Дали би одбрале вечен живот?

  • Креатор на темата Креатор на темата THE_CHOSEN_ONE
  • Време на започнување Време на започнување

Dali bi odbrale vecen zivot?

  • Da

    Гласови: 169 43,3%
  • Ne

    Гласови: 221 56,7%

  • Вкупно гласачи
    390
Za @Raziel i ostanatite koi rekoa ne na vecniot zivot:

Znaci da go preformuliram prashanjeto.
Dali bi odbrale vecen zivot pod uslov nikoj na planetava da ne umira, razboluva, staree znaci site luge da bidat kako akterite vo "Beverly hills" mladi bogati i ubavi?
Nekam da cujam bedni ispriki od tipot na:
Overpopulated;
Boring;
Selfish;
Pointless;
Ako covekot e besmrten lesno ke gi resi i tie problemi.
 
Може, Чоузен. Но под услов да не бидам и неуништив, би сакал да си имам опција за самотерминирање ако се ми досади и ме умори.

Единствено сум сигурен дека би избрал вечен живот во астрално тело, кое не би било зависно од материја, храна, воздух, а од друга страна пак ќе може да ги осеќа и ужива во тие работи без зависност од нив, ќе може и да лета низ времето и просторот. Тоа е рај на Земјата, паралелен свет, друга димемзија која постои сега и овде.
 
мое мислење...
хмхммм (прочистување на грлото)....
јас не би избрал вечен живот (така и гласав на погоренаведената анкета) а глеам дека имам доста истомисленици...
да не го тапацирам, али мислам дека да живееш вечно е тапа пошто колку и да се развива технолоѓијата ти па ќе си се држиш до “старото добро“ плус ќе ми се здосади.....

и едно прашање, ако живееш вечно на која возраст би сакал да престанеш со стареење??
 
Ko mal razmisluvav deka malce mi se 60-70 godini. Duri imase i situacii na 9-10 godisna vozrast da placam deka sum ogranicen so zivot deka ne ke mozam sve da uspeam da postignam, i duri i razmisluvav kako da ziveam vecno i itn. No edno sfativ zivot (srannje) mnogu raboti ke te unistat, i sfativ deka nemozam sve da napravam sto sakam i deka treba da izberam sto mi e najvazno i sfativ deka duri moze i 60-70 godini se premnogu. Taka da kolku i da ziveam znam deka ke go iskoristam vremeto, na nekoj nacin a sto ke se sluci ke vidime :)

Добро,иако на почетокот бев прилично оптимистичен,се разочарав од твоите стереотипни гледања...
Ипак,ако некој има зацртано дека само ако има жена и деца ќе биде среќен во животот,тоа е веќе психолошка природа врз која може само да се дебатира,но не и апелира успешно врз неа.
Од друга страна пак,многу ме мачи хипотетичката страна која ја прескокнуваш,односно што ако животот не ти оди по планот?
И тогаш ќе бидеш задоволен,пред смртта?

Како трето,кое очигледно,иако се декларираш за мисловно повозрасен,е поентата дека во вечниот живот,ќе го имаш тој твој просечен живот,кој толку го сакаш.
Само што овде,наместо на крај да и се предадеш на прекрасните прегратки на смртта,ќе продолжиш понатака.

Да не заборавиме,ваша теорија се заснова на едно големо АКО :
Ако бидеш среќен,ако имаш жена и деца,кои се единствен пример на исполнетост.
Другата хипотеза,со која ја побивате мојата теорија е :
Дека нема да може да се прилагоди,дека нема да преболи смрт на близок ни за 100 години (фигуративно земено)

Би рекол,прилично варијабилни настани врз кои ја базирате вашата теорија.

И да,со вечниот живот ќе се изнагледаш лоши нешта,сурови,грди и понижувачки.
Но пак морам да повторам,клучното е дека ќе се ИЗНАГЛЕДАШ.

Со смртта,што постигнуваш?
.
Zosto mislis deka nema da se izmisli vecen zivot ke bide i toa kad tad. Ama so ke ti e tolku toj vecen zivot. So ke zivees za da izgledas sve i sto e poentata na toj zivot da dozivees sve. Treba da se sozemes so realnosta i da gledas za momentov ne ti e vazna idninata ne ti e vazno nisto. Vazno e segasnosta i segasnite celi sto gi imas da gi ostvaris , ako gi ostvaris ako sakas ke najdes i drugi. Ne ti treba vecno vreme da ostvaris toa sto go sakas, samo malce napor. Za nekoj e dovolno i eden den so taa osoba so ja sakas za da go prozivee cel zivot i da ne sakas nisto povise(eden primer ima i drugi ). Sekoj si ima cel vo svojot zivot i na toa se bazira i odgovorot na vecen ili nevecen zivot. Ako ti e celta da prozivees sve, da ti treba vecen zivot, no za nekoj ne e potrebno toa i ne e pesimisticko gledanje tuku odgovor na negovata zivnotna cel so moze i da ja ostvari i ne. Ogranicenosta so zivot ne znaci deka nema da ti se ostvarat celite, no dali ke bides zadovolen od rezultatite :)
 
Тие вечни работи ме збунуваат. Би останала на човечкото, да се родиш, да си го одживееш животот, да оставиш нешто по што ќе те паметат и да си одиш. И нема ништо досадно во тоа, иако се пишува така просто. Тоа е задачата на човекот. Разликата е како, на кој начин секој од нас ќе го оствари животот. Ако ова не е правилно, тогаш зошто Создателот на светот одредил дека се што е живо мора да се претвори во неживо и обратно, циклуси кои продолжуваат и ќе траат се до крајот.
 
Како прво да кажам дека на анкетата гласав дека не би одбрала вечен живот, и уште се држам до то мислење.
Што е поентата на живото. Најопшто земено, се раѓаш, оставаш потомок и умираш нели? Во живото се' е така. Се' си има свој почеток и свој крај. Целата филозофија на животот е таа. Да не тупам многу ама ете уште ми текнува една мисла шо ми дојде во основно кога требаше да пишиме некој состав по македонски "Животот е како лавиринт, и ние се движиме по линијата наречена судбина која секогаш завршува на точно определено место, на местото каде што почнала". Е сега ајде да замислиме дека имаме вечен живот. Точно дека никој нормален човек не би сакал да умри. Сите сакаат да живеат што подолго. Ќе го надминиме фактот дека сите шо ги сакаме умираат, оти животот продолжува, и сигурно на луѓе на кои му умираат личности шо ги сакаат, не се самоубиваат и слично, значи тоа можеме да го преживееме. Но, сепак, колку би можеле да водиме 'нормален' живот? Ако знаеме, и сме сигурни, дека животот ни е ограничен, и дека баш немаме цела вечност да живееме, тогаш гледаме да го искористиме времето што е можно повеќе. А ако знаеме дека имаме цела вечност, мислите дека пак би живееле исто? Нема шанси. И сигурно ќе сакаме да пробаме се' и сешто. Ќе се дрогираме, ќе крадиме, ќе се излежаваме буквално со векови, и се' друго шо ќе ни падне на памет. За здосадвање ете да речиме дека нема да ни сe здосади оти нели, се развива нова технологија, ќе измислат еден куп работи итн. Ама, по толку време ќе ни се здосади да бидеме 'добри' ова она. Мислам дека никој не би можел да живее цела вечност, и да не искуси баш се од живото, па и да види како е да се убие чоек, и сите тие такви работи. Шо добиваме со то? Прво, не даваме никаков продонес кон светот. Па ете да речиме и дека едно време можи ќе работиме едно друго, ќе направиме нешто, ај. Ама сигурно нема цела вечност да сакаш да работиш. Како што реков, ќе сакаш да пробаш се' и сешто. И ај сега, колку луѓето ќе те сакаат? Немојте сега да велите дека ако има некој бесмртен чоек, и прај шо сака, дека вие ќе го сакате. Па сега, ете ќе го надаминам проблемо дека сите роднини, пријатели ќе умираат, ама да бидам тотално сама? Според мене тоа воопшто не е нормален живот и воопшто не би сакала да живеам така.
И да би одбрала нормален живот, и би ја одбрала смртта наместо она ^^. Сите умираат, зошто јас да бидам посебна? Според мене смртта е дел од животот. Секако, одкако ќе си го проживеам животот онака како што сакам, и онака како што било наменето.
 
Бесмртност rulz!:music3:
Убаво елаборирано...не.
Темава бара повеќе од два збора. А, затоа што приметив дека и на други теми во подфорумов имавш вакви ванаби луцидни, а во суштина офтопик, мислења кои беа избришани, би те замолила да се воздржиш од таквите во иднина и да не се штедиш кога реплицираш на пост. Нека има барем две реченици...сепак квантитетот matters.
 
Мислам дека пред неколку денови, или недели, на оваа тема прочитав тврдење на еден член на форумов, не се сечавам баш кој беше, и ме мрзи да ги пребарувам сите 10 страни...во кое се тврдеше дека доколку не одбереш вечен живот, тогаш автоматски одбираш смрт.
Овој посто го пишувам со цел да го кажам моето мислење во врска со тоа.
Мислам дека не е точно тоа дека ако не одбереш вечен живот, автоматски одбираш смрт. Постои и трета ( а можеби и 4та, 5та и. т. н. ) опција. Трета опција е хибернацијата. Хибернацијата во никој случај не претставува смрт, исто така во никој случај не претставува живот. Можеби членот што го тврдеше тоа со кое што не се согласувам, ќе тврди и дека хибернацијата е смрт, или дека хибернацијата е живот. Но вистината е дека хибернацијата не е ниту живот ниту смрт. Можеби е можно да се каже дека е нешто на средината...но, не сум сигурен дека може да се каже ова.
Доколку не одбереш вечен живот, можеш да не одбереш ниту смрт, можеш да ја одбереш хибернацијата.
 
Убаво елаборирано...не.
Темава бара повеќе од два збора. А, затоа што приметив дека и на други теми во подфорумов имавш вакви ванаби луцидни, а во суштина офтопик, мислења кои беа избришани, би те замолила да се воздржиш од таквите во иднина и да не се штедиш кога реплицираш на пост. Нека има барем две реченици...сепак квантитетот matters.
I'll make it better, I promise. :salut:

Гледам погоре расправии околу тоа одбирање на смртност и бесмртност ... да, ние можеме тука да си кажеме ама работата ја забегавте во реалноста. Да било толку лесно да одбираш бесмртност наместо смрт во реалноста ... :vozbud:
И да како што прочитав одбирање на бесмртност но со луѓето околу тебе ... напротив, бесмртноста која јас би ја одбрала не би сакала да биде монотона а тоа очигледно ќе биде доколку се’ околу мене е бесмртно и остане исто. Не. Сакам постојано нови луѓе, промени, без разлика дали кон полошо или подобро, тука и да се бориш и да не се бориш ќе преопстанеш ... па мислам бесмртност.
 
nikako vecen zivot i malku da ziveam ke mi bide dovolno ako zivotov mi e ispolnet i jas se custvuvam happy..... pa drugo nisto ne mi treba
 
Vaka sega vecniot zivot e mozno da se postigne ama samo teoretski. Da ne ja kazuvam teorijata bidejki e moja pa nekoj da ne mi ja ukrade. Se seguvam ne e za nekoj da ne mi ja ukrade, pricinata e sto e malku glupa pa ne znam dali ke vi se dopadne.:vozbud:
 
Vaka sega vecniot zivot e mozno da se postigne ama samo teoretski. Da ne ja kazuvam teorijata bidejki e moja pa nekoj da ne mi ja ukrade. Se seguvam ne e za nekoj da ne mi ja ukrade, pricinata e sto e malku glupa pa ne znam dali ke vi se dopadne.:vozbud:

Од надлабоките места на мојата душа , ТЕ МОЛАМ кажи ја теоријата ..:helou::smir:
 
Од надлабоките места на мојата душа , ТЕ МОЛАМ кажи ја теоријата ..:helou::smir:
Tispter znaev deka ti prv ke posakas da ja znaes mojata teorija iako gledam deka ja teras na seir bidejki ti sekogas se teras na seir ama sepak ke ti ja kazam. Teorijata go veli slednoto: Coveckiot mozok skladira podatoci. Epa koga covekot ke dostigne na pr. 60 godini i ako site podatoci sto gi ima vo mozokot gi preflime vo mozokot na bebe togas toa bebe ke bide toj 60 godisen covek i vsusnost toj ke go prodolzi zivotot vo telo na bebe koe ke raste i ke dostigne 60-ka i posle pak ke se napravi istata postapka. Na toj nacin ke se dostigne besmrtnost na licnosta (informaciite), no ne i na teloto.
 
Tispter znaev deka ti prv ke posakas da ja znaes mojata teorija iako gledam deka ja teras na seir bidejki ti sekogas se teras na seir ama sepak ke ti ja kazam. Teorijata go veli slednoto: Coveckiot mozok skladira podatoci. Epa koga covekot ke dostigne na pr. 60 godini i ako site podatoci sto gi ima vo mozokot gi preflime vo mozokot na bebe togas toa bebe ke bide toj 60 godisen covek i vsusnost toj ke go prodolzi zivotot vo telo na bebe koe ke raste i ke dostigne 60-ka i posle pak ke se napravi istata postapka. Na toj nacin ke se dostigne besmrtnost na licnosta (informaciite), no ne i na teloto.

Имаш само еден малецок пропуст .. мозокот на бебето не е доволно развиен да прима такви податоци , плус подадоци за 60 годишна историја одеднаш , ќе го перманентно пореметат поединецот , ќе се шекнат ..

Иначе добра теорија , и оваа можеш да ја презентираш за Нобелова награда ..
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom