Самоубиство!

  • Креатор на темата Креатор на темата еци^^^
  • Време на започнување Време на започнување
luge,sho meshate samoubistvo so religija?!toa e momentalna sostojba na psihata(osven ako ne planiras od porano),koga ne ni razmisluvash sho ponataka...aj ne mesajte babi zabi,ne e samoubistvoto resenie za problemite,ne treba da se bara spasot vo boga,spasot e vo SAMIOT TI samo treba da go pronajdes.
 
ThA-BiTcH напиша:
Ако Господ постои, нека се симне и нека го направи цел свет среќен, без проблеми, без сиромаштија, без болести.

Освен добро, постои и зло.
Освен Бог, постои и сатана.
Бог допушта да ни се случуваат некои работи.
 
ThA-BiTcH напиша:
Самоубиство...и јас не сум можела никогаш да го сфатам ова...

Mnogu e prosto. Vo odredeni momenti/periodi od zhivotot, bolkata e pogolema od tvojata sposobnost da ja apsorbiras. Ako nema mehanizam da ja "menadziras" bolkata, nekoi lugje posegaat po edinstveniot (spored niv edinstveniot) nachin da ja neutraliziraat bolkata.
 
Не оправдувам самоубиство од многу побуди, но бидејќи како младо дете бев многу блиску до самоубиство, не го ни осудувам. Едноставно има некои периоди кога све ти е шит (не мислам на она кога немаш 100 денари за да излезеш да пиеш едно кафе) и едноставно не гледаш излез од сите срања кои ти се дешаваат у животот. Ама пак ако го премостиш тој период, многу поубаво ќе се осеќаш неголи да си се убил на времето. Има добри периоди, има и лоши. Човечот е човек поради интелигенцијата која ја има и способноста да преживее. Не е решение да посегнеш по твојот живот и кога ти е најлошо што може да биде (животот не беше баш фер према мене) туку способност е да преживееш. Кога ќе ме праша некој "Добро бе курле, што направи ти со твојот живот, што постигна, а?" мојот одговор би бил "Преживеав.". Има многу за зборување на оваа тема ама не знаејќи ме мене лично не можам многу-многу да го дрвам.
Поздрав.
 
Pa sto ako si na dozivotno... plakas za toa sto si go napravil. Samuoubistvoto e kukavicki cin i ne trba da se izvrsi vo NIKOJ slucaj.

Samiraite si go odzemale zivotot koga im bila odzemena cesta(harikiri), zatoa sto za niv e toa najvazno. No deneska toa go nema i lugeto nemaat cest pa se samoubivaat poradi toa sto se slabici.
 
Princ напиша:
Ама пак ако го премостиш тој период, многу поубаво ќе се осеќаш неголи да си се убил на времето.

Да си се убил на времето немало да можеш никако да се осеќаш.:wink:
 
Infra напиша:
Да си се убил на времето немало да можеш никако да се осеќаш.:wink:

Точно, ама можам некаква си споредба да направам. Знаеш, дигресија.

Да го направев тоа тогаш сега ќе бев ништо повише од нечиј спомен, и ништо повише од мртов. А вака сум повише работи. Нечиј син којшто успеал во животот да на прави нешто, нечиј дечко (можеби иден сопруг, татко на дете...), нечиј пријател... :)
 
Princ напиша:
Точно, ама можам некаква си споредба да направам. Знаеш, дигресија.

Да го направев тоа тогаш сега ќе бев ништо повише од нечиј спомен, и ништо повише од мртов. А вака сум повише работи. Нечиј син којшто успеал во животот да на прави нешто, нечиј дечко (можеби иден сопруг, татко на дете...), нечиј пријател... :)

Секој си го турка Сизифовиот камен нагоре. Ако потклекнеш, ако се измориш, ќе ти се врати назад, а тогаш е многу тешко...зашто назад е удолница:) . Во таков момент е подобро да собереш сили и барем да го задржиш каменот, да не те прегази...ако успееш ( како тебе :) )...ќе најдеш сила пак да го тркалаш нагоре. Нема потклекнување и кога си изморен!!! Само напред!!!
 
Не! и да би се случило нешто што многу ќе го повреди мојот живот не би се самоубила..Како што вика народот ако си го убијам мојот сопствен живот го одземам животот и на другите...Зошто сигурно ќе има блиски души кој многу ќе ме сакаат..Ако јас се самоубијам и некој што ме сакал многу ќе се самоубие и тој што го сакал тој што ме сакал ќе се самоубие и се такла...Самоубиство не !
 
mari напиша:
Не! и да би се случило нешто што многу ќе го повреди мојот живот не би се самоубила..Како што вика народот ако си го убијам мојот сопствен живот го одземам животот и на другите...Зошто сигурно ќе има блиски души кој многу ќе ме сакаат..Ако јас се самоубијам и некој што ме сакал многу ќе се самоубие и тој што го сакал тој што ме сакал ќе се самоубие и се такла...Самоубиство не !
Добро е оптимизам малце у темава
 
Кога некој неможе повеќе да живее со одреден срам, нарушена и изгазена чест, нанесена болка која неможе да ја поднесе или пак трпи невидени физички болки кои едноставно таа индивидуа неможе да ги издржи, често пати се прибегнува кон самоубиство. Лесно е да ги осудуваме самоубијците за чинот кој го извршиле или не успеале да го извршат, но ајде малку да се ставиме во нивна кожа. Зарем некој туку така, без причина би си го одзел животот? Зарем ако некој смета дека неможе доволно достоинствено да живее и тоа неможе да го прифати треба да го осудуваме за таквата логика? А дали сте читале или слушале за харикири ритуалот(сепуку) кај јапонските самураи? Тоа за самурајот претставува начин за спасување на честа која некој му ја одзел.Значи, се цени начинот на кој ќе се умре и во каква општествена положба, односно според некогашните јапонци подобро чесно да се изврши „сепуку“ одколку да се умре со природна смрт, осрамотен и без чест.
-А комитите и партизаните, последниот куршум за себе го чувале...кукавици, нели?:lud:
 
Срам,нарушена и изгазена чест,спасување на честа,болка, храброст....и уште многу причини кои можат во недоглед да се набројувааат. Зошто да не? Секој може да си најде и причина и „излез„ од таа причина на тој начин-Самоубиство.
Сето тоа е индивидуално или општествено наметнато како такво.

А,знаете ли дека има и други самоубијци? Мислам дека ги викаат Камикази...или така нешто!?!?Е и ТИЕ имаат свои идеали, цели, причини и методи, нели, за нив се светост, ама за нив а не за сите други кои ги осудуваат. Херои биле ејјјј:lud: самоубијци херои! Се херои по нивните морални норми и по нивните „причини„...но само по нивните, наметнати од општеството и религијата. А ние ќе ги оправдуваме самоубијците...:pos:
 
Секој во животот барем еднаш се нашол во ситуација на безизлез,но мал е бројот на оние кои таквата ја `решиле` со одземање на сопствениот живот.
Поентата на животот е да успееш да го живееш токму таков каков што е,тежок,мачен и да продолжиш.Да беше решение за безизлезот самоубиството,еден на планетава не ќе останевме.
Помислата за самоубиство веројатно секому од нас му паднала на памет,но само како `што би било,кога би било`.
На оние кои се самобиваат,мислата им тлее,се надградува,преминува во план,потрага по место,начин и на крај во самиот чин.Тие не зборуваат за тоа,но покажуваат симптоми кои за стручно лице се доволни да се посомнева и да преземе чекори за интервенција,но не секогаш е таа успешна.За жал.

Не мислам дека самоубиството е прашање на кукавичлук,ниту пак на храброст.Напротив.Тоа е сериозно прашање на психичката состојба на потенцијалниот самоубиец.А тоа е многу долга,широка и претерано стручна тема за расправа.
 
Princ напиша:
Не оправдувам самоубиство од многу побуди, но бидејќи како младо дете бев многу блиску до самоубиство, не го ни осудувам. Едноставно има некои периоди кога све ти е шит (не мислам на она кога немаш 100 денари за да излезеш да пиеш едно кафе) и едноставно не гледаш излез од сите срања кои ти се дешаваат у животот.

Мене баш во моментот ми се случуваат некои такви шит ствари, али ќе се обидам некако да издржам... Многу ме охрабри ова што го прочитав подолу. Фала ти...

Princ напиша:
Ама пак ако го премостиш тој период, многу поубаво ќе се осеќаш неголи да си се убил на времето. Има добри периоди, има и лоши. Човекот е човек поради интелигенцијата која ја има и способноста да преживее. Не е решение да посегнеш по твојот живот и кога ти е најлошо што може да биде (животот не беше баш фер према мене) туку способност е да преживееш. Кога ќе ме праша некој "Добро бе курле, што направи ти со твојот живот, што постигна, а?" мојот одговор би бил "Преживеав.".
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom