Иран

  • Креатор на темата Креатор на темата Таксист
  • Време на започнување Време на започнување

Hours ago I wrote that Kharg Island was the red line the coalition drew for itself. The one target whose destruction would do more to end this war than every other strike combined, left untouched because reaching it would create consequences the coalition cannot manage.

Axios just reported that US officials are actively discussing seizing it.

The report, citing administration officials directly, says discussion is underway to capture Kharg Island alongside special forces raids to secure Iran’s highly enriched uranium stockpiles. No order has been given. No deployment has been authorized. It remains in the discussion phase. But the fact that the option is being reported through Axios sourcing from inside the administration means the policy debate has moved from contingency planning to active consideration.

Kharg Island handles roughly 90 percent of Iran’s crude oil exports. Approximately two million barrels per day at pre-war capacity. The revenue funds roughly 40 percent of the Iranian government’s budget including the IRGC payroll that sustains thirty one provincial commands. Seizing it would collapse the regime’s revenue overnight.

That is why the option is being discussed. It is also why it has not been executed.

In 1979 the Carter administration developed contingency plans for seizing Kharg. The plans were rejected as too difficult and too risky. In 2026 the military calculus has shifted: 80 percent of Iranian air defenses are destroyed according to the IDF, the Iranian navy has been severely degraded, and the US has near total air superiority. The operational feasibility has improved dramatically since 1979.

The economic calculus has not.

Seizing Kharg removes Iranian crude from global markets for years, not weeks, because rebuilding offshore loading infrastructure under wartime conditions requires complete reconstruction. It spikes Brent toward $150 or beyond. It triggers the recession America is trying to avoid. It gives China an escalation rationale Beijing currently lacks. And it requires holding a small island under continuous drone and missile attack with supply lines across a strait Iran has demonstrated it can threaten.

The Axios report also references special forces operations to seize Iran’s highly enriched uranium. That pairing tells you what the administration is actually debating: whether the endgame of this war is limited degradation, the current trajectory, or complete strategic decapitation, meaning the simultaneous elimination of Iran’s revenue base and nuclear capability.

Trump has demanded unconditional surrender. Iran refuses to negotiate. The air campaign, however brilliant, has not produced capitulation. Every day without political resolution increases pressure to escalate toward options previously rejected as too costly.

Kharg Island is the measure of how far the United States is willing to go. The discussion is the signal. The seizure, if it comes, is the moment this war transforms from a regional conflict into a global economic crisis that touches every economy on earth.

The red line I identified is no longer theoretical. Washington is discussing whether to cross it.

,, Пред неколку часа напишав дека островот Харг е црвената линија што коалицијата ја повлече за себе. Единствената цел чие уништување би направило повеќе за да ја заврши оваа војна отколку секој друг удар заедно, оставен недопрен бидејќи достигнувањето до него би создало последици што коалицијата не може да ги управува.

Axios штотуку објави дека американските претставници активно разговараат за неговото заземање.
Извештајот, директно повикувајќи се на претставници на администрацијата, вели дека во тек е дискусија за заземање на островот Харг, заедно со нападите на специјалните сили за обезбедување на резервите на високо збогатен ураниум на Иран.
Не е дадена наредба. Не е одобрено распоредување. Останува во фаза на дискусија.
Но, фактот дека опцијата се пријавува преку Axios, кој набавува од внатрешноста на администрацијата, значи дека политичката дебата се префрлила од планирање вонредни ситуации на активно разгледување.

Островот Харг обработува околу 90 проценти од извозот на сурова нафта на Иран. Приближно два милиони барели дневно со предвоен капацитет.
Приходите финансираат околу 40 проценти од буџетот на иранската влада, вклучувајќи го и платите на ИРГК, кои одржуваат триесет и една провинциска команда.
Неговото заземање би ги урнало приходите на режимот преку ноќ.
Затоа се дискутира опцијата. Исто така, затоа не е извршен.
Во 1979 година, администрацијата на Картер разви планови за непредвидени ситуации за заземање на Харг.
Плановите беа отфрлени како премногу тешки и премногу ризични.
Во 2026 година, воената пресметка се промени: 80 проценти од иранската воздушна одбрана е уништена според Израелските одбранбени сили, иранската морнарица е сериозно деградирана, а САД имаат речиси целосна воздушна супериорност. Оперативната изводливост драматично се подобри од 1979 година.

Економската пресметка не го направи тоа.

Запленувањето на Харг ја отстранува иранската сурова нафта од глобалните пазари со години, а не со недели, бидејќи обновата на инфраструктурата за товарење на отворено море во воени услови бара целосна реконструкција. Го зголемува Брентот кон 150 долари или повеќе. Ја активира рецесијата што Америка се обидува да ја избегне. И дава на Кина образложение за ескалација што Пекинг моментално го нема. И бара држење на мал остров под континуиран напад со беспилотни летала и ракети со линии за снабдување преку теснец што Иран покажа дека може да се закани.

Извештајот на Аксиос, исто така, се повикува на операциите на специјалните сили за запленување на високо збогатениот ураниум на Иран. Тоа спарување ви кажува за што всушност дебатира администрацијата: дали крајната цел на оваа војна е ограничена деградација, сегашната траекторија или целосно стратешко обезглавување, што значи истовремено елиминирање на приходната база и нуклеарниот капацитет на Иран.

Трамп побара безусловно предавање. Иран одбива да преговара. Воздушната кампања, колку и да е брилијантна, не доведе до капитулација. Секој ден без политичко решение го зголемува притисокот за ескалација кон опции претходно отфрлени како премногу скапи.

Островот Харг е мерка за тоа колку далеку се подготвени да одат САД. Дискусијата е сигналот. Заплената, ако се случи, е моментот кога оваа војна ќе се трансформира од регионален конфликт во глобална економска криза што ќе ги погоди сите економии на земјата.

Црвената линија што ја идентификував повеќе не е теоретска. Вашингтон дискутира дали да ја премине.
 
@Human Што стана со нафтата од Бразил, како вака 110 долари за барел нели диверзификација имало?

Сигурен си во ова? :D


Си функционира диверзификацијата.

Но со ситуацијата, цените на нафтата ќе одат нагоре, но не онака како што би оделе доколку Блискиот Исток беше главниот произведувач на нафта.


Бродовите си поминуваат дел од нив барем, со исклучени системи за идентификација.
Ова значи дека Иранците имаат проблеми со гаѓањето на цивилни танкери.
 
Секако дека не.
Моќта на САД е неколку пати поголема од таа на Русија, оттука и поголемиот опсег на војни.
Русите што бранеа во Чеченија 2 пати?
Грузија?
Во Авганистан можеби Козаците ги бранеа?
Сирија?
Од 80тите наваму, Русија е во војна постојано.

Нема моќ Русија колку што има САД, да имаа ќе палеа многу повеќе.
Во моќ не се рамни.
Во војни и тоа како.
Значи пак кажаново се заснова на претпоставки, да имаше баба к.р ќе беше дедо, останува фактот дека РФ откако е самостојна после распадот на СССР има нападнато само две држави испровоцирана од НАТО.
Еве листа на најважните и најпознати држави каде САД воено интервенирале од 1990 до 2026 (не е комплетна, но ги покрива главните):
  • Ирак (1990–1991: Gulf War / Desert Storm; 1991–2003: no-fly zones + бомбардирања; 2003–2011: инвазија и окупација; 2014–2021+: против ISIS)
  • Кувајт (1990–1991: ослободување од Ирак)
  • Сомалија (1992–1995: Operation Restore Hope + Black Hawk Down; 2007–денес: дронови и специјалци против Al-Shabaab)
  • Босна и Херцеговина (1995: NATO бомбардирања + мисија IFOR)
  • Хаити (1994–1995: Operation Uphold Democracy)
  • Судан (1998: бомбардирање на фабрика во Хартум)
  • Авганистан (1998: cruise missiles; 2001–2021: инвазија и 20-годишна војна)
  • Србија / Југославија (1999: NATO бомбардирања на Косово)
  • Јемен (2000+: дронови; 2015–денес: поддршка и напади против Хути)
  • Пакистан (2004–денес: дронови против Талибанци и Al-Qaeda)
  • Либија (2011: NATO бомбардирања)
  • Сирија (2014–денес: против ISIS + операции против Асад/про-ирански сили)
  • Сомалија, Кенија, Џибути, Нигер, Мали итн. (2007–денес: операции против тероризам во Африка — преку AFRICOM)
  • Венецуела (2026: интервенција, зафаќање на Мадуро)
  • Иран (2026: заеднички напад со Израел, убиени врвни лидери + тековен конфликт)
Зашто лажеш?
 
Значи пак кажаново се заснова на претпоставки, да имаше баба к.р ќе беше дедо, останува фактот дека РФ откако е самостојна после распадот на СССР има нападнато само две држави испровоцирана од НАТО.
Еве листа на најважните и најпознати држави каде САД воено интервенирале од 1990 до 2026 (не е комплетна, но ги покрива главните):
  • Ирак (1990–1991: Gulf War / Desert Storm; 1991–2003: no-fly zones + бомбардирања; 2003–2011: инвазија и окупација; 2014–2021+: против ISIS)
  • Кувајт (1990–1991: ослободување од Ирак)
  • Сомалија (1992–1995: Operation Restore Hope + Black Hawk Down; 2007–денес: дронови и специјалци против Al-Shabaab)
  • Босна и Херцеговина (1995: NATO бомбардирања + мисија IFOR)
  • Хаити (1994–1995: Operation Uphold Democracy)
  • Судан (1998: бомбардирање на фабрика во Хартум)
  • Авганистан (1998: cruise missiles; 2001–2021: инвазија и 20-годишна војна)
  • Србија / Југославија (1999: NATO бомбардирања на Косово)
  • Јемен (2000+: дронови; 2015–денес: поддршка и напади против Хути)
  • Пакистан (2004–денес: дронови против Талибанци и Al-Qaeda)
  • Либија (2011: NATO бомбардирања)
  • Сирија (2014–денес: против ISIS + операции против Асад/про-ирански сили)
  • Сомалија, Кенија, Џибути, Нигер, Мали итн. (2007–денес: операции против тероризам во Африка — преку AFRICOM)
  • Венецуела (2026: интервенција, зафаќање на Мадуро)
  • Иран (2026: заеднички напад со Израел, убиени врвни лидери + тековен конфликт)
Зашто лажеш?
Види, ако си копираме ChatGPT/Gemini, барем да одиме до крај:

  • War of Transnistria (1992): The Russian 14th Army intervened on behalf of Transnistrian separatists against Moldova, leading to a de facto independent state.
  • East Prigorodny Conflict (1992): An inter-ethnic conflict in the North Caucasus involving Ingush and Ossetian forces with Russian intervention.
  • Civil War in Tajikistan (1992–1997): Russian troops intervened as part of a CIS peacekeeping mission to support the government against an Islamic opposition.
  • Georgian Civil War & War in Abkhazia (1992–1993): Russia provided support to Abkhazian separatists and later intervened to stabilize the Georgian government under Eduard Shevardnadze.
  • First Chechen War (1994–1996): A full-scale internal war triggered by Chechnya's declaration of independence; it ended in a Russian withdrawal and de facto Chechen independence.
  • War of Dagestan (1999): Triggered by an invasion of Islamic militants from Chechnya, leading directly into the next major conflict.
  • Second Chechen War (1999–2009): Launched under Vladimir Putin to restore federal control over Chechnya; it formally ended with the reintegration of the region.
  • Russo-Georgian War (2008): A five-day interstate war over South Ossetia and Abkhazia; Russia officially recognized both as independent states afterward.
  • Russo-Ukrainian War (2014–Present):
    • 2014: Annexation of Crimea and the start of the War in Donbas through support for separatists.
    • 2022–Present: A full-scale invasion of Ukraine, which remains the largest land conflict in Europe since WWII.
  • Military Intervention in Syria (2015–Present): Extensive air and ground support for the Bashar al-Assad government against opposition forces and ISIS.
  • Central African Republic Civil War (2018–Present): Deployment of instructors and paramilitary forces (notably the Wagner Group) to support the CAR government
Зошто лажеш?
 
...најважното каде САД го јадел стапот не сте го напишале, зш не му одговара на Гугл, ни на АИ инфо, - Виетнам!
 
Види, ако си копираме ChatGPT/Gemini, барем да одиме до крај:

  • War of Transnistria (1992): The Russian 14th Army intervened on behalf of Transnistrian separatists against Moldova, leading to a de facto independent state.
  • East Prigorodny Conflict (1992): An inter-ethnic conflict in the North Caucasus involving Ingush and Ossetian forces with Russian intervention.
  • Civil War in Tajikistan (1992–1997): Russian troops intervened as part of a CIS peacekeeping mission to support the government against an Islamic opposition.
  • Georgian Civil War & War in Abkhazia (1992–1993): Russia provided support to Abkhazian separatists and later intervened to stabilize the Georgian government under Eduard Shevardnadze.
  • First Chechen War (1994–1996): A full-scale internal war triggered by Chechnya's declaration of independence; it ended in a Russian withdrawal and de facto Chechen independence.
  • War of Dagestan (1999): Triggered by an invasion of Islamic militants from Chechnya, leading directly into the next major conflict.
  • Second Chechen War (1999–2009): Launched under Vladimir Putin to restore federal control over Chechnya; it formally ended with the reintegration of the region.
  • Russo-Georgian War (2008): A five-day interstate war over South Ossetia and Abkhazia; Russia officially recognized both as independent states afterward.
  • Russo-Ukrainian War (2014–Present):
    • 2014: Annexation of Crimea and the start of the War in Donbas through support for separatists.
    • 2022–Present: A full-scale invasion of Ukraine, which remains the largest land conflict in Europe since WWII.
  • Military Intervention in Syria (2015–Present): Extensive air and ground support for the Bashar al-Assad government against opposition forces and ISIS.
  • Central African Republic Civil War (2018–Present): Deployment of instructors and paramilitary forces (notably the Wagner Group) to support the CAR government
Зошто лажеш?

Ај да видиме кој лаже:

Прва точка: Молдавија 1
Втора точка: Грузија 2
Тета точка: мировници поканети од официјалните власти на Таџикистан.
Четири исто Грузија х
Пет: Чеченија е Русија lol х
Шест: Дегестан е Русија х
Седум: пак Русија
Осум: Пак Грузија
Девет: Украина 3
Десет: Сирија, поканети од официјални власти во таа земја.
Единаесет: поканети од официјалните власти на таа земја.

Значи сум ја изоставил само Молдавија претходно.
 
Ај да видиме кој лаже:

Прва точка: Молдавија 1
Втора точка: Грузија 2
Тета точка: мировници поканети од официјалните власти на Таџикистан.
Четири исто Грузија х
Пет: Чеченија е Русија lol х
Шест: Дегестан е Русија х
Седум: пак Русија
Осум: Пак Грузија
Девет: Украина 3
Десет: Сирија, поканети од официјални власти во таа земја.
Единаесет: поканети од официјалните власти на таа земја.

Значи сум ја изоставил само Молдавија претходно.
Во исто време за САД има листа од ~пар стотини вакви... Туку приметуваш ли како заглупуваш полека но сигурно со секоја наредна размена? Така е секогаш кога ќе се обидеш со него да дискутираш. На било која тема.
 
Во исто време за САД има листа од ~пар стотини вакви... Туку приметуваш ли како заглупуваш полека но сигурно со секоја наредна размена? Така е секогаш кога ќе се обидеш со него да дискутираш. На било која тема.
Дај бе некое видео да видиме како тонските бомби на Иран нанесуваат значителна штета во Израел. Цел Техеран гори, едно видео нема од Израел.
 
Бап ме интересира како ќе го претстават хаосот како победа, ако стварно заврши војната.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom