Divider
Seraphim
Uuu pa ti si bila em stara moma em putka netakvena odamna. Dzabe sea, nisto, stom ne si se omazila na 18 najkasno, dzabe sea, sea samo kupi si edne pekinezer, i taka, setajgo vo park i pleti corapi i dzemperi za deca bez roditeli.
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Забелешка: This feature may not be available in some browsers.
Абе темава се претвори во патетика, мало девојче од 25 години се загрижило за мажење..Е инересни размислувања. Јас не барам по секоја цена и имам чувство дека некако уште ми е рано, но дали по некоја случајност три најдобри другарки ми се омажија оваа година, ми се намали друштвото за излегување, кога одиме на кафе само некои домакински муабети слушам. Ми се допадна еден дечко кој доаѓа кај мене на работа и имав некое чувство дека и јас него му се допаѓам и после два-три месеца летање во воздух видов дека на раката носи бурма и дознав дека е 2 години женет. И накако почна да ме копка прашањево, интересно е да се видат и поинакви размислувања, кои охрабруваат во секој случај. :smir:
Охо па тогаш имам време :pos2:
ШтрумФета од секогаш била паметна личност( и не, не се фалам)
На луѓето, посебно на девојките на таа возраст влезено им е у психа дека не се способни да задржат партнер, дека нив никој не ги сака и како мине времето се повеќе надеж има во нив дека некогаш би се омажиле...
Ама така е на ова поднебје...да погледнеме на работите од агол на "сексот и градот..колку само тие уживаат в животот и сексот...Саманта е личност која не верува во бракот и на 50 години уште не размуслува за него..."
Мноооогу сме конзервативни...значи мора да сфатиме дека прво треба да се ужива у животот, да се прави што ти душа сака, а мажачки, женачки имало и ке има без разлика на колку години...стрпливост само и се ке биде во ред:smir:
Можеби грешам, можеби за неколку години поинаку ќе размислувам, но, сега за сега не планирам пред 27-28. Сакам да завршам факултет, да најдам постојано работно место, да го проживеам животот, да прошетам, па тек тогаш да се врзам за некого.
Абе сите си планираме едно, али непланирано може бебе да тропне на врата
А што ако ете тогаш имаш се, кариера, живот за паметење итн, али не најдеш некој со кој би се врзала и би живеела со него цел живот...
Не можеш да си најдеш некоја личност барем приближно на она што го бараш...?
Убаво кажа некој како растеш така и вкусот и потребите ти се заоструваат.
ХА....како може уште од сеа да кажуеш и да си сигурна дека на 25,27....години ќе ја пронајдеш љубовта на твојот живот...и да е така...шо правиме ако се излажеш...на 25 години наоѓаш некој со кој мислиш да продолжиш понатака долго...и еве испаѓа нешто непланирано...и мора врската да се прекине,шо ќе правиш тогаш??Неможе за вакви работи да се каже сигурно на толку,освен ако веќе не е врската сериозна,значи за сериозна мислам над 5 години,и ако веќе е договорено т.е. родителите на девојката ја дале нејзината рака или како одеше тоа па да знаеш дека е сигурно на х години...а ти уште од 16 години кажуеш дека на 25,27 години ќе го најдеш принцот на бел коњ :nenene:Види, јас нигде не реков дека ќе се посветам целосно на кариерата и нема да влезам во подолга и посериозна врска. Ако до кај 25 години ја пронајдам "љубовта на мојот живот" и со истиот сум во врска х години, факт е дека ќе се омажам за него. Ама не на 20. Не на 23, на 25. На 27 или 28. Дотогаш ќе го живеам животот најубаво што можам, за да не ми биде после криво кога ќе имам маж и деца кои чекаат да заработам за да можат да опстојат.