Како тагувате?

**The Beauty**

and the beast
Член од
4 февруари 2007
Мислења
552
Поени од реакции
11
Смртта на Тоше, Бог да го прости, ме натера да размислам, како тагувам.
Ја гледам мајка ми цел ден плаче сирота, сите околу мене плачат а јас солза не пуштив. Премногу ми е жал, и тагувам. Али тагувам во себе, се повлекувам и не ја споделувам тагата со никој. Сама размислувам зашто морало да се случи тоа..
Значи, солзите ви се филтер за тага, осамувањето, хистеричното смеење, паѓање во "несвест"...:smir:
 
Интересна тема некој ке рече машко и не треба баш да се плаче напротив јас така ја искажувам мојата тага преку солзи многу ми е полесно.
 
Се знае кој е начинот на тагување и на изразување на болка. Многу модифкации според мене нема.
Само што тагувањето некој го изразува јавно, а друг си ќути и тагува во себе.
Како и да е секоја болка си носи созла, без разлика дали таа солза ќе ја видат сите или ќе ја задржиш за себе.
 
Смртта на Тоше, Бог да го прости, ме натера да размислам, како тагувам.
Ја гледам мајка ми цел ден плаче сирота, сите околу мене плачат а јас солза не пуштив. Премногу ми е жал, и тагувам. Али тагувам во себе, се повлекувам и не ја споделувам тагата со никој. Сама размислувам зашто морало да се случи тоа..
Значи, солзите ви се филтер за тага, осамувањето, хистеричното смеење, паѓање во "несвест"...:smir:

Ете баш како и ти. Се затварам во себе и само чувствувам како нешто ме гребе во грлото, цел ден солза не пуштив ама кога ја видов изведбата на „Зајди, зајди“ и веќе не можев да издржам.

Обично сум многу силна за вакви работи, пред останатите ја кријам тагата, а кога веќе не можам да издржам како сега, плачам тивко кога останувам сама, веднаш ги бришам солзите, како да се плашам да ги оставам да течат по образите, сакам да ги скријам трагите на тагата. Никогаш хистерично, секогаш осамено и тивко ја повлекувам тагата со себе.
 
Премногу сум емотивен за да се воздржам и да чувам во себе,мислам дека ќе експлодирам ако не се испразнам,доколку сум многу тажен или повреден неможам а да не заплачам
Денес ми се случи неколку пати да заплачам додека читав некои коментари тука и на други форуми и додека го гледав интервјуто со Весна
 
Премногу ми е жал, и тагувам. Али тагувам во себе, се повлекувам и не ја споделувам тагата со никој. Сама размислувам зашто морало да се случи тоа..

Нешто слично како тебе :smir:

Понекогаш ја споделувам тагата, и ретко се прашувам зошто морало да се случи тоа ...
 
Цел ден плачам, главата ме боли, грутка во грлото ми застанала, срцето ми се раскина, душата ми се стопи....Се прашувам колкава харизма имаше овој човек да не допре и потресе толку нас обичните луѓе...
Тоше беше ангел испратен од Бога........
 
Како тагувам?
Првичната реакција ми е молк. Ништо не зборам. Ќутам и се повлекувам во некој агол и размислувам. Не ставам цел ден речиси ништо во уста. Подоцна сакала - нејќела, без разлика кај се наоѓам, солзи ми потекуваат. Плачам. Секогаш ми е полесно.
Денеска се изнемоштив од плачење. Особено кога бев дома, плачев на цел глас, дури ми се слоши и раце почнаа да ми се тресат. Во јавност бев поприбрана иако на моменти не можев да ги задржам солзите кои сами паѓаа(т).
 
Тагувам најчесто во тишина. Не сум толку силна да можам да издржам да ја кажам на глас тагата, а да не пуштам солза. Тоа кога сум со луѓе.
Кога сум сама, размислувам и плачам додека не ми помине барем дел од тагата ...
 
Не се воздржувам и плачам ако ми се плаче. Никогаш не сум имала сила да ги задржам солзите, понекогаш им завидувам на оние кои го можат тоа, никогаш не се со црвени и потечени очи.
Чувствувам напнатост, болка во главата, тежина во градите, заматен поглед од солзи, грутка во грлото од која со денови после ме боли вратот, немам волја за ништо, постојано ми се вртат слики пред очи и прашања во главата на кои не им наоѓам соодветен одговор.
Во вакви моменти не сакам да сум сама, не кријам како се чувствувам.
Иста сум и кога останувам сама (ете на крајот од денот, на пример).
 
ne pokazuvam vidlivi znaci na taga taka sum vospitan" da ne vidi narodot" taka me ucea kako mal demek masko sum bil,no denes iako ne pokazav vidlivo na mene jas placam placam vnatre srceto moe place taguva no se e dgabe a polesno bi mi bilo da se isplacam no nemozam
 
и јас ретко плачам ама кога се уверив сам дека е вистина..солзите го направија своето, едноставно капнаа 2-3 и неможев да ги сопрам безразлика колку сакав..
 
I mene mi bese zal.. Neizmerno mnogu.. No ne pustif ni solza.. Ne se gledase po mojot izraz na liceto ni zal ni nisto.. No edno otvaranje na usta bese totalno ispukuvanje.. Se sto me grebe i boli pretopeno vo zbor :(
 
ne pokazuvam vidlivi znaci na taga taka sum vospitan" da ne vidi narodot" taka me ucea kako mal demek masko sum bil,no denes iako ne pokazav vidlivo na mene jas placam placam vnatre srceto moe place taguva no se e dgabe a polesno bi mi bilo da se isplacam no nemozam
не се покажува машкост со неплачење...воздржувањето и чувањето на тагата во себе е лоша работа...
 
Цел ден ми беше тешко.
Уште кога ми кажа мајка ми многу ми беше тешко.
Ама не пуштив ниту една солза дури не ја слушнав неколку пати Игри без граници,секој пат штом ја слушнам ми течат солзи сами.

Болка чувствувам,но не ја искажувам пред сите.
Честопати се затворам и сама во себе тагувам.
Денес не можев да ги запрам солзите сами да течат...:(
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom