Затоа што не постои систем без кодоши. Целта на лустрацијата не се кодошите, туку системот. Малку е глупо сегашниов систем да се самоуништи, нели? Да беа кодошите целта ќе им беше одземан имот, ќе беа судени, убивани... Лустрацијата треба да заврши со тоа што сите соработници и лојалисти на предходниот систем ќе бидат покажувани со прст како општествено ѓубре и луѓе без никаков морален кредибилитет да презентираат свои ставови кои некој ќе ги зема за сериозно. Со цел сегашниот систем да се заштити од можна ерозија од предходниот. Тоа што лустрацијата важи до 2006 (да важи до 2006 и имаше случаи на лустрирани кои работеле за службата после 1991, Фрчковски е најпознатото име од нив) е намерен „пропуст“ со цел да и даде можност на сегашнава служба без многу помпа и елегантно да расчисти со луѓето што ги наследила на платни списоци, а не и се од корист.
Глупо е да се објаснуваме за општопознати работи. Притоа, ова не е секундарна или некоја скриена цел на лустрацијата било каде.
Нели во тој случај требаше да се тргне од бугарскиот и српскиот период до денеска? И тие се претходни системи каде преку кодошење се чистеле, малтретирале и убивале македонците. Башка се случува само во источниот блок.
Секаде лустрацијата се спроведувала баш заради таа причина, расчистување со предходниот систем.
Но не селективно. Покрај информаторите под закон биле и париски лидери, членови на тајни полиции, членови на партија. Кај некои започнала уште 1991, кај нас се лустрираат само информатори и тоа допрва од пред некоја година, кога запнавме на сите полиња.
И што е исто важно, законот им дава за право на комисијата да објавува информации за лица за кои смета дека се нформатори, што ќе каже неуставно. Веќе двапати паѓаше на Уставен.
И повторно која е целта на ваква ниту половична лустрација, никој не знае.
Еве со кои последици се среќаваат државите од вакви проекти иницирани од западните влади. Грешки за некои луѓе кои воопшто не биле информатори, но никогаш нема да си го исчистат името, се заради нечии кејфови и тоа само за еден период од историјата.
Lustration is, however, a very blunt instrument of transitional justice. Some observe that while there is nothing wrong with this practice in principle, it has often been implemented in a sub-par fashion by entangling the innocent. As a number of the Eastern Europeans cases illustrate, such a sweeping response has been prone to error, particularly as identification is usually done via records of the communist government, which may not be entirely accurate. Poland, for example, has experienced much mud-slinging and exploitation of secret police files for political gain. The contents of the secret police files were leaked before they were properly evaluated. Then, in the run-up to Poland's 2000 presidential election, Lech Walesa and Aleksander Kwasniewski, both candidates, were accused of collaboration before being cleared by Poland's Vetting Court. In all countries, many records have been found to have been falsified or embellished by individual agents to advance their careers under communism. Some were listed as informants when they had no idea that those they were speaking with were agents of the government.
The moral dilemma that enters the picture is that many people implicated were essentially following the laws or orders from the communist regimes. They were told it was their duty to support the regime by informing on 'subversives.' Police arrests made under communism were often consistent with the criminal laws of the communist regimes. Teachers taught approved curriculum. Many professionals were required to be party members in order to practice. In some ways, then, the application of lustration for these acts is akin to
ex post facto application of law. Another cost has been in terms of the loss of expertise. Bureaucratic expertise, scientific knowledge, and teaching skills have been lost at a time when they are sorely needed