Кога год во животот да ми било тешко, да сум поминувал низ лош период или едноставно да не сум се осеќал убаво сум гледал баскет.
Не е магично решение, само е нешто што цел живот го правам од љубов и во такви тешки моменти ми доаѓа како еден вид на медитација, смирување, враќање во колосек.
Деновиве, немав никаква желба за ништо заради очигледни причини (несреќата во Кочани), вервам на сите ни е така, но барајќи по некое клипче на јутуб колку да ми олади главата налетав на следното:
Можеби некој од вас помладите генерации ќе има живци да го изгледа, па и да размисли зошто ние постарите многу многу не ја мирисаме статистиката или не судиме колку еден кошаркар е добар според статистичките показатели туку според начинот на кој го поима и игра баскетот.
Таа „стара школа“ и љубов кон играта ја поседува токму Батлер.
Клипот е за него и влијанието негово врз тимот во кој игра.
Ако ништо друго, барем неговите фанови ќе уживаат во истиот, а мене ми помогна да се потсетам зошто толку многу ја сакам оваа игра и дури после 30 изминати години следење на лигата и сите срања од „правила“ по кои се игра денес - сè уште ми прави пеперутки во стомакот.
>> Life's battles don't always go to the stronger or faster man, but sooner or later the man who wins is the one who thinks he can. <<
(цитат искористен во клипот)