Чудна работа што ти прај зорава... си глеам од низ пенџера нијанси на сиво, сино и портокалово, толку светло што дури личи на розево

Sadistik во позадина, Фотошоп во таскбар... одамна немав толкава желба да напрам некоја интересна работа, да исцртам нешто. И не ми оди, ја имам идејата ама слабо со изведбата... се замислив за некои работи, како се се менува со новиот ден или ноќ или некој одреден период. Луѓе доаѓаат и си одат од тебе, биле премногу блиску, но далеку за да ги задржиш? Или сепак секој по својот пат? Како било, сето тоа, сите тие луѓе оставаат трага зад себе, некои плитки сеќавања, некои длабоки рани... и секогаш ќе се навраќаш на сето тоа, се нешто ќе те потсети на некој момент или било како. И се осеќам лошо, понекогаш знам зошто тие луѓе си заминале од мене, понекогаш незнам, понекогаш подобро без нив... Понекогаш подобро без сите, сепак ти си сервер кој ги прима сите овие работи, ако не сме ние сите, ќе нема кој да те „храни“, а ако не се сите останати ќе нема кој да чита

. И дури бев кај музиката, уште му се чудам на човеков... Како, само како ги напишал сите тие текстови, песна-реферат, со секоја смисла и гадно гледиште на животот и пошироко. Гадно ама реално, многу реално или сепак јас се најдов за да сфатам што се сакал да каже. Можда баш целава ситуација ќе ја опишaт пак негови стихови
:
But when a coal is under pressure
That's when it turns into a diamond
Можда, не велам не и јас ко ќе сум тапа, ќе искуцам нешто, ќе прокукам малце... Ама не сум толкав уметник, незнам, не умеам или не сум пробал доволно? Незнам, интересна работа се инспирација и талент во исто време, лошо чувство на некаква депресија и осаменост во ист момент, а си опкружен со луѓе и се осеќаш сам во толпата.
како било, еве една песна, нека свири
The song is called the beast
It's about.. feeling ugly
Please come and kill me with a bullet made of silver
Or a stake inside my chest so I can finally go to sleep <--- And i rly need to do that...