Најекономично греење и ладење

  • Креатор на темата Креатор на темата Dr Zmigo
  • Време на започнување Време на започнување
Работата на инвертерите не е линеарна, а не е ни акумулирањето и испуштањето на топлината кај материјалите. Затоа греењето на 21С и 28С е огромна разлика, баш како што се мери Рихтеровата скала за земјотреси. Со секој степен има значителна геометриска прогресија во побарувачката за моќност.

Не знам дали си гледал документарец за како е секоја следна генерација на Бугати Вејрон подобрувана за поголема брзина. Удираат во ѕид инжињерите каде секој следен екстра км/ч брзина бара нови 300КС и тоа не е можно да се изведи. Највеќе време трошат на аеродинамика и смалување на тежината, а не моторот. Секоја ситница дава големи промени. Во нашиов случај условно речено тоа се изолацијата и навиките за константна Т. Ако не можеш да си приуштиш подобра изолација, бар намали зададена Т за степен два, тоа е огромно растеретување за машината и крокодилски солзи за ЕВН. Всушност економи моуд на сите клими е само спуштање 2-3С градуално со време за да не ги осетиш.
Ne znam sto i si po struka, ama tehnicko lice po tvoive komentari sekako ne si!. Ja o klin ti u plocu.
Ama nema nikakva paralela medju zemjotres ( pretpostavuvam deka sakase da kazes geometriska progresija ili bar nelienarna progesija), akumuliranje na toplina i ne daj boze stvaranje na otpor od vozduhot so pokacuvanje na brzinata na dvizenje kaj BUGATI-to.
Site ovie raboti fizikata si gi ima staveno pod svoe i egzaktno gi prikazala so soodvetni ravenki. Na primer otporot na vozduhot i silata sto pri toa se stvara e vo direktna (pravoproprcionalna) zavisnost od oblikot na udarnata povrsina, kvadraturata na povrsinata izlozena na protokot na vozduh i KVADRATOT na brzinata na dvizenje ili F=c.A.V2/2g. Kade c e koeficient na otpor, A udarna povrsina V brzina na dvizenje i g zemjino zabrzuvanje. Da ne ti objasnuvam sto znaci porast na brzinata od samo 10 %........mozes prema gornata ravenka i sam da preracunas za kolku raste otporot F.
Kaj greenjeto jas zboruvam za sosema nesto drugo i nema ama bas nikakva vrska dali se greeme so inverter i deka toj ne linearno raboti ili ne, dali se greeme na drva ili gas.....
Vo ravenkata za potrosena kolicina na energija za greenje potrosuvackata raste LINEARNO so porast na DELTA T t.e. so prastot na razlikata nadvor/vnatre.Tuka mnozitel e koeficientot na toplosprovodlivost koj sekogas e ist za ist objekt i samo se javuva kako fiksen koeficient i fiksen mnozitel. Jas samo sakav da ukazam deka ovde ne se bas cisti rabotive i deka MOZEBI postoi nelinearnost na koeficentot so promena na nadvoresnata T. Ova e mozebi tocno, mozebi e cista glupost, ama sigurno nema nikakva vrska so RIHTER i BUGATI.....
 
Последно уредено:
Како бе не сум техничко лице?! Дома имам два штрафцигера, мултиметар и изолир. :lolzz:

Ти со формула, јас со аналогија, битно се разбравме. :icon_lol:[DOUBLEPOST=1523909971][/DOUBLEPOST]Приметив низ дискусиите често се споменува еднореден, двореден и т.н. изменувач. Колку што укапирав од разни сервисни упатства треба во целост да се наведат 3 карактеристики на изменувачот - Редови Х Спратови Х Густина (Rows X Stages X FPI [fins per inch] или Fin Gap).

Овој изменувач во (не знам точно кој) Гри Хансол е 2.5 реда Х 24 цевки Х 1.4мм растојание меѓу ребра (помало растојание = поголема густина по инч).

index.php



А овој Панасоник е 2 Х 28 Х 17 ребра по инч.
13289d1396261696-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA-rac-2014-sam_2799-large-.jpg


Ако ги споредиме двата уреди и дадеме непотполна информација само колку редови има изменувачот, ќе дојдеме можеби до погрешен заклучок за капацитивноста на топлинска размена.[DOUBLEPOST=1523910382][/DOUBLEPOST]Потоа не знаеме колку се штедело на електромоторот за вентилаторот, дали со зголемувањето на густината и редовите на изменувачот оптимално е запазен протокот на воздух. Помоќен, а потивок мотор = повисока цена.

Ех да беше просто само во броење редови од фотки. Ги гледам сервисниве упатства и сваќам уствари колку не знам.[DOUBLEPOST=1523910606][/DOUBLEPOST]Згрешка, Панасоникот на сликата е 2 Х 24 Х 17, има и модели со 2 Х 28.
 
Последно уредено:
Во најава уште еден дебакл од типот на последниот Гоустбастерс? :unsure:

 
Дали некој знае колку трошат радијаторите во стан што работат на електрично котле ? Колку киловати електрична енергија трошат за еден час работа? Пример како климата што троши 1кв за 1 час греење колку им е на овие радијатори? Дали е многу скапо да се грее на нив?
Ве молам ако некој има познавање нека каже.

Sent from my SM-G935F using Tapatalk
 
Трошат колку што греат.

5kw ако греат 5kw трошат.
 
Дали некој знае колку трошат радијаторите во стан што работат на електрично котле ? Колку киловати електрична енергија трошат за еден час работа? Пример како климата што троши 1кв за 1 час греење колку им е на овие радијатори? Дали е многу скапо да се грее на нив?
Ве молам ако некој има познавање нека каже.

Sent from my SM-G935F using Tapatalk
Електрично котле не е грејно тело....грејното тело е радијаторот....треба прво да знаеш кој ги произвел радијаторите, па од нив да бараш која топлина ја испорачуваат при одредена влезна и излезна на температура на водата...
Котле од 24Kw 50% побрзо ке го загре просторот и ке исклучи од некое котле од 12Kw....но сметката за струја ке ви биде иста бидејки COP=1 потрошена=предадена енергија.
Инвертерот за истиот простор, значи за истите топлински загуби да ги покрие и да стопли исто ке потроши 3 до 5 пати помалку, тоа значи 3 до 5 пати помала сметка за струја.
Да заштедиш со котле на струја можеш само ако инвестираш во бафер доволно голем да акумулира потребна топлина преку ноќ за цел ден греење на просторот преку ден и ке добиеш максимално COP=2.....таa инвестиција во бафер и контрола за COP=2 кошта преку 2000евра, а за тие пари има решенија со инвертери и COP=4 најмалку, а узпут и ладат :)
Топлинска пумпа воздух-вода со ЦОП=4 во комбинација со доволно голем бафер кој би го греел навечер би имала COP=8 најмалце. Или посликовито за 80м2 стан да платиш 1000ден сметка за струја за греење.
 
Последно уредено:
Значи во превод доста скапичко е да се грееш на парно со електрично котле? :)

Е сега за еден стан од 60м2 дали би можело да се грее со една клима? Дали би било подобро климата да е 3.5ка или 5ка?

И колку од прилика би коштало тие како се викаат гледам по новиве станови ги ставаат како клими надвор има една единица а внатре во сите 3 соби има по еден таков уред тие се монтираат долу на зид незнам како точно се вика тоа дали клима или како? Колку пари е такво да се постави одприлика ?

И која би била најдобра а најефтина опција за стан од 60м2 за греење од овие 3

Sent from my SM-G935F using Tapatalk
 
Значи во превод доста скапичко е да се грееш на парно со електрично котле? :)

Е сега за еден стан од 60м2 дали би можело да се грее со една клима? Дали би било подобро климата да е 3.5ка или 5ка?

И колку од прилика би коштало тие како се викаат гледам по новиве станови ги ставаат како клими надвор има една единица а внатре во сите 3 соби има по еден таков уред тие се монтираат долу на зид незнам како точно се вика тоа дали клима или како? Колку пари е такво да се постави одприлика ?

И која би била најдобра а најефтина опција за стан од 60м2 за греење од овие 3

Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Многу зависи како е рапсоредот на собите. Топлината тешко се шири преку ходници и низ врати. Ако ставиш јака клима, во собата каде ќе се инсталира ќе биди ураган за да постигне секаде мин. затоплување. Некогаш две мали клими (пример 3.5 + 2.5) се подобро решение. Ако имаш повеќето отворен простор за тие 60м2, може и една 5.5 да заврши работа без да дува јако. Нацрт од станот ако имаш закачи да видиме.
 
Може некој постручен да ми објасни што е толку јако во Триве билборди?
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom