Литературното катче на Гарфилд

  • Креатор на темата Креатор на темата Divider
  • Време на започнување Време на започнување
Garfield напиша:
Има! Ебате прилипцкио неузнаен, или чинам уште сте наскрбени на Мариовци, од времето на Мара Султанија што на Мариово подарила слобода, со царски печат тапија и 300 години повеќе, сал Мариовци македонци биле слободни и мајтап со вас играле, ебаве прилепчаните, та името нејчете да и чуете, на Калеш Анѓа, момата, што до Стамбола појде за правдина и таму брато пронајде, мал, малиот и милиот јаничар престорен, одроден, а на рода мил, пустиот.

...Ајде слушај, слушај, Калеш бре Анѓо, што тамбура свири...
тамбурата свири, Калеш бре Анѓо...
да бе ја знам...не ми текнуваше ебаго
 
Glavatа не служи за да не се ставаат нозете на перница или даима место на телото за капата, ами и да се знаат нештата, на пример каде сонцето изгрева, каде заоѓа, која песна на ОБДН и прилега.......и така натака! Ебаго.
 
море се случува, еден ум и за лете и за зиме...ебаго се заборава, стари сме забораваме...
туку ти шо ми чиниш утрово, дал во мугрина стана, се пробуди, за работа да чиниш, вреден да бидиш, ко вчера и утре да рмбаш ко Кочота Рацин шо велеше на времето, Македонија српска ко беше, ил саде одмараш со ракиичка ил кафе покрај пампур седиш и мисли си редиш и саде ум да делиш за лујџето поарни да бида, ко старине шо приказни реда за внуците поубо да порасна...
така отсекош било - век да векува и џек да џекува
 
Џек џекува во век што векува, сал векот краток е за мсиливе!

Седам на работа, од ранина, од утрина, чекам сега, почивам, оти тешка работа имам за час и половина.

Од рана утрина, снежец бел, сивило и грдила покрива, лица мурти, други насмевнува, носи лична белина, како божја убавина.
 
море арно е времево Бог шо ни го даде, ни го подаде, и во такво да живејме да се радуваме, чунки мислата рамна на сила била, и од лукавиот да се чуваме за зло да не мислиме, оти Сатанаилот виреј тука при нас, мора да го најдиме и рогојте да му ги откорниме, опашката да му ја пресечиме...
Ај почини уште малку и за мотика се фати за и ти леб вечер на жена и деца да однесиш, и насмевка да споделиш...за поубо утре да видиш, и сон да си оствариш
 
Чинам почивка, чинам работа, со мотика црна, земјосана, на земјава наша пеплосана, а убава, мајка Македонија, дар ддарила, нас не родила.

Со дума во сабота, со мисла за журката, седам, чекам, нестрпливо, весел, таговен, рој мисли како пчелички, како птици в небеса, за помин, ах, таа сабота, далечна, сал побргу да пристигне и никогаш да не замине.

А за натемаго лукавиот, роглест и опашест, тој клетиот, едноногиот, јунак има, ќе се најде, рогој да откина, опаш да прсече, силно и јуначки да извика, рев да изрика, да го сокини, да го порази, време треба, а ќе биде, биднина, се надевам, во блиската иднина.
 
нека лоши думи не те стигаат, достигнуваат, саде трпение имај и сабота че дојди и помини, и гезме че се напрај, за лујџе весели да бида`, дружба да напра`, за слога да се роди, во нас секој да се прероди...оти дено иди и си оди, а саде дружбата останува, мисли и спомени се реда за убајте времина шо ги има...
 
Море да го грабиме творецот, да го принудиме ниско, да му напраиме мрско, чунки под дрво на черге да го седниме, в рака поезијата да му ја тутнеме, да ја каже, да ја запее, милно слово да му прокапе, со нишки тажни да ја проткае..

И сето тоа да се емитува во културно-уметничката програма на МТВ1 :)
 
Се ројат думи, се котат мисли, се раѓа радост и насмевка, за таа следна сабота.

Луѓе идат, заминуваат, велиш вистина, сал дружбата останува, џагор, песна, насмевка, долго в срца останува, да живееме не тера и убава мисла за повтор в иднина.


Офчар, седни ука узнај, учи, испит имаш, да положиш требаш!
 
Уката е пресвета, чунки од неа помила друшка и немам.

А ти момче лудо, лудо, те младо, кога ќе ти даде времето, провери си репутација ;)
 
Goljam pozdrav do OBDN ot pearl i ot Macedalien koishto recitiraat poezija na zeleznichkata stanica na eden grad tamu na Jug (ama ne na Jug od Prlichev) tuku od Francuskio Jug!!!!!!!!!!!

Pozdrav isto taka do site vas od dvajcata nas!!! Garfield - pazi se!
 
Се чувам и пазам, пази ми ја ти Бисер, Бисерка, преубавата ѕвездалија, Месечева насмевка, сон неиссонуван, горската вила што ни вдахнува здив на љубовта.
 
Macedalien напиша:
Goljam pozdrav do OBDN ot pearl i ot Macedalien koishto recitiraat poezija na zeleznichkata stanica na eden grad tamu na Jug (ama ne na Jug od Prlichev) tuku od Francuskio Jug!!!!!!!!!!!

Pozdrav isto taka do site vas od dvajcata nas!!! Garfield - pazi se!

Koja pesna samo ja izrecitiravte da mi je znati. Puskin ili Miladinov se ispili; cij zvuk zeleznici go preklestuvaat???
Spomnete si, za loudata od VasingTon koga vozovite minuvaat, minlivi ko strasti, i prozirni zborovi poetski, nedovetni, ne isklesani, nistozni i propatni - spomnete si!
 
Gambler/Коцкар

The hell hounds prawl the night seeking drunken emotions, trying to still the very essence of love, anly the birdsong of the lost doves stops them in their search. I wonder, is the devil bored, or the hell is missing a soul? The boiling cauldrons are steeming, the soulcries are tearing my mind. Should I drink another sip, or just lie down to sleep? Who needs heaven when all my friends are in hell? Mayeb one day I'll go there. Maybe I'll see them again.
Well, I've pledged my soul a long time ago to another, it is not mine to give anymore. Well, one ore drink to go. It is a long way down. Hmm... I smell burnt flesh. Not mine anyway. Should I bother to look. Nevermind. The drink is on the table. The dice are rolling. Something is going to happen. The moon is bloody. There is evil around. Or is it just my imagination while waiting for the train. So many thing and so little time for the drink.
Drunker than a leprechaun, deader then a Christmass tree.
So long. The train is here. It is taking me where noone sleeps. Where my friends are.
Maybe I'll see You some day too. You never know!
Salut!
 
Возот пристигна на последната станица. Ме пречека троглавиот Кребер, гаден пес. Со него е и еден свиен во плеќите, како Квазимодо со грпка кој посака да ми помогне околу ранецот. Кој носи не проси, си понесов неколку џемпери, не попусто рекле, when Hell freezes over, а јас имам подолг престој, можеби ќе дочекам. Да не ми достуди навикнат на мемлавата миризма и горештината. Понав да се потам, да го цедам алкохолот од телово, да се трезнам. Неописливо гадно чувство, морав да се напијам. Застанав и ја грабнав матарката. Топла водка. Ужас, ама за повисока цел. Среќа понесов од онаа матарка што никогаш не се празни, секоја голтка се надополнува. Колку што сум упатен, секој може да понесе две нешта со себе кога оди на подолг престој. Јас, секако матарката веднаш ја спакував, а околу второто се думав долго. Барем додека не се опијанив. Потоа се беше лесно. Табакерата. Нормално, каде се видело и чуло да се налева некој без цигара. Јас не сум будала. Само доброволец. Вечен. За се. Пијаница никако, а сепак пијам секојдневно.
Нема назад, помислив, нема враќање. Или има, ама сеуште е рано на тоа да се размислува. Дали земав преслека, долна облека ми провеи низ главата. Што е важно. Барем има топла вода. Не мора да ја измислувам повторно. Ќе перам почесто. Се прашувам, колку време ќе ми треба да му ги соберам парите на Лиуцифер. Манијак бил по коцкање, а јас сум најдобриот. Дури и животот не можев да си го прокоцкам. Ќе биде интересно. Јас против него и сета негова моќ на урнисан ангел. Повторно сам против сите. Не верувам дека ќе ми биде потребно многу. Што потоа, се прашувам? Што кога ќе снема пари. Во што ќе се коцкам. Со Смртта се искоцкав да не умирам. Со Луцифер немам идеја. Не ми се презема пеколот. Чуму ќе ми е. Бездруго тоа ќе ми го понуди. Будала. Ако загуби, а тоа е една од неминовните вистини, каде ќе го сместам. Жив ќе го одерат ако го фрлам во казанот со останатите. Да ми додева постојано ако го задржам тука, некаде, крај мене, не сакам. Не сум будала. Можеби луд, ама будала никогаш. Среќлија. Ќе ми дотекне нешто.
Ту, ама смрди. Ќе се навикнам. Секој се навикнал. Полека се движиме по патеката која води до дворецот изграден од коските на поразените во дамнешната битка за премоќ на небото. Најмилиот ангел, сега шеф на подземјето. Потоа се прашуваме од каде кај луѓето такви идеи. Кој ако не ближниот. И Цезар бил убиен од Брут. И од другите, ама Брут прв му го зарива ножот. И тие двајцата се тука некаде. Можеби ќе ги ставам заедно. Некое време ќе биде интересно да гледам како се препираат.
Оваа жега е неснослива, ме трезни со исто темпо со кое се опивам. Умна работа направив што фрлив зар со Дедо Мраз. Место вреќата со подароци му ја собрав матарката. А ми ја нудеше. Веројатно да ме прелаже јас да морам да му ја вршам работата. Матарката е чудна работа, плачеше по неа. Сега нема што да го загрее на Нова година. Не е проблем за него, еден ден во годината и се жали. Да помисли човек дека е алокохличар.
Досадно е. Не требаше да играм во бесмртност. Проклетана Смрт не сака реванш. Вели победникот нема право да бара реванш. Малодушен станувам. Се трезнам веројатно, треба повеќе да пијам. Додека се навикнам.
Дојдовме. Овој грбавиот ме нервира. Тој ќе го одерам, нека пишти. Мора ли цело време да ми раскажува дека Луцифер нема досега загубено на коцка. Знам, затоа дојдов, да проверам. За се има прв пат со мене. Среќлија сум. Не сум јас виновен, наречниците, лути на татко ми, на третата вечер кога сум се родил, ме проколнале никогаш да не загубам облог.
Ќе отспијам.
Потоа можеби ќе се прошетам малку. Велат убави жени имало. Не знам. Ќе видам. Мене, сепак, сеуште ми се мислите на друго место, кај друга девојка. Уморен сум веќе. Со ноќи немам спиено. Време е да дремнам.
Salut.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom