Аурора - Мистериозниот авион на US Military

  • Креатор на темата Креатор на темата goodman_91
  • Време на започнување Време на започнување
Пред 30 години?!?!? мах30 е денес дискутабилна амбиција, а да не збораме пред 30 години... :)

Па така збореа на емисијата колку што се сеќавам.

И дека демек тогаш нло-ата што ги гледале всушност биле тестирања на Аурора.
Ако некој подобро се сеќава на емисијата го молам да ме поправи. Сум заборавил некои работи од неа. Одамна ја имам гледано

И тогаш колку што се сеќавам не збореа за мах 30. туку за помалку. А и може да се 80-те години, јас се вратив 10 поназад :)

http://www.abovetopsecret.com/forum/thread60763/pg1

И да се поправам од претходно, Аурора требало (треба) да биде заменик на BlackBird а не обратно како што напишав.
 
Најверојатно постоел(постои) како проект. А колку од сето ова е реализирано е друго прашање.
Се појавија информации дека постои нов шпиунски авион Aurora, како замена за SR-71 "Blackbird". SR-71 е повлечен 1989. SR-71 бараше скапо одржување. Многу поверојатно е дека работата на SR-71 ја презеле новите шпиунски сателити и безпилотните летала отколку Aurora. Досега во јавноста ништо официјално не е излезено. Само неофицијални информации. А за брзината, мислам дека се зборува за до 6 маха.
 
Пред 30 години?!?!? мах30 е денес дискутабилна амбиција, а да не збораме пред 30 години... :)

тогаш не знаеле што зборат, кога навлегле во проблемот занемеле.....:)
второ.........30 маха се невозможни на помали висини од горна стратосфера, тоа значи дека со мало дополнително побутнување се влегува во ниска орбита.... :)
трето.........дури сега станува јасно каква штета се прави на горните слоеви на атмосферата со ракетните мотори на чврсто гориво какви што беа тие на шатлот....., а РАМ мотор на тие висини, при голем сообраќај би праел попара.....
 
и четврто, шо поќе маха, то поќе се повлеква назад аеродинамичниот центар и неутралната точка на летатото(од мах1 па нагоре, се поќе и поќе се менува текот на возухот околку крилото и целото летало), па би требало да има подвижен центар на гравитација, за да се менува заедно складно со брзината, а никој не знај каде и колку брзо ке треба да се намести и избалансира тежината точно, за да лета стабилно леталото...то ти е, погоре-подолу, една декада експериментирање :)
 
и четврто, шо поќе маха, то поќе се повлеква назад аеродинамичниот центар и неутралната точка на летатото(од мах1 па нагоре, се поќе и поќе се менува текот на возухот околку крилото и целото летало), па би требало да има подвижен центар на гравитација, за да се менува заедно складно со брзината, а никој не знај каде и колку брзо ке треба да се намести и избалансира тежината точно, за да лета стабилно леталото...то ти е, погоре-подолу, една декада експериментирање :)

Concord... таа " ситница " ја решаваше со моќни пумпи за гориво и препумпување на горивото , напред назад..според движењето на c.p...:)
 
абе центарот на притисок не е проблемот, туку аеродинамичкиот...се поместува со зголемување на брзината над мах1(под мах1 е на 25%MAC, после мах1 скока на 50% со кршењето на бариерата, и се зголемува процентот со брзината, ама не соодветно, и зависи од airfoil-от на крилото), а незнаат каде точно(за брзини над мах10 уште незнаат, колку шо пиши на интернетов, ама не е пак и за вервање се шо ке прочиташ) и треба да тестираат во тунели, а то богами, треба време :)
 
misija vo nekoja video igra???? imate li prestava koja para bi bila gradbata na nesto vakvo so negovite, seuste hipoteticni RAM motori.....najdaleku do sega e otideno do model koj na vrvot na raketata Pegazus, lansirana od pod krilo na B52, nasvirala NAVODNO nekoja brzina od 9.8 Maha prakticno na rabot na atmosferata................ i od togas ...mukla...
x-43a.jpg

ona na slikite e najobicna kompjuterski renderirana grafika...na nekoi sonista...
тогаш не знаеле што зборат, кога навлегле во проблемот занемеле.....:)
второ.........30 маха се невозможни на помали висини од горна стратосфера, тоа значи дека со мало дополнително побутнување се влегува во ниска орбита.... :)
трето.........дури сега станува јасно каква штета се прави на горните слоеви на атмосферата со ракетните мотори на чврсто гориво какви што беа тие на шатлот....., а РАМ мотор на тие висини, при голем сообраќај би праел попара.....
Брзината од 30 маха мора да е за проектот за национален аерокосмоплан (NASP) - Х30, кој што требаше да го замени шатлот. Не се однесува на Aurora. Проектот е од 80-тите години на минатиот век. Всушност за вакво нешто се размислува од самите почетоци на космичката ера, поради апсурдноста да не се користи кислородот од атмосверата за согорување, а истиот да се складира под притисок во огромните ракети носачи.
За погон бил предвиден мотор кој што прво требало да работи како Ramjet, а на брзина од околу 6 маха да премине на Scremjet (Ramjet со надзвучно согорување. Kомпресијата на воздухот се остварува преку самата брзина на авионот, но потребно е прво авионот да се доведе до потребната брзина). Друг клучен проблем биле матријалите, бидејќи при вакви брзини загревањето е огромно. Предвиден бил и систем за ладење на површините. Проектот е прекинат 1993, поради неможноста да се решат техничките проблеми.

Но затоа е покренат Х43а, експерименталниот авион на NASA (Проектот Hyper – X), со кој што требаше да се испитаат разните аспекти при хиперсоничен лет. Се работи за беспилотно летало долго 3,2 метри, 1300 кг. Во овој случај Х43 се лансира од бомбардерот B-52. За забрзување на Х43 се користи ракетата Пегаз, до постигнување на потребната брзина и висина, кога на Х43 се вклучува Scremjet моторот. Првиот лет бил целосно неуспешен. Вториот лет е прв Scremjet лет. Во неговиот трет лет е постигната брзина од 9,8 маха, 2004 godina. Летот тралел 10 секунди, пред да се сруши Х43 во Пацификот. Т.е. Scremjet моторот работел само 10 сек. Проектот Hyper - X продолжува и понатаму преку новите Х43b, Х43c, Х43d ... Потоа тука е проектот за развој на Falcon проектилот на војската (Со Scremjet погон) ...
И Русите не мируваат. Пред неколку години лансираа Сојуз ракета, на која што беше монтиран Scremjet мотор, за тестирање...

Сето ова е многу далеку од реализација. Некои преамбициозни најави пред 20, 30 години излегоа несериозни. Но, кога успешно ќе се реализираат ваквите проекти, патувањето до орбитата на Земјата ќе биде многу поевтино.
Во меѓувреме NASA во 2010 година ќе го пензионира Спејс Шатлот и се враќа таму каде што застана во 70-тите години. Т.е. на развојот на новите ракети носачи Ares, бродот Orion ...

Аерокосмопланот ќе остане да се реализира за некои други времиња ...
 
абе центарот на притисок не е проблемот, туку аеродинамичкиот...се поместува со зголемување на брзината над мах1(под мах1 е на 25%MAC, после мах1 скока на 50% со кршењето на бариерата, и се зголемува процентот со брзината, ама не соодветно, и зависи од airfoil-от на крилото), а незнаат каде точно(за брзини над мах10 уште незнаат, колку шо пиши на интернетов, ама не е пак и за вервање се шо ке прочиташ) и треба да тестираат во тунели, а то богами, треба време :)

вештината на летањето е баш тоа: постојаното држење на тие две сили во СООДВЕТНА ПОЗИЦИЈА една во однос на друга...:) еддниот се менува зошто така сака мајката природа, другиот го поместуваме во сооднос со него...за да не треснеме на земја...
 
jas ke kazam edno mlazen motor so afterburner ne moze dvaeset maha-ovie motori gi vikaat RAM-engines a i plus toa Sr-71 pri brzina od 3 maha se [ire[e mnogu pa ako aurora e na 2o maha ne znam....ne postoi ova ;udo

вештината на летањето е баш тоа: постојаното држење на тие две сили во СООДВЕТНА ПОЗИЦИЈА една во однос на друга...:) еддниот се менува зошто така сака мајката природа, другиот го поместуваме во сооднос со него...за да не треснеме на земја...

RAM jet postojat.
 
Засега единствено брзина од 20 маха е можна само со ракетни мотори и тоа на висина поголема од 30 км, освен ако не се аеродинамички многу напреднати.

Па можно е да постои но само со брзина од 6 маха, оти 20 маха не верувам дека некој пилот може да издржи толку g-forces.


Може да издржи и 100 маха ако забрзувањето е во дозволените граници.
Пример: Како издржуваат астронаутите забрзување од 0 до 25-27 маха за 3 минути?
 
Засега единствено брзина од 20 маха е можна само со ракетни мотори и тоа на висина поголема од 30 км, освен ако не се аеродинамички многу напреднати.




Може да издржи и 100 маха ако забрзувањето е во дозволените граници.
Пример: Како издржуваат астронаутите забрзување од 0 до 25-27 маха за 3 минути?
Presmetaj formulata e g=v/t mora da e pomalo od 100 m/s2 t.e. 10g zosto imas black-out togas kaj najgolem del od lugjeto Duri esapot vika deka od 0- 25 Max za 3 min G e oklulu 50 ti treba 5 pati povekje vreme za covek da prezivee t.e. okulu 15 min. od 0 do 30.000 km/h :helou:
 
А јас имам слушнато оти во Ареа 51 американците имаат вселенски брод и можат цел свет да го убијат.Ама намерно не кажуваат.
 
Presmetaj formulata e g=v/t mora da e pomalo od 100 m/s2 t.e. 10g zosto imas black-out togas kaj najgolem del od lugjeto Duri esapot vika deka od 0- 25 Max za 3 min G e oklulu 50 ti treba 5 pati povekje vreme za covek da prezivee t.e. okulu 15 min. od 0 do 30.000 km/h :helou:


Нешто си ја згрешил формулата, астронаутите, за 3 минути достигнуваат брзина од 28000 км/ч. при 3G !

А јас имам слушнато оти во Ареа 51 американците имаат вселенски брод и можат цел свет да го убијат.Ама намерно не кажуваат.

:pos2::pos2::pos2::pos2::pos2:
 
Не. Аурора постои само во Џенералс на ЕА.

Но, изгледа дека деновиве на нешто ново се работи:


Classified Bomber Under Consideration

Dec 22, 2009

By Bill Sweetman

sli3pd.jpg


The $2-billion question in development of a new bomber is whether a major black-world demonstration program is already underway, with Northrop Grumman as the contractor.

This hypothesis makes sense of a series of clues that have appeared since 2005. In that year, Scott Winship, program manager for Northrop Grumman’s X-47 unmanned combat aircraft system (UCAS), mentioned that the company—responding to a U.S. Air Force interest in a bigger version of the then-ongoing Joint UCAS project—had proposed an X-47C with very long endurance, a 10,000-lb.-plus weapon load and a 172-ft. wingspan, the same as a B-2. The idea was to match extreme endurance with a “deep magazine”—a large and diverse weapon load for multiple attacks on different types of target. Soon after, in the Fiscal 2007 budget, the J-UCAS program was terminated. While the Navy continued with the X-47B—now undergoing tests before a first flight in early 2010—it was reported that USAF funds were transferred into a classified program. The service also introduced a budget line-item for a Next Generation Bomber (NGB), but the program had no visible funds for Fiscal 2008-10.

During 2007, Northrop Grumman leaders hinted that the company expected to win a major restricted program. A financial report in early 2008 then disclosed a $2-billion surge in backlog at the company’s Integrated Systems division—just after Boeing and Lockheed Martin agreed to join forces on an NGB proposal.

Since that time, sources in Washington and elsewhere have reported that the company did win a demonstrator program for a large stealthy platform, and that the program has survived the budget cuts announced in April 2009.

A possibly related development is the construction of a large new hangar at the USAF’s flight-test center at Groom Lake, Nev. Unlike other buildings on the secluded site, it is screened from the closest public viewing point by a specially constructed berm.

The most likely focus of a flight-demonstrator program would be on the aerodynamic and aero-propulsion aspects of a very stealthy flying-wing design. The B-2 was designed in the earliest days of computational fluid dynamics (CFD), before the complex 3D airflows over an all-wing aircraft could be simulated properly, and represented a low-risk trade between aerodynamics and signatures. Thirty years later, vastly more powerful computing makes it possible to design shapes with better signatures and higher efficiency that nearly ensure they will work in the wind tunnel and in flight. However, a large-scale flying demonstrator can incorporate engine inlet and exhaust effects in the design and evaluate stability and control.

High-altitude performance could be another goal. The Air Force does not regard the B-2 as survivable in daylight because of the risk of visual detection by a fighter aircraft. The B-2 cruises at the same altitude as most fighters and can be caught in the best position for visual detection—silhouetted against the horizon. A high-altitude aircraft operating at 60,000 ft. or above is less likely to be in this position, and the sky above it is dark.

Using a version of Northrop Grumman’s “cranked kite” configuration—designed to be scalable and adaptable to different flight regimes—a new bomber could be around half the weight of the B-2, but about equal in centerline length, allowing it to carry the same types of weapons, possibly up to the size of the 30,000-lb. Boeing-developed Massive Ordnance Penetrator, intended to destroy hardened and deeply buried targets.

Northrop Grumman’s development of an NGB could be facilitated by its work on B-2 upgrades. Improvements being developed for B-2 include changes to the bomber’s rotary weapons launcher, allowing it to carry mixed loads of weapons ranging from Small-Diameter Bombs to 2,000-lb. class bombs; a new Ku-band active, electronically scanned array (AESA) radar, with the potential for extremely high ground resolution; and stealth-compatible high-rate satcoms systems.

Bomber supporters have mooted the idea of building and deploying a new bomber/ISR (intelligence, surveillance and reconnaissance) aircraft in phases. An initial version could be manned, powered by versions of existing engines, and use off-the-shelf sensors and avionics. Later aircraft could be unmanned or optionally piloted and powered by advanced engines, improving altitude performance or supplying power to directed-energy weapons for self-defense or attack.

Stealth will be very important to a bomber/ISR platform, and a key advantage compared to low-observable (LO) fighters. According to experts familiar with UCAS programs, blended wing-body and flying-wing shapes offer two unique attributes. First, they can provide all-aspect stealth, with low signatures from the side as well as in the front and rear aspects, whereas more conventional designs (like the F-22 and F-35) have a characteristic “bow-tie” radar cross-section (RCS) plot with peaks to the sides, associated with the body sides and vertical tails. Flying wings also feature “broadband” stealth: at lower radar frequencies, the wingtips, tails and other small parts of a conventional aircraft have dimensions in the same magnitude as the radar wavelength and therefore have a “resonant” RCS that is largely unaffected by shaping or materials. Recently, both Russia and China have unveiled modernized versions of VHF radars, touting their counterstealth performance.

ISR capability would be inherent in a new-technology strike aircraft. Characteristics such as long endurance, wide-band active and passive radio-frequency sensors, and LO-compatible high-bandwidth satcoms are essential for both missions.

Another major issue is whether the new bomber should be nuclear-capable. Analyst Barry Watts, in a February 2009 paper for the Center for Strategic and Budgetary Assessments, argued that four conventional requirements were the strongest justification for a new bomber: missions requiring a sufficient radius of action from the last air-refueling point to reach targets deep in defended airspace; conflicts in which there is a need to strike targets at intercontinental distances; missions requiring the survivability to persist in defended airspace in order to prosecute time-sensitive targets; and operations in which U.S. forces must have a radius of action beyond the reach of enemy weapons.

Watts saw a need for nuclear missions only in the case of limited, controlled nuclear options against a regional threat and suggested only a moderate degree of electromagnetic pulse hardening.

Извор : http://www.aviationweek.com/
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom