секогаш успевам. toae:
3.Зошто би ме нервирало?:) И он е човек нели, и он има чувства, и он има понекогаш потреба да заплаче. Не ми пречи, ќе го потешам малце, ќе му го забришам образот, и ќе го развеселам. :) Малце би се осеќала глупо во секој случај...Генерално се чувствувам непријатно кога некој плаче пред мене, не само за партнерот. Се чувствувам како да не можам да му помогнам, како да сум должна да го утешам, а не знам како, не знам што да речам, да не речам нешто погрешно...
4.Имаат, секако. Не можам на пример да се лутам на некој што во момент на слабост се расплакал пред мене. Ми паѓа жал, сочувствувам со него...
5.Секоја функција на очите еден вид отворање на душата. :) Еден поглед може да каже милион мисли, една солза-милион болки, едно просто трепкање-милион чувства...:)

[/FONT]
[/FONT][/FONT]
 
The`bItCh напиша:
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica]Мажите „не можат” да поднесат женски кои се лигават, липаат и рикаат ко дечиња пред нив. А жените ја имаат таа способност да си испуштаат солзи за многу работи без претходно да размислат за реакцијата на партнерот. Нели?:wink:

Колку пати сте испуштиле солзи за да го добиете она што го сакате?
Дали плачете само кога ќе ве нападнат емоциите?
Дали ве нервира, ако ве колку ве нервира кога партнерот ќе заплаче пред вас? Како реагирате? Ве прави ли тоа тажни или едноставно се осеќате глупо?
Дали солзите имаат некакво влијание на вас, или имуни сте на нив?
Дали солзите се еден вид отворање душа преку очи!?


[/FONT]
[/FONT][/FONT]
Nikogas ne sum ispustil solza..Osobeno ne za da dobijam sto sakam..
koga ke me napadnat emociite,ne placam..Si kuliram..
Ako mi place zenskata,tazen sum..Ali zavisi za sto place..ako place zasto i se skrslis noktot,ke i kazam da odebe :vozbud:
Obicno ne..A bi trebalo :)
 
Ретко плачам...Моите солзи се со честина на дожд у Сахара:icon_razz ...Иначе да, сум користела солзи као емотивна уцена. Последен пат беше кога за малку ќе понављав у средно. Тогаш исплачав море пред моите со цел да да им пробудам сожалување, и да прекинат да ми ја вадат на нос мојата мрза и неодговорност:pipi: .
Секој понекад плаче за да "добие" нешто и тоа е ок, се додека не забега у улога на жртва и почне да ги користи солзите, а со тоа и туѓото сожалување, како единствен начин преку кој ги добива нешата. Тој вид на емотивна манипулација ми е исклучително одбивен, и кога го препознавам кај одредени особи(најчесто од женскиот пол), све што сакам да направам е да им врзам шамар, за да имаат вистинска причина за плачење и оправдување за улогата на "невини" жртви.:icon_mrgr
Инаку кога партнерот ќе заплаче пред мене, не му се лутам(под услов да не е у прашање манипулација со солзи), туку се збунувам и ми треба време за да одреагирам на ситуацијата.:toe:
А дали се солзите вид на отварање на душа преку очи..Ух, не знам...Пошо има солзи и солзи..Све зависи од причината и моментот во кој се пролеани.Значи не се секогаш.
 
Nikogas ne mozam da se rasplacam ako ne mi e dojdeno do placenje! I nikogas ne sum gi koristela solzite za da dobijam nesto, ni kako mala, ni sega! Ama koga ke mi dojde....e togas bez razlika kade sum i so kogo sum ke se rasplacam! Ne znam da gi skrijam emociite....i retko koga uspevam da gi zadrzam solzite koga navistina mi e tesko! I mi se slucilo da zaplacam i pred partnerot...no ne za da me sozaluva ili za da mi udovoli za nesto, ednostavno, toj me dovel do taa sostojba koga veke ne mozam da izdrzam! I sto da pravam?
 
The`bItCh напиша:
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica]Мажите „не можат” да поднесат женски кои се лигават, липаат и рикаат ко дечиња пред нив. А жените ја имаат таа способност да си испуштаат солзи за многу работи без претходно да размислат за реакцијата на партнерот. Нели?:wink:

Колку пати сте испуштиле солзи за да го добиете она што го сакате?
Дали плачете само кога ќе ве нападнат емоциите?
Дали ве нервира, ако ве колку ве нервира кога партнерот ќе заплаче пред вас? Како реагирате? Ве прави ли тоа тажни или едноставно се осеќате глупо?
Дали солзите имаат некакво влијание на вас, или имуни сте на нив?
Дали солзите се еден вид отворање душа преку очи!?


[/FONT]
[/FONT][/FONT]
gleas temava e na mesto
kako so kaza zenite ja imaat taa sposobnost a voedno i slabost
dosta zeni znaat da iskoristat na toj nacin ali isto i da se sliznat na ista fora
eh kolku e kef na nekoja ligava da i se izligavis i na kraj da i objasnis kolku e glupava so nezin kamen po glava da ja aknes :)):drk:
 
Интровертна личност сум и обично ги скривам емоциите, така да ни мајка ми некогаш не знае кога сум плачела, но понекогаш ми се случува да заплачам пред други и тоа обично се луѓе кои ми се најблиски. Ми се случува и да ми се насолзат очите кога нешто ќе ме трогне.

А емотивната уцена ми е одбивна, особено кога е проследена со мелодрами.
 
Se emotivna ucena vo bukvalna smisla na zborot i mnogu mnogu se nerviram na mrsulki i mrsulkovci koi gi zloupotrebuvaat!
E togash koga vidam deka se koristat solzite za drugo znacenje, koristam ironija dodeka ne mu zagorcat solzite na onoj koj gi pustil....
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom