GOD SLAIN
Nemav ni 18 od preporacanite 20 total scadu tree fragmenti па убаво ме измлати Радан. Ме врати во школо. Седнав и го научив, многу носталгично некако ми дојде тој момент што учев бос како дише. И сепак едвај го соборив а кога го соборив беше ептен антиклиматично - само што му го зададов последниот удар да го убијам додека се креваше во воздух, неговиот холи атак веќе беше почнат и ме уби и тој. Го хејтав, некако ме потсеќаше на Nameless King oд DS III, еднаш мораш даблрол еднаш со пауза и знае да те извади од колосек. Моментот што требаше да го учам, чувството од конечно соборување тежок бос после неколку денови, да дури и приказната со Микела, сѐ тоа ми го направи меморабл бос кој ми котира високо во ДЛцто.
Bayle mad respect! Доминира над сите други, каква само презентација, ежење! Mesmer исто така добра забава. Romina ja спомнав веќе. Dancing divine lion баш супер што го сретнав уште еднаш и си поигравме повеќе. Rellana, Midra тој со френзи флејмот, топ босеви севкупно.
Изгубив многу време, ме впи, сакав да сум многу во светот и приказната. Можеби дека е веќе две години изанализирана игра, но многу повеќе следев што се случува отколку во претходните соулс игри. Поминав скоро сѐ. Е сега пример сајд квестот со Tollier не го завршив, од кај да знам дека треба да умрам четири пати кај St.Trina? Квестот Ymir кај се тепаме со Metyr, Mother of Finger беше топ!
Најавиле гледам нема вака пак големо да пробуваат у брзо, а?
Магија од игра.