Инвестициски БУМ во Македонија

  • Креатор на темата Креатор на темата dzonyb
  • Време на започнување Време на започнување
Ne go vikajte izvoz,bidejki ne e izvoz. Dali ti ako odis preku granica sekoj den da rabotis vo kosovska fabrika za plata,bi go broel nejziniot proizvod/izvoz kako makedonski? Toa "izvoz" e samo za mackanje oci na siroka javnost. Zonite se exteritorijalni i sve sto izleguva od tamu ne treba da se evidentira kako izvoz,a najmalku kako makedonski izvoz.

Тогаш тоа не би било индустриска него сива зона:pos: Све се евидентира,само бенефициите им се во сферата на комуналиите и даноците (за некои, не сум сигурен).Дали е македонски или не не е битно,битно е дека оди на конто на БДП.
Странските инвестиции се битни секаде во светот,од огромна важност се и за УСА и за Кина,немој некој да те лаже дека тоа е само гола вода.Проблемот наш е што имаме углед на ефтина земја за инвестиции,со попросто производство.Кога ќе почнат да доаѓаат хај-тек инвестиции тогаш ќе може да мрднеме малце.
 
Ne go vikajte izvoz,bidejki ne e izvoz. Dali ti ako odis preku granica sekoj den da rabotis vo kosovska fabrika za plata,bi go broel nejziniot proizvod/izvoz kako makedonski? Toa "izvoz" e samo za mackanje oci na siroka javnost. Zonite se exteritorijalni i sve sto izleguva od tamu ne treba da se evidentira kako izvoz,a najmalku kako makedonski izvoz.
Како тоа се екстериторијални? Не важат законите на Македонија? Некоја друга држава има јурисдикција над зониве ? Или па за секоја компанија си важат законите од земјата од кај што доаѓа ? Размисли малце...
 
Последно уредено:
http://www.fez.gov.mk/tl_files/documents/ZAKON ZA TEHNOLOSKI INDUSTRISKI RAZVOJNI ZONI.pdf
clen 4 tocka 8
"Tehnoloskata industriska razvojna zona e slobodna zona od aspekt na carinskiot i danocnite zakoni."
ajde povtorno da objasnam so drug primer.
doagja shleper od germanija so stoka za grcija. vo veles na carinski sklad se pretovaruva od eden vo drug kamion bez da se carini/uveze/izveze od makedonska carinska teritorija. dobies 10 000 denari za toj pretovar. kamionot prodolzuva od veles za grcija zapecaten i proagja granica bez carinenje i slicno.doagja vo grcija i se carini i pusta vo promet vo grckoto stopanstvo. sea e najdobriot del,namesto da plakja grci po grcka plata da pretovaraat shleperot on odbira da go napravi toa vo veles po makedonska plata. znaci.em ne e del od nashiot GDP,em ne se plakjaat danoci na toj manual labour,em stranecot zastedil popatno blagodarejki na eftinata rabotna raka. aj sea da bide use porealno...zamisli na vlez od carinskiot sklad vo veles,drzaven sluzbenik da mu dade 5000 denari na shoferot samo za da go napravi pretovarot. znaci daes 5000 od narodni par od budzeti,za da zeme 10 000 pretovaracot. i sve e super.
kako e stokata od toj shleper del od makedonskiot GDP?
ako nekoj ima ponov zakon neka go spodeli.jas samo ovoj uspeav da go najdam.[DOUBLEPOST=1419718754][/DOUBLEPOST]
Тогаш тоа не би било индустриска него сива зона:pos: Све се евидентира,само бенефициите им се во сферата на комуналиите и даноците (за некои, не сум сигурен).Дали е македонски или не не е битно,битно е дека оди на конто на БДП.
Странските инвестиции се битни секаде во светот,од огромна важност се и за УСА и за Кина,немој некој да те лаже дека тоа е само гола вода.Проблемот наш е што имаме углед на ефтина земја за инвестиции,со попросто производство.Кога ќе почнат да доаѓаат хај-тек инвестиции тогаш ќе може да мрднеме малце.
this is why we cant have nice things.
koga ne se razlikuva edno od drugo.
 
Даночни и царински ослободувања и олеснувања за тебе значи екстериторијалност? Бравос.
Во цел свет се рачуна како извоз и влага у БДП, не измисливме топла вода.
Не те сваќам, браниш теорија дека немаме корист од отворениве фабрики? Да ги враќаме назад сите што ќе помислат да вработат 1000 души?
 
Даночни и царински ослободувања и олеснувања за тебе значи екстериторијалност? Бравос.
Во цел свет се рачуна како извоз и влага у БДП, не измисливме топла вода.
Не те сваќам, браниш теорија дека немаме корист од отворениве фабрики? Да ги враќаме назад сите што ќе помислат да вработат 1000 души?
vo red. selata od severo zapadna makedonija kade sto ne vlegla drzavata so godini.
tie spored tebe se del od makedonija ili sto?
i na kraj,spodeli koja e tvojata definicija za eksteritorijalnost?
 
Како тоа се екстериторијални? Не важат законите на Македонија? Некоја друга држава има јурисдикција над зониве ? Или па за секоја компанија си важат законите од земјата од кај што доаѓа ? Размисли малце...
da. vo zonite vazi zakonot na R.M. koj veli deka ne vazat zakonite na R.M. vo istite zoni.
 
http://www.fez.gov.mk/tl_files/documents/ZAKON ZA TEHNOLOSKI INDUSTRISKI RAZVOJNI ZONI.pdf
clen 4 tocka 8
"Tehnoloskata industriska razvojna zona e slobodna zona od aspekt na carinskiot i danocnite zakoni."
ajde povtorno da objasnam so drug primer.
doagja shleper od germanija so stoka za grcija. vo veles na carinski sklad se pretovaruva od eden vo drug kamion bez da se carini/uveze/izveze od makedonska carinska teritorija. dobies 10 000 denari za toj pretovar. kamionot prodolzuva od veles za grcija zapecaten i proagja granica bez carinenje i slicno.doagja vo grcija i se carini i pusta vo promet vo grckoto stopanstvo. sea e najdobriot del,namesto da plakja grci po grcka plata da pretovaraat shleperot on odbira da go napravi toa vo veles po makedonska plata. znaci.em ne e del od nashiot GDP,em ne se plakjaat danoci na toj manual labour,em stranecot zastedil popatno blagodarejki na eftinata rabotna raka. aj sea da bide use porealno...zamisli na vlez od carinskiot sklad vo veles,drzaven sluzbenik da mu dade 5000 denari na shoferot samo za da go napravi pretovarot. znaci daes 5000 od narodni par od budzeti,za da zeme 10 000 pretovaracot. i sve e super.
kako e stokata od toj shleper del od makedonskiot GDP?
ako nekoj ima ponov zakon neka go spodeli.jas samo ovoj uspeav da go najdam.[DOUBLEPOST=1419718754][/DOUBLEPOST]
this is why we cant have nice things.
koga ne se razlikuva edno od drugo.
Одличен ти е примерот,а за тоа што пишал Цитро,дали е македонски или не не е битно,битно е дека оди на конто на БДП, јас не би му замерил.
Многу луѓе ја прават истата грешка,пошто БДП-то,како мерка за мерење на големината на една економија,не само што се злоупотребува,туку,што вика Штиглиц,од политички причини е подигната на ниво на фетиш.

Друга работа,која исто така многу луѓе ја забораваат,или воопшто не ја ни знаат е дека БДП-то,само по себе,не е мерка која ја покажува економската благосостојба во една земја.Па мме,застој на патиштата и сообраќајни гужви можат да го зголемат БДП-то,како резултат на зголемената потрошувачка на гориво.Прашањето е што од тоа ќе има Петре или Трајче?

Независно од тоа колку расте БДП-то,економскиот систем кој не успева да обезбеди добивка за најголемиот дел од населението/граѓаните,и во кој бројот на луѓето кои се соочуваат со несигурност(економска),се зголемува,е промашен систем.

Контоверзите околу ова прашање се универзални.
Разликата помеѓу она што го покажуваат стандардните социо-економски мерки(раст,инфлација,стапка на незапосленост) и перцепцијата на мнозинството од населението,е толку голема,што не може да се објасни/дефинира како резултат на човечката психологија,нити со она што се нарекува парична илузија.

На пример,истражувањата покажале дека во Франција и во УК,само 1/3 од населението има доверба во официјалните статистики,бројки,податоци кои се однесуваат на овие параметри.
Би било интересно да видиме колкава е таа доверба кај нас.:icon_lol:

Поради овие причини,а по барање на тогашниот француски претседател,Саркози,во 2008 е формирана комисија чија цел била да го идентификува лимитот на БДП-то,како индикатор за економските перформанси и општествениот напредок,вклучувајки ги и проблемите со неговото мерење.

Еве го извештајот на комисијата:

http://www.stiglitz-sen-fitoussi.fr/documents/rapport_anglais.pdf

Ако се мислите дали вреди да го читате извештајов,видете прво кој се учествувал во истражувањево(на првите 2 страни),може да ви помогне да ја донесете вистинска одлука ;)

 
Навлагате во другаа тема, прашањето е едноставно. Дали имаме корист или трпиме штета од новиве фабрики?
 
Според мене сите субвенции кои ги дава државата на фирмиве кои се странски инвеститори(да дополнам и авионски летови и бесплатни бањи и бесплатни зимувања, летувања, автобуси, жичари и слични работи за пензионери) се од пари/кредити задолжени од некој банки и сл. Се тоа ќе мора да се враќа следнава и наредните години. Ќар сигурно само странскиве компании ќе имаат, ние само ќе го јадеме со поголеми даноци.
 
Дали имаме корист или трпиме штета од новиве фабрики?

Па со оглед на тоа дека над 90% од репроматеријалите им се од увоз и не користат домашни производи, овде користат скоро гага работна рака со платени придонеси од мене и тебе, ама од друга стана дел од народот барем не дреме по кладилници, би рекол дека сме некаде на нула. Едино над нула би ги ставил Џонсоните кој даваат понормални плати. Ама две фабрики премалку се за сите овие години.
 
Навлагате во другаа тема, прашањето е едноставно. Дали имаме корист или трпиме штета од новиве фабрики?
Да беше едноставно немаше воопшто да се води дискусија.
Прво ќе треба да дефинираш вид на корист/штета. Една фабрика може да создава финансиска корист, да го намалува вкупниот број на невработени , ама од друга страна да создава физички инвалиди на 30-40 години. Или значајно да ја загадува животната средина . За ова да се види треба комплетна анализа да се направи. Мало морген шо ќе добиеш податоци за таква работа.
 
Корист има и државата и луѓето што работаат таму. Државата помалку невработени, а луѓето некој денар плус во домашниот буџет.
Немојте да зборите за светоста на домашните газди, оние што ја дотуркаа државата до ова дереџе. Јас како тетоец можам да кажам дека баш домашните
газди го уништија градот. Платата е мала во голем дел од странските фабрики ама луѓето има кај да работаат, а што да немаат каде да работаат. Јас би сакал и во зоната во Тетово да се отворат повеќе фабрики, за да можат оние илјадници работници што останаа без работа од нашите македонски фирми Шик Јелак, Пластика, Неметали, Кожара Тетекс... да ги надополнат својот буџет. Само за информација да мала е платата од 12000, ама далеку поголема од 8400 што ја примаат 400 работници од Тетекс ( беа близу 5000 пред 20 год), плус што нашиот газда кога сака ги пушта на неплатен одмор од месец дена и ги остава и без тоа, или пак да не спомнам за Шик ЈЕлак, кој го распаднааа наши газди и илјада работници останаа без работа без да им бидат испалатени ни плати и придонеси за неколку години, мал милион примери има вакви во нашата држава.
 
Навлагате во другаа тема, прашањето е едноставно. Дали имаме корист или трпиме штета од новиве фабрики?

Штета неможе по никој основ да трпиш. Тие што работат во фабриките сигурно дека тоа им е во моментов најдобра опција. Во Кавадарци на пример порано имаше многу текстилни фабрики кои плаќаа по 8 илјади но со разни рестрикции платата паѓала и на 6 илјади. Сега тие фабрики се иселени или приморани да нудат подобри услови. Факт е дека новите фабрики го раздвижија пазарот на труд и ако ништо друго луѓето имат опција плус. Државата колку и да ги субвенционира тоа е подорбо отколку овие луѓе да примат социјална помош и да бидат терет на државата. Вака ако ништо друго тие луѓе заработуват за егзистенција и се движечка сила за останатите помали бизниси. Исто така дел од овие фирми донесоа нови технологии, нови методи на работа а со тоа и друг пристап кон работата, еве некој од нив почнаа директно да соработуват со образованието, па така полеќа ќе почнат да продуцират и школуван кадар. Има уште многу позитивни аспекти но би завршил со тоа дека со секоја нова инвестиција Македонија станува се поатрактивна и кај фирми кои барат повисока технологија и знаење. Сето тоа ќе си дојде со времето. Освен тоа колку повеќе индустрија имаш поинтересен си и за поголемите играчи како што се на пример производителите на автомобили, камиони а автобуси веќе се монтират во Македонија иако тоа за сега е во помал обем.[DOUBLEPOST=1419767309][/DOUBLEPOST]
Па со оглед на тоа дека над 90% од репроматеријалите им се од увоз и не користат домашни производи, овде користат скоро гага работна рака со платени придонеси од мене и тебе, ама од друга стана дел од народот барем не дреме по кладилници, би рекол дека сме некаде на нула. Едино над нула би ги ставил Џонсоните кој даваат понормални плати. Ама две фабрики премалку се за сите овие години.

Не користат домашни производи затоа што ги нема. Колку фабрики имавме ние пред да почнат да идат овие глобални играчи? А и тие што ги имавме повеќе беа работилници со оглед на тоа што транзицијата ги уништи поголемите играчи кои ги изгубија пазарите во Екс Ју. Имаше милион средби меѓу домашните и странските инвеститори и тие секогаш потенцират дека за нив најисплатливо е да се снабдуват од домашни производители. Што е и логично зошто повеќето фирми работат по "just in time" принцип така да со фирми кои се во близина би имале и најмалку проблеми со точноста на достава. Но прашање е колку нашите фирми се способни да одговорат на бараниот квалитет, точност на испорака и количина. Од друга страна ова е огромен предизвик и шанса за нашите фирми и верувам дека во иднина на дел од нив ќе им успее да се наметнат како доставувачи. А веројатно има и такви кои веќе испорачуват.
 
Последно уредено:
da. vo zonite vazi zakonot na R.M. koj veli deka ne vazat zakonite na R.M. vo istite zoni.

lans,ја би бил сигурен дека законите во зоните важат повеќе одошто надвор од нив.Моето прашање е колку важат законите за Македонските бизнисмени кои ја дотераа економијата до питачки стап?
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom