Девизно или денарско орочено штедење?

  • Креатор на темата Креатор на темата ViM
  • Време на започнување Време на започнување
NBRM ja odreduva referentata stapka. Dobar del od sredstvata na Bankite se vo drzavni obvrznici. Plus i osiguruvanjeto na depoziti e vo osnova drzavna garancija. Fondot za osiguruvanje na depozitit ima mnogu mal kapacitet. Plus brojot na nefunkcionalni kreditit zavisis od ekonomskta situacija na koja golemo vlijanite ima drzavata.

НБРМ ја поставува каматната стапка врз основа на салдото на платниот биланс. Средствата се највеќе во државни записи кои имаат рок од 3 или 6 месеци (значи многу малку е долгорочна изложеност). Затоа многу малку кредитираат банките, знаат да се штитат. Инаку располагаат со многу пари.[DOUBLEPOST=1413827027][/DOUBLEPOST]
Да и на крај се е исто.... ако си од некој штаб престани да ми реплицираш те молам!

Прочитај некое друго мое мислење во Економија, па сам заклучи дали сум од некој штаб или личност која пишува врз основа на факти. (за разлика од некои)
 
НБРМ ја поставува каматната стапка врз основа на салдото на платниот биланс. Средствата се највеќе во државни записи кои имаат рок од 3 или 6 месеци (значи многу малку е долгорочна изложеност). Затоа многу малку кредитираат банките, знаат да се штитат. Инаку располагаат со многу пари.
Ова има поента. Барем се штитат од несолвентно при крах на пазарот на обврзници. Но тоа значи дека нема да пласираат кредити и ќе ја заглават економијата во неликвидност но, барем депозитите ќе бидат посигурни. Нешто што се случуваше до пред кратко време. Немаа големи проблеми банките може освен комерцијална банка која уште одпишува нефункционални кредити.
 
Ова има поента. Барем се штитат од несолвентно при крах на пазарот на обврзници. Но тоа значи дека нема да пласираат кредити и ќе ја заглават економијата во неликвидност но, барем депозитите ќе бидат посигурни. Нешто што се случуваше до пред кратко време. Немаа големи проблеми банките може освен комерцијална банка која уште одпишува нефункционални кредити.

Неликвидноста во економијата е предизвикана главно поради ненавремена исплата на обврските (затоа и овој новиот закон за финансиска дисциплина), а сарказмот е тука најголем дека државата што должи најдолго од сите го донесува законот. Смеа на квадрат, ама ова е МК така што ништо не е чудно нели.
 
Во несигурна држава ништо не може да биде сигурно...
Еден ден кога ќе треба да се вратат кредитите а државата ќе нема пари (ниту имот кој што го распродаде) веројатно ќе напечатат пари и ќе направат инфлација а девизните влогови ќе ги замрзнат и ќе можеш да извадиш само денари по курс што ќе до одреди државата...
Во многу држави ова се има случено...
 
2iw6glz.jpg
 
od 1vi Noemvri `Moznosti` gi namalija kamatnite stapki na denarskite depoziti
 
Во моментов најголем дел од банките нудат повисоки камати на АУД од МКД. Лол и После Богов ова она. Штедењето во денари расте а каматите се катастрофа. Никогаш не се случило во историјата на МК да камата на една од Г6 валути да е повисока од МКД.
 
Последно уредено:
Depozitite se osiguruvaat od strana na bankite i fondot ima kapacitet od mislam 3-4% od vkupnata vrednost na depozititet. Portfolioto na fondot moze da se najde na internet generalno e niskorizicni hartii od vrednost t.e. drzavni obvrznici. Ima se na internet ako pobaras. Znaci sega ima 3.3 milijardi evra depozitit a fondot mislam deka ima 130-140 milioni evra taka mislam deka bese vo 2013
Ako odat drzavni obvrznici celiot sistem se raspagja.


Пример пропаѓаат депозити во вредност од 500 милиони евра, а фондот можи да обештети само 140 милиони, останатите што ќе прават :icon_lol:?
 
Во март ова година. каматите на Халк Банка беа 4.4% за депозити на 13 месеци . сега само што проверив ги паднале на 3.7%
http://halkbank.com.mk/denari.nspx
тоа е околу 20% некако многу ми изгледа.
 
Значи просечен принос на денарски депозит е окулу 3% (2.5-3.5%) годишно толку некаде е и на обврзници. (со тенденција на опаѓање)
Просечен принос на недвижност во Скопје е окулу 4% (3-5 %) годишно (со тенденција на раст), зборувам за рентен принос не апсолутна цена која опаѓа.
Просечна дивидена на МСЕ е окулу 5% (2-20%) годишно. (стабилна е генерално) а цените се во благ раст барем просечно, тука има големи варијации и диверзитет.
Во основа е споредба на баби и жаби ама според ризикот како извор на фиксен приход звучи реално барем како релативна споредба.
 
Последно уредено:

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom