Гледам во темава за словените не е ништо напишано па ај нешто да напишеме. Значи во историската литература постојат три словенски рода, тоа се: Венети, Склавени и Анти. Венетите живеат помеѓу реките Oder и Vistula поради што се наречени и Вистула Венети кои што треба да ги разликуваме од таканаречените Јадрански Венети кои што живеат во Италија и говорат некои врсти на латински или италски јазик. Вторите словени или Склавени се она население кое што живееле помеѓу реките Дунав и Вистула. Се смета дека ова име е создадено од страна на Византија која со ова име ги ословувала сите луѓе кои што не говореле на грчки или латински туку на некој свој словенски јазик. Името словен се смета дека потекнува односно прв пат е спомнато од страна на Ptolemy кој ги нарекува Sthlavanoi или дисторзирана форма на Словенои, инаку тие живееле во Сарматија северно од Аланите кои биле иранско племе. На крај остануваат Антите кои живеат помеѓу реките Днепар и Днестар, и за кои се смета дека биле мешавина од ирански и словенски племиња.
Е сега да се вратиме на Венетите. Според некои научници тие за прв пат се споменуваат од страна на Pliny the Elder, Ptolemy и Tacitus, некои ги сметале за германски племиња, но Jordanes по неколку векови потврдува дека се словени. Гршкете тука се состои во тоа што Венетите биле споменати многу порано и тоа за време на Тројанските војни, 12 век п.н.е, од страна на Хомер, Херодот, Софокле, Страбо и др.
Homer (9th century B. C.) records in Iliad the Veneti in Paphlagonia as Enetoi (the Greek did not know the letter v).
Herodotus, historian (5th century B. C.), writes about Illyrian Veneti, about Veneti living around the lower stream of the Danube, and finally about Veneti inhabiting the Northern Adriatic territory.
Polibus (2th century B. C.) added to the description of events during the years 219 to 146 B. C., following: »The land to the Adriatic coast was mastered by another, very old folk, named Veneti ... They speak a different language as the Celts, but what their habbits and their clothing is concearned, they differ from them only slightly /.../ Veneti and Gonomani were persuaded by Roman representatives, to join the Romans«.
Demetrius of Scepsis, grammarian, archeologist (2nd century B. C.), mentions the capital of the Veneti (Enea) in Troas (Asia Minor).
Strabo, historian, geographer (1st century B. C.), designates the (V)eneti in Paphlagonia as the major tribe moving towards Thrace (nowadays territory of Bulgaria) after the fall of Troy (Asia Minor).
Сите овие автори говорат за венети кои што живеат во басенот на реката Дунав. Тие се спомнати како сојузници на Тројанците. За да се открие прататковината на Словените не треба да се прашуваме дали тие дошле од Север или од Исток, туку треба да се запрашаме од каде тие тргнале за да стигнат Троја. Поради тоа треба да се цитира Хомер кој што говори за народ Енетои (Венети - Словени) кои пристигнале на северниот брег на Мала Азија во Пафлагонија, за да и помогнат на Троја. Нив ги водел нивниот водач Антенор, после поразот во Троја. Е сега треба да се дефинира само од каде тие дошле, некои научници ја вадат на маса опцијата дека тие дошле од север односно дури од пределите на реката Вистула што е невозможно да патувале толку далеку. Во тринаесетиот дел од Илијадата на Хомер е напишано "Кралот Пилаимен ги водеше Пафлагонците кои дојдоа од земјата на Енетите (Венетите)". По ова се заклучува само дека тие дошле од речниот базен на реката Дунав. Како докази се наведуваат спомнувањата на Панонците во Хомеровата илијада како синоним на Венетите, потоа спомнати се Венети кои живееле во Дарданија, како и Венети од Тракија кои според тогашната арменска географија (450 г. п.н.е.) броеле 25 племиња. Како Венети исто така биле сметани и илирските племиња Ardiaei, Delmatae, Pannonii, Autariates, Taulanti според што илирите имаат словенски карактер. Инаку кога сме кај Троја мора да ја поставиме сликата на Хектор и неговиот штит

Cassandra offers a libagione to Hektor. Kántharos attic to red figures, Painter of Eretria 425-420 B.C.. Foundation Ettore Pomarici Santomasi Gravina in Puglia -Italy

Trojanski vojnici
Е сега после сето ова може да се извадат неколку заклучоци:
1.Венетите биле Словени
2. Вентите се староседелци на Балканот
3. Венетите биле сојузници на Тројанците против Грците
4. Тројанците носат штитови со сонца
Главниот заклучок ви го оставам на вас
Е сега кога сме кај македонските словени и нивните доселувања тука, мора да се напомене дека во Македонија се населиле исклучиво венетски племиња од Север и тоа од родот на западните словени чие место на живеење биле Источна Германија и Полска. А тие се во главном: Берзитите, Смолјаните, Драговитите, Струмјаните, Ринхините и Сагудатите.
Берзитите живееле во германската област Пригниц, Покраина Бандербург, познати под името Brizaner (Vgl. Annales Patherbrunn und Annales Magdeburg. zum Jahr 1136; Bernhardi, Lothar, S. 600 f.; zum folgenden vgl. v. Giesebrecht, Wendische Geschichten, III, 39.). Некои германски лингвисти сметаат дека нивниот етноним доаѓа од словенскиот збор Бреза, а не од Брз-јак (Etymologien gibt Vogel, Slawische Ortsnamen der P., S. 42; er deutet den Namen P. Als eine slawische Übersetzung des Namens „Vormark“; vgl. ferner Müschner, Zeitschr. für Etymologie, VIII, 1376). Презимето Brziak е карактеристично за западните словени, а најчесто е денеска во Чешка и Словачка. Баварскиот Географ Geographus Bavarus ги забележува Берзитите/Верзитите како Vereziti и во областа меѓу Краков — Бауцен — Ерфурт — Прага — Краков (Descriptio civitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii) . Таму имале 10 градови (Verizane ciuitates X).
Во нивна близина, во долината на реката Елба живееле и Смолјаните, во германската литература спомнати Smeldingen (Vgl. Annales Patherbrunn und Annales Magdeburg. zum Jahr 1136; Bernhardi, Lothar, S. 600 f.; zum folgenden vgl. v. Giesebrecht, Wendische Geschichten, III, 39.). Некој упорно сакаше да докаже сиве изминати децении дека Смолјаните се руско племе, дојдено во Македонија, а како доказ за тоа го спомнуваа градот Смоленск во западна Русија. Но, Смоленск го основало словенското руско антско племе Кривичи, како нивен главен град и тој податок може да се најде во секоја руска енциклопедија.
Потеклото на Драговитите е исто така од источна Германија, областа Алтмарк и не биле германизирани до 12 век. Како во случајот на Смолјаните, пак некој насила сакаше да ги поврзе македонските драговити со словенското балтиско племе Дреговичи од Белорусија; според археолошките податоци, Дреговичите како словенско племе биле образувани дури во последните векови од првото илјадолетие н.е. (Седов В.В. Восточные славјане в VI-XIII вв. (Археологија СССР). М., 1982. С. 93, 1 13-119), многу подоцна од кога македонските Драговити биле образувани и дошле во Македонија и етнонимот на Драговичите доаѓа од тоа што живееле во блата (белорус, дрэгва, украин. дрјаговина: Иванов В.В., Топоров В.Н. О древних славјанских этнонимах. Основные проблемы и перспективы // Славјанские древности: Этногенез, материальнаја культура Древнеј Руси. Киев, 1980. С. 40, 41.). Драговичитe не се словени, туку словенизирани балтички народи (Zverugo J.G., 1990, p. 32-33). Во секој случај и Драговичите од Белорусија биле Словени, а не Анти (Ип., кол. 6.).Смолјаните имале основано 11 града во денешна источна Германија (Geographus Bavarus Anonimi, "Descriptio civitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii").
Берзитите, Смолјаните, Драговитите и останатите словенски племиња во источна Германија се целосно германизирани, освен лужичките Сoрби и Линголците. Источните германски републики, Брандербург и Саксонија претежно се населени од германизирани Словени (Венди, Венети).
Понаисток во нив, во Шлезија/Силесија во денешна Полска живееле Струмјаните. До 1945 г. Шлезија била дел од Германија, а претходно под австриската монархија на Хазбурговците, кои придонеле за германизација на словенските народи од Шлезија. Во нивната прататковина се уште постои областа Струмиен, каде има град Струмиен и река Струмиен. Во полскиот јазик постои и зборот Струга, кој означува река.
Инаку, чесите градот Струмиен го нарекуваат Струмен, кој е во близина на нивната граница, а германците Schwarzwasser. Во Полска и денеска постојат многу топоними Струмјани (Strumiany) , пред се на села и мали градови. Струмjaните сега припаѓаат на шлезиската етничка група, која во најголем број е германизирана и мнозинството од Шлезите по 1945 г. емигрирале во западна Германија. Денеска, околу 170.000 негерманизирани Силесијци се изјаснуваат како посебна етничка група во Полска, со сопствен силесиски словенски јазик.
Византиските хроничари ги опишуваат македонските словени како носеле бечви, кои се задржани во македонската машка носија до денеска. Бечвите се и народна носија на пољаците. За племињата Ринхини и Сагудати нема доволно историски извори, освен дека тие основале Склавинии, кнежевства во Македонија.