Сите убави мисли ТУКА!

  • Креатор на темата Креатор на темата АуРоРа
  • Време на започнување Време на започнување
Денес е ден глупав, датум небитен. Ви се молам запишете го, запомнете го... затоа што е глупав, и онака глупавите работи се запомнуваат најмногу

Се силам да напишам нешто само затоа што ме мачат светците , го барам невозможното. Се осеќам како да си чепкам по ракавите и да барам асови, а немам ниту еден. Ми се потрошија уште вчера или некни или заднекни или минатиот месец .. или лани.. не се сеќавам баш! Додека ги имав не ги ценев,ги играв со глупави карти мислејќи си дека битно е само да одиграш добро, ама не било то финтата. Сега немам асови повеќе. Само глупави карти, глупава игра, глупави соиграчи!

Станувам од креветот, облекувам едни стари фармерки и една тренерка. Излегувам од куќата и ја заклучувам вратата. Чкрааап!
Дома е последното место на кое би останала, затоа што е толку мирно и повлечено место.
Ја ставам капата од тренерката и одам по улицата.
ВРНИ! Мириса асфалтот! Вадам една цигара од џебот и ја палам. Немам идеа каде би можела да одам или што би можела да правам, не можам да знаам што да правам на места каде што не припаѓам, на места што се мртви за мене. Еден дел од светот се обиде да ни пренесе некои пораки но ние не ги разбравме, очигледно го правиме спротивното. Мнозинството победува за жал, тоа отсекогаш било така. Ако продолжам да размислувам за пораките што сакал да ни ги пренесе светот и за мнозинството ќе станам премногу конфузна.
Одам по веќе изодените улици, мртва тишина, затворени прозорци, високи згради, распукан асфалт, црно небо.. застанувам покрај старото училиште и седнувам на тротоарот. Се трујам со цигарата, црн катран ми стои на грлото, АМА ДЕ НЕ! Јас упорно се трујам, така сакам, за инает! Бронхитот ме изеде, ама ако. Тргам од цигарата и искашлувам чад, ама ако!
Седам на тротоарот и пред очи ми излегуваат стари слики, девојче во шарена сукња што растрчува ваму – таму. Тоа е нешто што веќе се случило пред неколку години... нешто што никогаш нема да се врати... и не ми е жал. Само се сеќавам, после се .. барем имам право да се сеќавам, некако да ги допрам спомените кои се прекрасни!
Потоа се движам покрај една сива зграда, зграда која во себе има запишано толку многу работи, толку многу радости и толку многу таги, а јас само се сеќавам, затоа што имам право да се сеќавам после се... се движи накај мене еден познаник, барем мислам дека ми е познаник, ме потсетува на некого со карактеристичното движење што секогаш го одделувало од другите.. се разминуваме, само краток поглед и насмевка, тоа е се!
Можеби повеќе немам асови во ракавот, но сеуште можам да блефирам!
 
Денес е ден глупав, датум небитен. Ви се молам запишете го, запомнете го... затоа што е глупав, и онака глупавите работи се запомнуваат најмногу

Се силам да напишам нешто само затоа што ме мачат светците , го барам невозможното. Се осеќам како да си чепкам по ракавите и да барам асови, а немам ниту еден. Ми се потрошија уште вчера или некни или заднекни или минатиот месец .. или лани.. не се сеќавам баш! Додека ги имав не ги ценев,ги играв со глупави карти мислејќи си дека битно е само да одиграш добро, ама не било то финтата. Сега немам асови повеќе. Само глупави карти, глупава игра, глупави соиграчи!

Станувам од креветот, облекувам едни стари фармерки и една тренерка. Излегувам од куќата и ја заклучувам вратата. Чкрааап!
Дома е последното место на кое би останала, затоа што е толку мирно и повлечено место.
Ја ставам капата од тренерката и одам по улицата.
ВРНИ! Мириса асфалтот! Вадам една цигара од џебот и ја палам. Немам идеа каде би можела да одам или што би можела да правам, не можам да знаам што да правам на места каде што не припаѓам, на места што се мртви за мене. Еден дел од светот се обиде да ни пренесе некои пораки но ние не ги разбравме, очигледно го правиме спротивното. Мнозинството победува за жал, тоа отсекогаш било така. Ако продолжам да размислувам за пораките што сакал да ни ги пренесе светот и за мнозинството ќе станам премногу конфузна.
Одам по веќе изодените улици, мртва тишина, затворени прозорци, високи згради, распукан асфалт, црно небо.. застанувам покрај старото училиште и седнувам на тротоарот. Се трујам со цигарата, црн катран ми стои на грлото, АМА ДЕ НЕ! Јас упорно се трујам, така сакам, за инает! Бронхитот ме изеде, ама ако. Тргам од цигарата и искашлувам чад, ама ако!
Седам на тротоарот и пред очи ми излегуваат стари слики, девојче во шарена сукња што растрчува ваму – таму. Тоа е нешто што веќе се случило пред неколку години... нешто што никогаш нема да се врати... и не ми е жал. Само се сеќавам, после се .. барем имам право да се сеќавам, некако да ги допрам спомените кои се прекрасни!
Потоа се движам покрај една сива зграда, зграда која во себе има запишано толку многу работи, толку многу радости и толку многу таги, а јас само се сеќавам, затоа што имам право да се сеќавам после се... се движи накај мене еден познаник, барем мислам дека ми е познаник, ме потсетува на некого со карактеристичното движење што секогаш го одделувало од другите.. се разминуваме, само краток поглед и насмевка, тоа е се!
Можеби повеќе немам асови во ракавот, но сеуште можам да блефирам!
 
Го изгледав филмот со среќен крај, заврши и што сега да се замислувам како главната улога и да бидам среќен? Не можам.
А што треба да направам? Да барам нова девојка? Не сакам.
Па размислував тебе да ти се вратам; чекај, чекај, нешто не е во ред и тоа не го можам.
Што да правам? Да седам пред компјутер да чекам некоја "секси" девојка од фејсбук да каже ајде да се запознаеме бидејќи многу ми се допаѓаат твоите фотографии? Мм НЕ пак се навраќам како во филмот.
Па што да речам, да толку плитко размислувам исто како сите вас, но проблемот е што не сме сите исти нели ?
Ама ајде што се сеќираш, немој мене да ме слушаш ТИ знаеш подобро од мене ТИ заслужуваш повеќе од мене и кога ќе го прочиташ текстот знај дека имаш повеќе од мене па немој да бидеш тажен/на кажи ми јас сум лузер и ти ќе се осеќаш како победникот и ќе знаеш колку е добро да бидеш во филм со среќен крај. :smir:
 
Ништо не е пореално од ништото.

Љубовта е мудроста на лудиот и лудоста на мудриот :pipi:
 
Излезете надвор во текот на ноќта и погледнете околу себе, а потоа и на небото. Тоа е тука милиони години, а вие само неколку. За стотина години уште ќе биде тука, а на вашето име веројатно нема никој да се сеќава. За да бидете важни, мора да се потрудите многу – тоа не доаѓа само од себе.
 
Е сега не се сеќавам кој го имаше кажено ова но стварно е добро па еве: "Ако животот ти дава лимони, тогаш направи си лимунада"
ако знае некој од кој е ова нека ме извести :)
 
-Koj ne znae, a ne znae deka ne znae - opasen e - izbegnuvajte go !
Koj ne znae, a znae deka ne znae - dete e - naucete go!
Koj znae, a ne znae deka znae -
spie - razbudete go!
Koj znae i znae deka znae -
mudar e - sledete go! ~ Konfučij
 
What matters in life is not what happens to you but what you remember and how you remember it!
- Gabriel Garcia Marquez
 
"Паметната жена постапува со мажот како ковачот со железото:
прво добро го загрева,
а потоа по свој вкус го обликува" - Сречко Лазари


"Жената денас мора да исполнува четири услови:да изгледа како девојка,
да се однесува како дама,
да мисли како маж и
да може да рабпти како коњ" - Каролајна Сајмон


--- надополнето ---

• The world only exists in your eyes. You can make it as big or as small as you want.

 
We're all just complex arrangements of atoms and sub atomic particles!

We don't die, our atmos just rearrange !
 
A dream you dream alone is only a dream. A dream you dream together is reality.
John Lennon
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom