PA ne e ni ponizuvanje ni slabost.Se obiduvam da ne placam pred drugi no i koga sum sam megutoa ednostavno nekogas e nevozmozno da izdrzis zasto placenjeto nekogas moze tesko da se kontrolira.
Ај вака сеа..да почнам..повеќе би нарекла храброст иако би можело да се најде некој подруг збор што во моментов не ми текнува..ама понижување никако! Едноставно понекогаш е потребно за нешто да се исплачеш макар било и пред некој друг иако ја тоа не можам да го сфатам дека е боље да се испразниш..да се расплачеш, да се дереш и не знам таму што отколку да си маваш глава у ѕид...Не е дека не можам ама едноставно не ми е сфатливо да плачам пред некој друг..не сакам да ги замарам другите со моите солзи и у таа ситуација е глупо шо тој до тебе нема шо да ти каже освен не плачи и да те гушне...Иам плачено само пред другарки ептеннн блиски и тоа пак сум се осеќала дегенски шо им плачам ама ми било тешко и ми се нашле тука до мене..јбг мразам да покажувам слабост
A sega jas da ve pitam nesto. Dali placeme i zatoa sme tazzni ili tazni sme i zatoa placeme. Odgovarot iako e malku cuden no vistinit placeme i zatoa sme tazni. Imeno emociite se javuvaat kako rezultat na fizioloska promena na organizmot, imeno nie gledame nesto kako rezulatat na toa se slucuva nekoja promena vo organizmot koja pridonesuva do formirace na emocija. Interesno neli
Храброст е!!!
Некој нема храброст да заплаче бид. се смета плачењето за слабост,така да мислам дека само храбрите се осудуваат да плачат и воопшто да ги покажат чувствата
plaчење- зависи како кога, да заплачеш ако некој ти се расписка или сл. е понижувачко, а на пр. да плачеш за женска особа(од машка страна зборувам) е храброст.
плачењето е доблест не секој умее да плаче така да нема муабет за тоа ,а + кога плачес си олеснуваш , сега нетреба да се фолираш и да се трескаш од плачење пред други зш со самиот тој цин повеќе бараш сожалување од другите него што сакаш да си олесниш
Abe kakva slabost. Nema vrska toa e normalno kaj coekot i ja go smetam kako normalna rabota samo i ja ako mi se place ne bi go pravel pred drugi zs ke te napravat pederce
Да, јас плачам ,но само кога сум сам, и се разбира ако имам причина... а инаку плачам само ако сум изнервиран... болката не ја сметам за причина за плачење, исто така и оние сечи-вени балади и тако даље и тако даље
и јас сум голем плачко, посебно последниве неколку дена, и покрај тоа што и плачам на девојка ми пример во понеделнкот и плачев цели 4 саати а она на тоа си правеше смешки...
Сепак мислам дека ако некад ви се плаче не треба да ги криете тие емоции, плачењето е исто како и смеењето, знаете и самите дека има моменти каде што е забрането да се смеете пример во некој сериозен момент така и за плачењето... шо др да филозофирам...
А да у последно време дека многу плачам - нема вечер која немам заплачено овие 4 дена - почнувам да дехидрирам, многу пијам вода после плачење...
Според мене плачењето е еден вид на изразуање емоции. Од кога ке се исплачат се осеќаат како поослободени од притисокот на проблемот. Некои плачат, некои се нервираат, некои се пијанчат, кршат.... и така сите бараат некаква утеха.
Искрено јас многу ретко плачам.
Плачењето воопшто не е понижување. Има луѓе на кои им е полесно да заплакаат и други кои воопшто не плакаат. Значи ли тоа дека првите се кукавици а вторите храбри??? Не, воопшто, Убаво кажа Бушав, тоа е едноставно, само израз на емоции.
Плачење е кога ќе ти се спојат жичките,кога ќе ти се натрупа бес,нервоза,тага,болка и се останато и нема друг начин да излезе од тебе.Секако,околината,за тие што плачат мислат дека се слабаци,лигуши итн. па затоа се истурам кога сум сама или со некој на кој што му верувам.
Оваа страница користи колачиња за персонализирање на содржината. Со продолжување на користењето, се согласувате со нашата политика за користење колачиња.