Дали би сакале да имате можност да ги бришете негативните спомени?

Има некои спомени кои навистина сакам да ги избришам! И би ги избришала. Едноставно ме разоруваат секој пат кога ќе се сетам и не можам....едноставно не можам......:(:(:cry:
 
Има еден филм што опишува дека не е баш арно да се бришат спомените, било добри или лоши. Мислам дека се вика Etrnal sunshine of the spottles mind.
A лично јас не би избришала никаков спомен затоа што од сите нив си иам добра лекција научено.
 
Животот е цртеж без гума за бришење па треба да бидеш стварно уметник и да го насликаш совето ремек дело, и да направиш грешките да не се забележуват да бидат прекриени со светли блескави бои...доколку би можеле да ги бришиме лошите спомени или искуства животот не би бил тоа што е, замислете го животот како игра во која имате само еден кредит (живот) тогаш би биле внимателни со секоја одлука и патека што ќе ја превземете па пробајте се без продолжувања да стигнете до крајниот главен :)
 
Ako ne bi postoele spomenite bilo da se ubavi ili losi,ne bi imal smisol zivotot.Na greskite se ucime,na ubavite raboti lesno se naviknuvame taka da ne go poddrzuvam medicinskoto dostignuvanje.Ne e vo red da se zivee od spomeni,ama bez niv nema da znaeme kade sme pogresile.
 
би посакал да има вакво нешто ама НЕ Е ВОЗМОЖНО!!! а во случај ако е, ке морам да се правам некој си научник и да дознаам како функционира тоа:vozbud:
 
Не би сакала ниту еден негативен спомен да избришам зашто секогаш сум научила нешто од тоа. Секое искуство е добредојдено:smir:
 
Ako ne bi postoele spomenite bilo da se ubavi ili losi,ne bi imal smisol zivotot.Na greskite se ucime,na ubavite raboti lesno se naviknuvame taka da ne go poddrzuvam medicinskoto dostignuvanje.Ne e vo red da se zivee od spomeni,ama bez niv nema da znaeme kade sme pogresile.

A што ако навистина не можеш да ги поднесеш лошите спомени и не можеш да живеееш со нив?Што корист ке имаме ако ги чуваме?Од грешките учиме.Вистина! Ама не сакам да се секавам и готово...Не сакам да се измачувам мислејки на тоа што се случило.
 
Не би сакала. Моите спомени се дел од мене, нешто низ што јас сум поминувала и ме направило појака личност. Кога веќе ги имам поминато тие негативни моменти зошто да ги бришам, нека ги таму во минатото за кога ќе се соочам со нов проблем да ми текне колку сум била јака и што се сум претрпела, па полесно ќе се соочам со истиот.
 
Зависи, сите ние би рекле дека негативните искуства се дел од нас и не оформуваат како личност.
Но што е со тие што имале трауматични искуства кои што се толку грозоморни што не можеме ни да ги замислиме а не па да ги доживееме, ако некогаш постои ваква работа би била од голема корист. Пред се и врз таа основа можеби ќе можат да се лечат убиците и сличните тешки психопатолошки случаи.
 
Колку и да ми е тешко за некои работи што се случиле, сеедно дали поради мене или поради некој друг, никогаш ништо не би избришала ништо. Тоа сум јас, тоа е дел од мене, сеедно дали мене ми се допаѓа тоа или не. Моето минато и мојата сегашност се мојата иднина!
 
Можност можеби немам но имам дарба длабоко да ги закопам. Дури верувам дека сето тоа не ми прави длабоки позадински фрустрации. Ми се дешава свеста да ми потисне негативни мисли и слики но и покрај тоа да имам чувство на нелагодност. Тогаш подзастанувам и дури се преиспитувам од каде ми е извориштето... Така доаѓам до негативноста, но откако ќе ја испливам, повторно ја потопувам.
 
Треба да се сфати дека лошите спомени од минатото немаат врска со минатото, туку само со сегашноста. Тие, колку и да се грозни, може да бидат и позитивен показател дека сега нешто не е во ред и сега треба да се смени начинот на живеење и гледање на работите. Инаку, ако мислите ги доживувате како исклучиво непријателски може да западнете во еден вид шизофренија. Тие имаат врска само со вас самите, со никој друг. Начин за, не нивно бришење (таман работа, греота се), туку фрлање светлост на нив ко сонце на сенка :), е медитација ко што кажа Игор, то ест зголемување на свесноста. Зошто да им се плашите кога можете да им се смеете? Ако сaкате само.

Проблемот што сте си го направиле вчера, не можете да го решите со истиот ум со кој што сте си го направиле. :wink:

May the Force be with you!
 
Сепак не би ги избришал и да постои таква ГУМА:kesa: хаха...
шала на страна...сепак и негативните и позитивните случки ја градат мојата личност,ме праат тоа шо сум.
 
Животот е цртеж без гума за бришење па треба да бидеш стварно уметник и да го насликаш совето ремек дело, и да направиш грешките да не се забележуват да бидат прекриени со светли блескави бои...доколку би можеле да ги бришиме лошите спомени или искуства животот не би бил тоа што е, замислете го животот како игра во која имате само еден кредит (живот) тогаш би биле внимателни со секоја одлука и патека што ќе ја превземете па пробајте се без продолжувања да стигнете до крајниот главен :)

Текстов ме потсети на флипер :)
Негативните спомени се столб на човековата психа, создаваат правила во животната игра, што не треба да се прави...
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom