Во право си Николајо! :lol:
* Samoilovoto Carstvo gi opfaкјalo rečisi istite teritorii na antička Makedonija od vremeto na Filip II Makedonski!
* Vo ruski "Slovar" objaven vo dalečnata 1896 godina pišuva deka komitopulot Nikola i negovite sinovi krenale vostanie protiv Bugarija i deka potoa Bugarite bile izbrkani od Makedonija koja bila proglasena kako posebna dr`ava.
Vo ovoj tekst kje se potsetime nakratko na burnite nastani što se odigrale vo Makedonija za vreme na makedonskoto Samoilovo Carstvo.
Početocite na ova carstvo se navestuvaat ušte so oslabnuvanjeto na Prvoto bugarsko Carstvo pod čija okupacija togaš se naogjala Makedonija. Imeno, po smrtta na bugarskiot car Simeon, na čelo na bugarskiot prestol doa|a negoviot sin Petar. Pritoa ne treba da ne bunat hristijanskite iminja na ovie bugarski carevi, pa da gi poistovetuvame niv so bugarskite Sloveni (Anti). I Simeon i Petar si bile etnički turko-mongolski Bugari, a najgolem dokaz za ova e faktot što car Simeon e roden sin na knez Boris, koj pak e roden sin na turko-mongolskiot bugarski han Presijan, koj na vremeto žestoko vojuval so Slovenite (Venetite). Znači, nezavisno od toa što car Simeon dal značaen pridones vo rasprostranuvanjeto na t.n. staroslovenski jazik (koj jazik Bugarite vo pismena forma go dobile od Makedonija), toj si bil etnički Bugaro-azijat i negovoto semejstvo bilo prinudeno doprva da uči da zboruva na t.n. slovenski jazik.
MAKEDONSKOTO VOSTANIE PROTIV BUGARITE
Znači Simeon e nasleden od svojot roden sin, bugaro-azijatskiot car Petar i vo negovo vreme Bugarija značitelno oslabnuva. Vo 963 godina vo Makedonija se kreva vostanie od komitopulot Nikola i negovite sinovi David, Aron, Mojsej i Samoil, koi se otcepuvaat od Bugarija. Vo 968 godina izbuvnuva vojna pomegju Rusija i Bugarija. Ruskiot knez Svjatoslav vo istata godina ja pustoši Bugarija, no brgu se povlekuva poradi napadot na Pečenegite na Rusija. Oslabenoto Bugarsko Carstvo e prinudeno da se pomiruva so Vizantija, a kako zalog za mirot, carot Petar gi dava svoite dvajca sinovi Boris i Roman vo Carigrad. No, vo 969 godina umira car Petar, što doveduva do bezvlastie vo Bugarija. Vizantija go vrakja sinot na Petar Boris II za da ja prevzeme carskata kruna, no toj nabrgu se svrtuva protiv Vizantija. Sega Bugarija e sojuznik na Rusija protiv Vizantija, no doživuva poraz od vizantiskata vojska, koja brgu ja osvojuva bugarskata prestolnina Preslav. Nesomneno deka Bugarija doživuva poraz i poradi nejzinata oslabenost od prethodnoto vostanie vo Makedonija. Carot Boris II e zaroben i odveden vo Carigrad, kade javno mu e simnata krunata i istata e dadena na čuvanje kaj Crkvata. Po ova Bugarskoto carstvo e zavzemeno od Vizantija.
Na novata makedonska država prv vladetel e komitopulot Nikola, koj vladee so ovaa država do 968 godina. Od 968 do 977 na čelo na državata e negoviot sin David, no po negovata smrt, kako i po smrtta na Aron i Mojsej, na čelo na državata zastanuva Samoil.
No dali ima potvrdi deka komitopulot Nikola i negovite sinovi go krenale svoeto vostanie protiv Bugarite? Mnozina istoričari sosema jasno go potvrduvaat ova. Mislam deka vakvite svedoštva treba što povekje da se eksponiraat vo našata poširoka javnost. Taka na primer, makedonskiot istoričar Vasil Ivanovski spomenuva edna stara ploča najdena vo Porečieto, na koja pišuvalo deka narodot od toj kraj go proglasil Nikola za svetec zatoa što gi izbavil od bugarskoto ropstvo!
Makedonskiot istoričar od Bugarija Gjorgi Radule vo svojata kniga Istorija na Makedonija (Sofija, 1997) go citira Enciklopediskiot slovar (Brokgauz-Efron, Sankt Peterburg), objaven vo dalečnata 1896 godina, kade pišuva: Vo 963 godina vo Makedonija izbuvnalo vostanie, koe završilo so progon na Bugarite i so osnovanje na sopstvena država. Istoričarot Marin Drinov pišuva: Denešna Makedonija se otcepi od carstvoto na Petar i se formira kako oddelna država na čelo so Samoil. Znači, nema somnenie deka Samoil i negovite brakja so tatko im go krenale svoeto vostanie vo Makedonija tokmu protiv turko-mongolskite Bugari, t.e. protiv bugarskata okupacija na našata zemja.
Podocna, poradi ova vostanie, Bugarija brgu propagja pod naletot na Vizantija. Vo vrska so Samoilovoto carstvo kje navedeme ušte edno makedonsko determiniranje povrzano so nego. Imeno, vo drevnata Zografska istorija, za nesoglasuvanjata pomegju bratot na Samoil David so ostanatite brakja pišuva: Bidejkji makedonskite gospoda ne možea da go trpat mirot, započnaa lošo da zboruvaat (protiv David, z. m.). Koga toj razbra za toa, dobrovolno se otkaža od carstvioto i zamina vo manastir.
Vo eden prethoden napis vekje spomnavme deka poetot Ivan Kiriotes ušte vo toa vreme gi spomenuva Makedoncite kako žiteli na Samoilovoto Carstvo, a Dukljanskiot prezviter Samoil go narekuva kako makedonski car!
No da se vratime na hronologijata. Natamošnite nastani zboruvaat deka carot Samoil ja proširuva Makedonija i taa zavzema pogolem prostor od Balkanot. Spored istoričarot Radule granicite na Samoilovata država vo golema mera se poklopuvaat so granicite na antička Makedonija od vremeto na Filip II. Samoil vo Prespa sozdava silen religiozen centar, koj podocna e premesten vo novata prestolnina Ohrid. Toa e poznatata Ohridska arhiepiskopija (koja spored nekoi istoričari togaš bila na rang na Patrijaršija). Nejzin prv poglavar bil German, a imeto na vtoriot poglavar e Filip. Oficijalno pismo vo Samoilovoto carstvo e kirilicata. Samiot Samoil bil krunisan so blagoslov na papata Grigorij V... So krunisuvanjeto Samoil steknal megjunarodno priznavanje. Toj ja nasledil bugarskata kruna, a možna pričina za toa e što makedonskata kruna vekje e zafatena od strana na Vasilij II. Sepak, ako Samoil bil etnički Bugarin, pripadnik na turko-mongolskite Bugari, koi dotogaš vladeele so Bugarija, toj svojata prestolnina bi ja smestil vo Pliska ili Preslav, t.e. megju "svoite etnički brakja". Ponatamu, negoviot tatko ne bi ja nosel titulata komitopulot, tuku nekoja od togašnite turko-bugarski tituli (kavhan, boil i sl.).
SAMOILOVO-VIZANTISKATA VOJNA BILA BRATOUBISTVENA
Za Vasilij II nekoi istoričari smetaat deka e potomok na etničkite antički Makedonci (za što i navistina ima indicii da se tvrdi, ako se znae deka negoviot prekar bil "Makedonski" i ako se znae deka toj se rodil vo temata Makedonija, koja, iako vo golema mera se naogjala vo denešna Trakija, bila naselena so tamu preselenite antički Makedonci, poradi što i go dobila imeto Makedonija), pa ako se zeme predvid faktot deka i vo Samoilovoto carstvo vo toa vreme živeele antičkite Makedonci vo soživot so t.n. Makedonski Sloveni (Veneti), ne e daleku od vistinata tvrdenjeto deka togašniot Samoilovo-vizantiski sudir vsušnost pretstavuval eden vid bratoubistvena vojna, vodena pomegju dve različni državi vo koi (barem vo rakovodstvata) dominirale pripadnici na istiot narod, od koj podocna kje proizleze denešnata makedonska nacija. No, za seto ova se potrebni podetalni komparativni istražuvanja.
Ponatamu istorijata zboruva za žestoki borbi pomegju Samoil i Vasilij II "bugaroubiecot". Denešnata bugarska propaganda go koristi prekarot na Vasilij za da tvrdi deka vo Makedonija togaš živeele etnički Bugari, no kolku e takvoto tvrdenje besmisleno kje pokažeme so slednite fakti.
Kako prvo Samoilovoto Carstvo rekovme deka opfakjalo pogolem prostor od Balkanskiot Poluostrov. Sledstveno, vo negovata vojska imalo pripadnici na mnogu narodi koi vleguvale vo sostav na negovoto Carstvo. Pa zarem site tie bile etnički "Bugari", štom se biele i ginele vo borbite protiv Vasilij "bugaroubiecot"? Sekako deka e besmisleno i da se pretpostavi takvo nešto, posebno ako se znae deka vo toa vreme pod poimot "Bugari" vo etnička smisla na zborot se ušte se podrazbirale samo turko-mongolskite Bugari, koi nemale nikakva vrska so Samoilovoto Carstvo, osven što vo nego živeele kako obični podanici i koi nemale nikakva etnička vrska so naselenieto vo Makedonija.
Kako vtoro, Vasilij II bil narečen "bugaroubiec" poradi toa što terminot "bugari" (so malo "b") togaš vo Vizantija imal navredliva sodržina za lugje "varvari", koi, spored vizantiskite hroničari, bile pod kulturnoto nivo na razvienata i civilizirana Vizantija. Zatoa taka bile narečeni site žiteli na Samoilovoto Carstvo bez razlika na nivnata etnička pripadnost. Dokaz za ova e i faktot što kako "vulgari" ili "bugari" (so malo "b", što znači - varvari) od strana na vizantiskite hroničari bile narečeni duri i bosancite, iako tie živeele von granicite na Bugarija. Znači, spored niv, i bosancite bile "bugari", t.e. varvari i prostaci štom živeele von civilizirana Vizantija. Znači terminot Bugari ne sekogaš se upotrebuval kako etnonim i ne sekogaš se upotrebuval vo pozitivna smisla, barem ne od strana na vizantiskite hroničari od vremeto na Samoilovoto carstvo.
Posle ovie soznanija, navistina ne znam kako ne im e sram na golemobugarskite propagandisti da se "gordeat" so vakvoto negativno i potcenuvačko vizantisko determiniranje nastanato kako rezultat na odnosot na Vizantija tokmu kon Bugarite, kako i podmolno da se obiduvaat vakvoto navredlivo determiniranje da ni go prikakjat kako "etničko".
Natamošnata hronologija ni gi opišuva vekje opštopoznatite fakti, koi ovde nema podetalno da gi obrabotuvame: bitkata na Belasica i bitkite što i prethodele; oslepenata Samoilova vojska; obidite na Samoilovite naslednicite da ja spasat imperijata; vizantiskata okupacija na Makedonija...
