Што за тебе претставува љубовта?

  • Креатор на темата Креатор на темата Nuke
  • Време на започнување Време на започнување
za mene lubovta prestavuva lubenica, posto ljubovta e mesavia vo srce i mozok i sega srceto e crveniot del od lubenicata a zelenata t.e korata e mozokot toa sto e beloto se ocite pozadinata bela a semkite neznam stvarno sto se
 
Тоа е она што му дава смисла и радост на животот и на светот.
На сите луѓе кои ќе влезат во нашиот живот им даваме парче од себе, некому поголемо, некому помало, ама секој остава трага во нашиот живот и ние оставаме траги во нечиј живот. Некогаш позитивна, некогаш негативна. Нашите несигурности и стравови излегуваат на површина, но некако на крајот на денот исчезнуваат, затоа што сепак легнуваме со насмевка на лицето. И ќе не повредат еднаш, два пати, милион пати - некогаш намерно, некогаш не. Некогаш ќе си одат од нашиот живот, некогаш ние ќе решиме да си одиме од нечиј живот. И тоа боли. Ама чувството, оној момент кога сме се осеќале најсреќно на свет, со сите емоции, насмевки и мали препирања - вредат колку сите болки заедно. Затоа што кога ќе замижиме, оние среќни моменти се тука, со нас, секогаш. Дури и да не заврши со среќен крај, дури и да останеме сами. Ги имаме спомените. Не се сите љубовни приказни среќни, но спомените се такви. Затоа и постојат најубавите песни и најубавите книги. Сите се напишани од љубов и секогаш некој е нечија инспирација.
Дури и да заврши лошо - оние делчиња кога сме се осеќале поживи од било когаш - биле љубов и секогаш ќе останат љубов.
Порано мислев дека под љубов се важи она “...се додека смртта не не раздели“, “засекогаш“. И се уште се надевам дека е така. Но, исто така сум свесна и дека понекогаш животот не оди во правецот во кој сме се надевале, но никогаш нема да се предадам. Затоа што секој момент кој ќе го споделам со некого, секој миг на среќа кој сум го имала со некого покрај мене е еднакво на љубов, без разлика на завршницата. Љубовта може да е момент, може и да е вечност. Зависи од среќата, зависи од патеките на животот. Како и да заврши целото тоа патување, ги имаме спомените - и тоа е нешто. Подобро спомени од среќни времиња кои завршиле, отколку никакви спомени заради страв од повредување. Како и да е, ќе бидеме повредени. Некогаш самите себе се повредуваме. Се во животот е ризик, многумина ќе ни дадат шанса, на некои ние ќе им дадеме шанса. Тоа е животот, да им дадеш шанса на луѓето. Некогаш ќе ги исполнат очекувањата, некогаш ќе ни ги уништат сите илузии. Но, ако дозволиме на оние кои не повредиле да дозволат да ја изгубиме вербата во луѓето и да се повлечеме во себе, тогаш значи дека тие се оние кои победиле. Тие си продолжиле со својот живот и се среќни некаде и со некого, а ние се затвараме во себе и не дозволуваме никој да не направи среќни или да не сака. Зошто духовите од минатото да не победат и да го наполниме нивното его?
Сите сме биле повредени, но ако им дозволиме на тие што не повредиле да ни ја уништат сегашноста и иднината, кога веќе ни го сјебале минатото - тогаш ние сме површни и глупи и така ни треба.
Треба да се ослободиме од она “Засекогаш“ и тогаш навистина ќе може да видиме што е тоа љубов. Секој момент, секоја минута проведена во среќа со некого заедно е љубов. Можеби ние поинаку го нарекуваме тоа најчесто - ама тоа е тоа. Не мора да е засекогаш, доволно е да биде додека сме среќни заедно. Па ако излезе на крај тоа “среќни до крај на животот“ ќе биде уште поубаво за сите. А и да не биде - сме сакале и сме биле среќни. На крај од животот остануваат спомените и приказните.

Малце нешто денес сум пофилозофски настроена, па оттаму и овој поетичен пост. Ама ја видов темава и едноставно само ми дојде да го напишам тоа. Така се осеќав, така и го напишав.

Фала и кај вас.:icon_mrgr:
 
Неам конкретна дефиниција за ова...
Дефинициите ги создава разумот во склоп на сетилата.

Љубовта заборава правило. Едноставно е присутна. знаеш дека е тука.
 
Како што рече саладин,нема дефиниција.Ако веруваш во неа и ако и дозволиш да те води,можеш да постигнеш чуда во животот.Се што правиш со љубов е секогаш успешно.Ништо не може да опстои без љубов,а посебно не човекот.Колку и да глуми некој опасен шериф,да се заљуби во некоја ќе стане најголемото маче на цел свет.Е сега некои моќта на љубовта ја споредуваат со моќта на дундата,што е грешно.All in all , love is one big miracle.
 
Za mene ljubovta pretstavuva soedinuvanje na dve bitija vo edno,bitija koi nordalno se oformeni licnosti pa gi znaat pravata I obvrskite vo edna ljubovna vrska ili brak.

Jas ljubovta ja dozivuvam kako sozdavanje na unikat, od dve razlicni bitija edno no koe gori od ljubovta, uziva vo sekoj mig... Toa e Bozenstveno cuvstvo.

I neli po ljubovta I se razlikuvame od ostanatiot ziv svet:-)
 
gledaj da ne se zaljubis ako se zaljubis posle sve ke te boli ne stomak ne srce ne raseanost a ako ne ti e vozvratena e togas ke te boli stega ama za gabe nema lek
 
gledaj da ne se zaljubis ako se zaljubis posle sve ke te boli ne stomak ne srce ne raseanost a ako ne ti e vozvratena e togas ke te boli stega ama za gabe nema lek
da se slozuvam so napisanoto,mnogu e tesko ako ne ti e vozvratena,no uste potesko e ako na nekoj nacin si "mislel" deka ti e vozvratena i se ti e sovrseno so osobata i naednas kako grom od vedro nebo, za sekunda iscezne se :( e togas ne da e tesko pretesko e :(
 
Партнерот во суштина ја претставува нашата внатрешна претстава на спротивниот пол, за која не сме свесни и која ја проектираме врз него, неважно каков е тој суштински. Да бидеш заљубен во некој значи да бидеш заљубен во сопственото несвесно и затоа заљубеноста е позитивна, поради тоа што ни помага подобро да се запознаеме себеси. Проблемот е тоа што "внатрешната жена" кај мажите или "внатрешниот маж" кај жените се само дел од несвесното. Кога се заљубуваме, ние ги проектираме тие внатрешни особини на спротивниот пол, врз партнерот и обратно, а со тек на време во повеќето случаи сите сфаќаат дека партнерот не е она што го замислувале, дека е само предмет на проекција која сме ја виделе во него а нема никаква врска со реалноста. Кога на тоа ќе се додадат сите особини и ситуации од несвесното кои ги искусуваме во меѓусебната врска а кои се кармичка заслуга, или за да биде појасно преку генетскиот материјал кој сме го наследиле, го добиваме баш тоа што сме го заслужиле. Да не го задеваме егото но добро е да се знае дека комплексите се моќна психичка сила која од време на време потполно ја отфрла свесната цел и слободата на Јас - егото.
 
Љубовта ја измислија комунистите........ за да ропаат без пари.................
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom