Дилема

мкд владе

arch-enemy
Член од
21 ноември 2009
Мислења
19.991
Поени од реакции
25.111
Поттикнат од овој филм
се најдов во дилема како би реагирале закоравените верници кога на пример би се појавил непоборлив доказ дека бог не постои. Ете на пример се појави доказ кој колку и да сакаат нема да можат да го игнорираат дека е лажен, наместен, монтиран и кој непобитно докажува дека нивната религија не е ништо друго туку ветер во магла, еден куп приказни за пред спиење. Со еден збор една голема лага. Каков доказ тој би бил не е ни битно толку, секој за себе нека си претпостави што би било тоа, повеќе ме интересира како би реагирал на тој доказ. Тоа е мојата дилема. Јас искрено неможам да си замислам како некој закоравен верник би реагирал кога би се нашол пред таква ситуација која поништува се во што претходно верувал, не дава ни малце надеж за тоа што верувал, ни тронка сомневање дека доказот е невистинит.
Е пошто тука нема недостаток на закоравени верници од повеќето религии бујрум да ја разрешиме оваа моја дилема.
 
Доколку се појави таков доказ тогаш тоа сигурно би било дело на Сатаната, тој ќе биде муабетот.
 
Едноставно нема да признаат дека постојат докази што ја оспоруваат религијата.
Тој што верува ќе продолжи да верува и ништо нема да го премисли. Единствено што може да стави крај на религијата е образованието и времето, најверјатно две до три генерации од сега, надевајќи се дека светот нема да отиде поѓаволите до тогаш.
Насилно или пак со доакзи неможе верник да се отргне од религијата. Тоа ти е исто како да сакаш навивач на некој клуб да го натераш да поверува дека неговиот клуб ќе изгуби. Надеж...нема појако од тоа.
 
Ретардирана тема за circlejerk од дебили да си бустаат его, ништо ново.

Ке се потрудев да одговорам да не беше олку ретардирана темава, исто ко да прашаш некој шо би направил доколку мечка го нападни дури оди до трафика по цигари.

Да имаше нормален медиум каде има вести од Македонија, форумов никогаш нема да го отворев.
 
Би ја испитал работата до крај. Би исчекал да биде се проверено и ако остане неоспорноста на доказот против Бог, онака како што сум научен од Црквата и потврдено од духот во мене или во спротивен редослед, тогаш би го сменил моето мислење за вистината.
Дали треба да се има став врз основа на доказ кој го нема, а си мислиме дека можи да се појави. Или да имаме став врз основа на она кое сега го знаеме и чувствуваме. Јас мислам никој не можи да биде осуден ако живее според она кое го знае, а ќе биде исмеан оној кој гради живот врз основа на можност на откритие спротивно на она кое сега го знае.
Но прашање за меките верници. Колку време треба да помине и колку прашања треба да ви бидат одговорени за вашата вера да стане тврдокорна? Се од филозофија, наука, се до внатрешното чувство зборува за Бог, го искажува Божјото дело и присуство. Но на секој одговор постои нов сомнеж. И кога тој биде одговорен, повторно сомнеж. Кога ќе речете: доволно е одговорено. Концептот е заокружен, сомнежот не може да биде отстранет, затоа што според природата на состојбата во која се наоѓаме, секогаш ќе го има. Но за верниот за да верува онолку колку што е потребно и дадено да се знае за да се верува, нема право за колебливост. Инаку и не би било испит на верата.
Тогаш зошто да не бидете тврдокорни верници се додека не се појави тој неоспорен противтеистички доказ, кој и никогаш нема да се појави.
 
Последно уредено:
муабетот од Zeitgeist , кога на верник му викаат okay dinosaur fossils? и он одговара God put those here to test our faith :D
Бил Хикс

“Fundamentalist Christianity: fascinating. These people actually believe that the world is twelve thousand years old. Swear to God. Based on what? I asked them.

"Well, we looked at all the people in the Bible and we added 'em up all the way back to Adam and Eve, their ages? Twelve thousand years."
"Well, how fucking scientific, OK. I didn't know that you'd gone to so much trouble there. That's good. You believe the world's twelve thousand years old?"
"That's right."
"OK, I got one word to ask you, a one word question, ready?"
"Uh huh."
"Dinosaurs."

You know, the world's twelve thousand years old and dinosaurs existed, and existed in that time, you'd think it would been mentioned in the fucking Bible at some point:

And O, Jesus and the disciples walked to Nazareth. But the trail was blocked by a giant brontosaurus... with a splinter in its paw. And the disciples did run a-screamin'. "What a big fucking lizard, Lord!"
"I'm sure gonna mention this in my book," Luke said.
"Well, I'm sure gonna mention it in my book," Matthew said.
But Jesus was unafraid. And he took the splinter from the brontosaurus paw, and the brontosaurus became his friend. And Jesus sent him to Scotland where he lived in a loch, O so many years, attracting fat American families with their fat fuckin' dollars to look for the Loch Ness Monster. And O the Scots did praise the Lord: "Thank you, Lord! Thank you, Lord!"

Twelve thousand years old. But I actually asked this guy, "OK, dinosaur fossils-- how does that fit into your scheme of life? What's the deal?" He goes:

"God put those here to test our faith."
"I think God put you here to test my faith, dude. I think I've figured this out."


Does that-- That's what this guy said. Does that bother anyone here? The idea that God might be fucking with our heads? Anyone have trouble sleeping restfully with that thought in their head? God's running around burying fossils: "Ho ho! We'll see who believes in me now, ha ha! I'm a prankster God. I am killing me, ho ho ho!" You know? You die, you go to St. Peter:

"Did you believe in dinosaurs?"
"Well, yeah. There were fossils everywhere. (trapdoor opens) Aaaaarhhh!"
"You fuckin' idiot! Flying lizards? You're a moron. God was fuckin' with you!"
"It seemed so plausible, aaaaaahh!"
"Enjoy the lake of fire, fucker!"

They believe this. But you ever notice how people who believe in Creationism usually look pretty unevolved. Eyes really close together, big furry hands and feet? "I believe God created me in one day." Yeah, looks like he rushed it.

Such a weird belief. Lots of Christians wear crosses around their necks. You think when Jesus comes back he's gonna want to see a fucking cross, man? "Ow." Might be why he hasn't shown up yet.

"Man, they're still wearing crosses. Fuck it, I'm not goin' back, Dad. No, they totally missed the point. When they start wearing fishes, I might show up again, but... let me bury fossils with you, Dad. Fuck 'em, let's fuck with 'em! Hand me that brontosaurus head, Dad.”
 
Би ја испитал работата до крај. Би исчекал да биде се проверено и ако остане неоспорноста на доказот против Бог, онака како што сум научен од Црквата и потврдено од духот во мене или во спротивен редослед, тогаш би го сменил моето мислење за вистината.
Дали треба да се има став врз основа на доказ кој го нема, а си мислиме дека можи да се појави. Или да имаме став врз основа на она кое сега го знаеме и чувствуваме. Јас мислам никој не можи да биде осуден ако живее според она кое го знае, а ќе биде исмеан оној кој гради живот врз основа на можност на откритие спротивно на она кое сега го знае.
Но прашање за меките верници. Колку време треба да помине и колку прашања треба да ви бидат одговорени за вашата вера да стане тврдокорна? Се од филозофија, наука, се до внатрешното чувство зборува за Бог, го искажува Божјото дело и присуство. Но на секој одговор постои нов сомнеж. И кога тој биде одговорен, повторно сомнеж. Кога ќе речете: доволно е одговорено. Концептот е заокружен, сомнежот не може да биде отстранет, затоа што според природата на состојбата во која се наоѓаме, секогаш ќе го има. Но за верниот за да верува онолку колку што е потребно и дадено да се знае за да се верува, нема право за колебливост. Инаку и не би било испит на верата.
Тогаш зошто да не бидете тврдокорни верници се додека не се појави тој неоспорен противтеистички доказ, кој и никогаш нема да се појави.



У право си, првин треба да докажат дека уопште постои...[DOUBLEPOST=1449628011][/DOUBLEPOST]
муабетот од Zeitgeist , кога на верник му викаат okay dinosaur fossils? и он одговара God put those here to test our faith :D

:LOL: Да, да ми текнува !
 
Се додека под религиозност подразбирам човек кој следи одредени морални вредности која ги носи самата вера(значи се обратно од прељуба,крадење,лажење и сл.) никогаш нема да може да ми наштети.
Тогаш зошто јас упорно да пробувам да му наштетам ако го убедувам во спротивноста на постоењето на Бог.

А во контекст на прашањето, што доколку некој верник дознае дека Бог не постои, е еквивалентно на тоа да атеист добие доказ дека Бог постои. :)
 
Владе кај си ти? Те снема, да не се ожени?
Јас пред развод сум овај шо ми збора.
Да ја отепав на времето наместо да ја оженев сега ке ме пуштеја условно на слобода:)
Инаку тука сум фала на прашање, мило ми е кога знам дека му недостасувам на некој макар и на форум.
Кај тебе што има, старо ново? Како твојата тема, се развива, се множат постовите ? Кај мене уште е правосилна одлуката да имам строго забранет влез таму. Гледај и тебе да не те репнат во мојата пошто нејќат кога соработуваме.
П.с подслушнав дека од нова година администрацијата ке давале субвенции на отворачот на темата и тоа према број на постови па си реков зошто да не. Секако информацијата е од извор кој сака да остане анонимен и е непотврдена. Види таму имаш ти врски, провери па да набилдаме постови.
 
Ке се потрудев да одговорам да не беше олку ретардирана темава, исто ко да прашаш некој шо би направил доколку мечка го нападни дури оди до трафика по цигари.

Или исто како да прашаш некого што би направил ако Исламска држава го нападне Израел.
 
Последно уредено:
Би ја испитал работата до крај. Би исчекал да биде се проверено и ако остане неоспорноста на доказот против Бог, онака како што сум научен од Црквата и потврдено од духот во мене или во спротивен редослед, тогаш би го сменил моето мислење за вистината.
Дали треба да се има став врз основа на доказ кој го нема, а си мислиме дека можи да се појави. Или да имаме став врз основа на она кое сега го знаеме и чувствуваме. Јас мислам никој не можи да биде осуден ако живее според она кое го знае, а ќе биде исмеан оној кој гради живот врз основа на можност на откритие спротивно на она кое сега го знае.
Но прашање за меките верници. Колку време треба да помине и колку прашања треба да ви бидат одговорени за вашата вера да стане тврдокорна? Се од филозофија, наука, се до внатрешното чувство зборува за Бог, го искажува Божјото дело и присуство. Но на секој одговор постои нов сомнеж. И кога тој биде одговорен, повторно сомнеж. Кога ќе речете: доволно е одговорено. Концептот е заокружен, сомнежот не може да биде отстранет, затоа што според природата на состојбата во која се наоѓаме, секогаш ќе го има. Но за верниот за да верува онолку колку што е потребно и дадено да се знае за да се верува, нема право за колебливост. Инаку и не би било испит на верата.
Тогаш зошто да не бидете тврдокорни верници се додека не се појави тој неоспорен противтеистички доказ, кој и никогаш нема да се појави.

sard,

да не го заборајме оној „класичен„ атеистички став: „Она кое не постои, не се докажува дека не постои„. Се чини дека „доказот„ за Божјото непостоење е даден од атеисти, кои ионака не веруваат, а овој „доказ„ ќе им биде уште една причина да продолжат да не веруваат во „она„ кое ионака не постои....

Научен доказ (како ли само „изгледа„?...) за Божјото постоење или непостоење, нема, а верата во Бога ионака не е овосветовна потреба, туку потреба од духот, кој е оносветовен.
 
Последно уредено:
Владе знаат у општински комитет дека лупаш вакви глупости на форум?
Интересно ќе им биде.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom