ИТ фирми и пракси во Скопје

  • Креатор на темата Креатор на темата StaticStupid
  • Време на започнување Време на започнување
Дали сте приметиле еден интересен феномен?

Најгласните луѓе кои деновиве се ситат на „големите отпуштања во ИТ индустријата“ — знаете, тие што секој втор пост им е „фаќајте мистрија“, „валјаци, брусилки, глетарица“ и слични алатки — обично припаѓаат на една многу посебна психолошка категорија.
Ако би ги анализирале како психолози (или барем како луѓе со основна доза самосвест), ќе најдеме неколку многу препознатливи карактеристики:
  1. Хроничен немир и незадоволство – не можат да уживаат во сопствениот успех (ако некогаш го имале), затоа што постојано гледаат што имаат другите.
    Нивното мото е: „Ако не можам јас, нека не може никој!“
  2. Комплекс на пониска вредност – длабоко внатре знаат дека не се доволно добри, ама наместо да се подобрат, полесно им е да фрлат камен кон некој што успеал.
  3. Споредбологија – ретка, но хронична состојба: „Зошто тој вози Tesla, а јас уште со Punto?“
    Одговор: затоа што тој учел, а ти гледаш туторијали за заговори на YouTube.
  4. Професионални критичари – не можат да направат нешто самите, ама секогаш знаат што не чини кај другите.
    Ако ИТ човек успее – „има среќа“. Ако не успее – „па јас ви реков дека ќе пропадне!“
  5. Алергија на туѓ успех – се јавува со нервоза и потреба за пасивно-агресивни коментари на социјални мрежи.

Вистината е дека напредокот на ИТ индустријата во последните години — подобрите плати, условите, слободата на работа и животниот стил — им удри сериозен психолошки шамар на сите овие вечни „зналци“, кои во меѓувреме останаа заробени во еден голем „јас сум реален, тие се измислени“ наратив.

И сега, кога конечно се појави можност да видат некој ИТ човек отпуштен, нивното внатрешно дете вика:
„Аха! Еве ги, паднаа! Ајде сега да им покажеме како се работи со глетарица и мистрија!“
(Како да се решава колективна траума со шпакла и мистрија.)

И за крај, секако, никој не им брани да си живеат филм — само би било убаво еднаш да признаат:
не ги нервира ИТ индустријата...
ги нервира фактот што тие никогаш не беа дел од неа.


А потенцијален пад на ИТ ќе го почувствуваат и останатите професии и бизниси. Меѓу кои и плочкари и молери.
 
Дали сте приметиле еден интересен феномен?

Најгласните луѓе кои деновиве се ситат на „големите отпуштања во ИТ индустријата“ — знаете, тие што секој втор пост им е „фаќајте мистрија“, „валјаци, брусилки, глетарица“ и слични алатки — обично припаѓаат на една многу посебна психолошка категорија.
Ако би ги анализирале како психолози (или барем како луѓе со основна доза самосвест), ќе најдеме неколку многу препознатливи карактеристики:
  1. Хроничен немир и незадоволство – не можат да уживаат во сопствениот успех (ако некогаш го имале), затоа што постојано гледаат што имаат другите.
    Нивното мото е: „Ако не можам јас, нека не може никој!“
  2. Комплекс на пониска вредност – длабоко внатре знаат дека не се доволно добри, ама наместо да се подобрат, полесно им е да фрлат камен кон некој што успеал.
  3. Споредбологија – ретка, но хронична состојба: „Зошто тој вози Tesla, а јас уште со Punto?“
    Одговор: затоа што тој учел, а ти гледаш туторијали за заговори на YouTube.
  4. Професионални критичари – не можат да направат нешто самите, ама секогаш знаат што не чини кај другите.
    Ако ИТ човек успее – „има среќа“. Ако не успее – „па јас ви реков дека ќе пропадне!“
  5. Алергија на туѓ успех – се јавува со нервоза и потреба за пасивно-агресивни коментари на социјални мрежи.

Вистината е дека напредокот на ИТ индустријата во последните години — подобрите плати, условите, слободата на работа и животниот стил — им удри сериозен психолошки шамар на сите овие вечни „зналци“, кои во меѓувреме останаа заробени во еден голем „јас сум реален, тие се измислени“ наратив.

И сега, кога конечно се појави можност да видат некој ИТ човек отпуштен, нивното внатрешно дете вика:
„Аха! Еве ги, паднаа! Ајде сега да им покажеме како се работи со глетарица и мистрија!“
(Како да се решава колективна траума со шпакла и мистрија.)

И за крај, секако, никој не им брани да си живеат филм — само би било убаво еднаш да признаат:
не ги нервира ИТ индустријата...
ги нервира фактот што тие никогаш не беа дел од неа.
you went too far dude :D rabota ko rabota, ne bese tesko da vleze vo IT. Loso e sto se gubat rabotni mesta, pred se vo period kade i drugi industrii imaat zamrznati pozicii.
 
you went too far dude :D rabota ko rabota, ne bese tesko da vleze vo IT. Loso e sto se gubat rabotni mesta, pred se vo period kade i drugi industrii imaat zamrznati pozicii.
Се сложувам, но разликата е во тоа што кога ИТ беше на врвот, на молерите и гипсарите и на секој кој сакаше да научи да искодира бар Hello World, не беа одбиени, напротив, им се даваше мотив и едукација како да влезат во тој свет и да заработат повеќе.

А сега од профил на луѓе кои ги опишав претходно, добиваме пораки за мистрија и валјаци..

Се надевам дека ме сфати.
 
Дали сте приметиле еден интересен феномен?

Најгласните луѓе кои деновиве се ситат на „големите отпуштања во ИТ индустријата“ — знаете, тие што секој втор пост им е „фаќајте мистрија“, „валјаци, брусилки, глетарица“ и слични алатки — обично припаѓаат на една многу посебна психолошка категорија.
Ако би ги анализирале како психолози (или барем како луѓе со основна доза самосвест), ќе најдеме неколку многу препознатливи карактеристики:
  1. Хроничен немир и незадоволство – не можат да уживаат во сопствениот успех (ако некогаш го имале), затоа што постојано гледаат што имаат другите.
    Нивното мото е: „Ако не можам јас, нека не може никој!“
  2. Комплекс на пониска вредност – длабоко внатре знаат дека не се доволно добри, ама наместо да се подобрат, полесно им е да фрлат камен кон некој што успеал.
  3. Споредбологија – ретка, но хронична состојба: „Зошто тој вози Tesla, а јас уште со Punto?“
    Одговор: затоа што тој учел, а ти гледаш туторијали за заговори на YouTube.
  4. Професионални критичари – не можат да направат нешто самите, ама секогаш знаат што не чини кај другите.
    Ако ИТ човек успее – „има среќа“. Ако не успее – „па јас ви реков дека ќе пропадне!“
  5. Алергија на туѓ успех – се јавува со нервоза и потреба за пасивно-агресивни коментари на социјални мрежи.

Вистината е дека напредокот на ИТ индустријата во последните години — подобрите плати, условите, слободата на работа и животниот стил — им удри сериозен психолошки шамар на сите овие вечни „зналци“, кои во меѓувреме останаа заробени во еден голем „јас сум реален, тие се измислени“ наратив.

И сега, кога конечно се појави можност да видат некој ИТ човек отпуштен, нивното внатрешно дете вика:
„Аха! Еве ги, паднаа! Ајде сега да им покажеме како се работи со глетарица и мистрија!“
(Како да се решава колективна траума со шпакла и мистрија.)

И за крај, секако, никој не им брани да си живеат филм — само би било убаво еднаш да признаат:
не ги нервира ИТ индустријата...
ги нервира фактот што тие никогаш не беа дел од неа.

Од Тесла на тесла би рекол некој што вистински се сити, ама ни некој возел Тесла, ни па некој ќе работи со тесла, така да да олабавиме со мелодрамиве.
 
Дали сте приметиле еден интересен феномен?

Најгласните луѓе кои деновиве се ситат на „големите отпуштања во ИТ индустријата“ — знаете, тие што секој втор пост им е „фаќајте мистрија“, „валјаци, брусилки, глетарица“ и слични алатки — обично припаѓаат на една многу посебна психолошка категорија.
Ако би ги анализирале како психолози (или барем како луѓе со основна доза самосвест), ќе најдеме неколку многу препознатливи карактеристики:
  1. Хроничен немир и незадоволство – не можат да уживаат во сопствениот успех (ако некогаш го имале), затоа што постојано гледаат што имаат другите.
    Нивното мото е: „Ако не можам јас, нека не може никој!“
  2. Комплекс на пониска вредност – длабоко внатре знаат дека не се доволно добри, ама наместо да се подобрат, полесно им е да фрлат камен кон некој што успеал.
  3. Споредбологија – ретка, но хронична состојба: „Зошто тој вози Tesla, а јас уште со Punto?“
    Одговор: затоа што тој учел, а ти гледаш туторијали за заговори на YouTube.
  4. Професионални критичари – не можат да направат нешто самите, ама секогаш знаат што не чини кај другите.
    Ако ИТ човек успее – „има среќа“. Ако не успее – „па јас ви реков дека ќе пропадне!“
  5. Алергија на туѓ успех – се јавува со нервоза и потреба за пасивно-агресивни коментари на социјални мрежи.

Вистината е дека напредокот на ИТ индустријата во последните години — подобрите плати, условите, слободата на работа и животниот стил — им удри сериозен психолошки шамар на сите овие вечни „зналци“, кои во меѓувреме останаа заробени во еден голем „јас сум реален, тие се измислени“ наратив.

И сега, кога конечно се појави можност да видат некој ИТ човек отпуштен, нивното внатрешно дете вика:
„Аха! Еве ги, паднаа! Ајде сега да им покажеме како се работи со глетарица и мистрија!“
(Како да се решава колективна траума со шпакла и мистрија.)

И за крај, секако, никој не им брани да си живеат филм — само би било убаво еднаш да признаат:
не ги нервира ИТ индустријата...
ги нервира фактот што тие никогаш не беа дел од неа.
А кога тоа ти го кажува сениор дев кој работи 10+ години во индустријата? Тогаш и за него ќе заклучиш дека не го бива, така?

Прво тие што сакаат да влезат во ИТ и што веќе се во ИТ и што се најгласни дека АИ нема да ги замени, а од друга страна кога треба да изработат проект или техничка задача која е малку покомплексна со целосно потпирање на АИ односно проект целосно изгенериран од АИ, си е парадокс само по себе. Еве баш вчера имав таков случај, и кај изгенерирал све со АИ, не ја ни разбрал задачата и не ни проверил дека пола од логиката што АИ не му изгенерирало, му фали. Тоа е нивото на кандидатите денес, за жал.
 
А кога тоа ти го кажува сениор дев кој работи 10+ години во индустријата? Тогаш и за него ќе заклучиш дека не го бива, така?

Прво тие што сакаат да влезат во ИТ и што веќе се во ИТ и што се најгласни дека АИ нема да ги замени, а од друга страна кога треба да изработат проект или техничка задача која е малку покомплексна со целосно потпирање на АИ односно проект целосно изгенериран од АИ, си е парадокс само по себе. Еве баш вчера имав таков случај, и кај све изгенерирал све со АИ, не ја ни разбрал задачата и не ни проверил дека пола од логиката што АИ не му изгенерирало, му фали. Тоа е нивото на кандидатите денес, за жал.
Mislam deka nisto ne si razbral od postot.
 
Од Тесла на тесла би рекол некој што вистински се сити, ама ни некој возел Тесла, ни па некој ќе работи со тесла, така да да олабавиме со мелодрамиве.
Од цел текст, ти за Тесла се фати, само пример дадов, друга беше поентата :yid:

Ахх што ме натера да пишам тука.. :nesumjas:

Ајде поздрав, не реплицирам :love::love:
 
Од Тесла на тесла би рекол некој што вистински се сити, ама ни некој возел Тесла, ни па некој ќе работи со тесла, така да да олабавиме со мелодрамиве.
Kaj mene na rabota imase eden tesla. Jesda bese direktorot :D
 
Се сложувам, но разликата е во тоа што кога ИТ беше на врвот, на молерите и гипсарите и на секој кој сакаше да научи да искодира бар Hello World, не беа одбиени, напротив, им се даваше мотив и едукација како да влезат во тој свет и да заработат повеќе.

А сега од профил на луѓе кои ги опишав претходно, добиваме пораки за мистрија и валјаци..

Се надевам дека ме сфати.
Te svativ, samo postot izglea mnogu dramaticen :D Opsto zaednicata bese pozitivna za lugje od sekakov background, od moleri do taksisti ili inzeneri. Toa e realnosta, so cest na isklucoci.
Za Makedonija i lugjeto tuka, imase benefit sto dojdoa novi rabotni mesta i zapadni standardi na rabota. Chak i drugite firmi dignaa plati i uslovi radi toa. Sekoj sto ne go svakja toa e kompleten moron. Vo 2016 na rabota vo golema makedonska firma sobiravme pari za kafe i k15 vrakjavme na raka. Veruvam deka denes toa ne e isto, small win za makedonskiot rabotnik.
 
Moite soveti za IT se minimalni, ima poiskusni lugje koj znaat poise i aktivno pomagale tuka i na drugi mesta.

Komentarot ti bese klasicno sitenje na lugje so izgubile rabota, pa morav da ti potenciram kakvo klasicno dno covece si.
Znaci ti imas minimalni soveti, tuka si samo vo pravna, konsultantska uloga kako drven advokat?
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom