Не верувам во љубов?

Досега никогаш не сум кажала такво нешто, затоа што ако верувам во една работа тоа е љубовта (некои луѓе може да помислат дека тоа е глупо, но јас си кажувам за мене). А мислам дека кај повеќето луѓе што го кажале тоа не го мислеле навистина туку тоа можеби било импулсно бидејќи биле разочарани од некого или нешто. Мислам дека скоро сите потајно сакаат и очекуваат љубов која што целосно ќе те обземе иако викаат дека не веруваат или пак не сакаат. Па сеа не знам баш колкава врска има тоа со годините, ама не мислам дека тие се многу пресудни...
 
Сте го кажале ли некогаш ова?
Не верувам во љубов...
Зашто и која била причината за тоа?
Дали ве повредиле,сте се разочарале од некого или едноставно не сте нашле никој, па сте помислиле дека нема љубов?
Дали се уште стоите на зборот дека не постои љубов т.е дека не верувате или го сменивте мислењето?

И јас до пред една година не верував во љубов, ама сега верувам:wink:
За тие што не знаат што е љубов, не се сеќирајте ке дознаете - have a time:):)
 
Бев премлада и пренезрела...
Извинение за оф-топиков, ама ова е може 5ти пост кај што читам за некое време кај што си била „млада“ или „незрела“. Сатори, 18 години имаш жено, не постои време кога си била млада, сега го живееш тоа време, замени го со „мала“, „копиљ“, било што. Не се прајте стари со сила, ќе плачеш после за времето кога СТВАРНО си била млада. :icon_lol:

Ја пример иам склучено пакт со себеси, „кога бев млада“ ќе почнам да го употребувам дури после 35. :icon_lol: Ко што и треба.

На темава...
Не се замарам премногу да размислувам за некакви верувања во љубов. Се работи за апстрактен поим за кој мање-битно јас дали верувам, кога и онака нема полемика за тоа дали постои или не, пошто е нешто што е нематеријално и не можам да го видам, па да се осигурам.
Знам како изгледа (како се чувствува) тоа што јас си го викам љубов и тоа ми е доволно.
Плус реченицата „не верувам во љубов“ ми е некако премногу емо. :icon_lol:
 
Ја порано си бев ливадинка и верував...
Сега не верувам веќе...и нема ни да поверувам, нема потреба од тоа...
 
Ја порано си бев ливадинка и верував...
Сега не верувам веќе...и нема ни да поверувам, нема потреба од тоа...
ЕЕЕ зш так???Сигурно некој многу те повредил па штом така размислуваш!И не вели дека нема да веруваш,ке видиш порано или подоцна пак ке поверуваш,и ке сесмееш на ова што си го рекла,само треба време,кога ке ја сретнеш вистинската љубов,се ке се смени,веруј ми!
 
А која е поентата дали веруваме во Љубов или не ?? Таа постои ...
 
еднаш бев заљубен ама не заврши ич убаво
сега ќе се заљубам само во таа која вистински ќе вреди
Ама ако можеш,да бираш ок,ама неможеш!!!Срцето сие сам шофер на нашите чуства,кое за жал понекогаш вози пребргу,фака нагли кривини,а ние неможеме да направиме ништо против него!Неможеме да му наредуваме во кој да се заљуби.
 
Ако не постоеше љубов, ќе имаше ли среќни парови на секој чекор, венчавки и деца?

Не е поентата во тоа дали веруваш или не во љубовта. Тоа ти е како да се сомневаш во нешто иако има толку докази. Љубовта како и секое друго нешто што е НЕматеријално, се чувствува. И тоа е толку доволно :wink:.
 
Да ја надополнам Natural-girl , да немаше Љубов дали ќе бевте воопшто родени ?
На оној кој ќе реплицира дека е роден поради „ноќ на страст“ , дали воопшто ќе имал родители кој ќе се грижеле за него , ако нема љубов ?
 
Ne veruvam vo ljubovta odamna i spored mene i voopsto ne postoi,toa ti e relativna rab koja e svedena na dobar sex i nekoja hemija koja postepeno preminuva vo navika,i koga po nekolku god se zapraas i vidis do kaj si i so si se ke se svedi na nekoi 4 meseci uzivanje drugoto bilo sve bezveze ...............
 
Ne veruvam vo ljubovta odamna i spored mene i voopsto ne postoi,toa ti e relativna rab koja e svedena na dobar sex i nekoja hemija koja postepeno preminuva vo navika,i koga po nekolku god se zapraas i vidis do kaj si i so si se ke se svedi na nekoi 4 meseci uzivanje drugoto bilo sve bezveze ...............

А во каква љубов не веруваш? Во онаа дечко-женска, или пак во онаа мајка-ќерка, татко-ќерка, мајка-син, татко син?
Оти ако речиш дека во таква веруваш а во оваа другава не, ќе одам ќе се фрлам од шести спрат, ќе се смачкам, и пак ќе се качам на шести, па така се дур не се видам како лепешка.
 
Љубов? Каква фикција е тоа?
Работата да имаш некој покрај тебе, да се шлапкате, гризете, да си кажувате ова или она.
Кога се ќе се сведе на една личност, кога шлапкања и гризења ваљаат само од неа и од никој друг, тука имаме потреба за одредени особини кај личност.
Така јас си го објаснувам тоа.
 
Сте го кажале ли некогаш ова?
Не верувам во љубов...
Зашто и која била причината за тоа?
Дали ве повредиле,сте се разочарале од некого или едноставно не сте нашле никој, па сте помислиле дека нема љубов?
Дали се уште стоите на зборот дека не постои љубов т.е дека не верувате или го сменивте мислењето?

А ако не сте го искусиле,што мислите зашто се случува оваа појава? Дали навистина не веруваат во љубов или едноставно тоа лутината и разочараноста зборат?
Што е тоа што ги тера луѓето да ја губат вербата во љубов?

И дали има врска тоа со годините?
Дали помладите почесто се затрескуваат,мислејќи е љубов,па кога ќе се разочараат,викаат љубов не постои или годините немаат врска со тоа?

Сум го кажала тоа но не сум го мислела... поточно го кажав во нервоза кога бев многу повредена.
Тоа што ги тера луѓето да ја губат вербата во љубовта е разочарувањето од неуспешна врска, одбивање итн итн.
Помладите мислат дека се што лета се јаде, па ќе се затрескаат, па ќе го/ја преболат, па пак па пак... Годините не се главен фактор но влијаат на мислењето за љубовта.
 
Љубов е нешто што доаѓа и заминува и не трае вечно !!!
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom