Децата и разводот

  • Креатор на темата Креатор на темата bibika
  • Време на започнување Време на започнување
ne e vazno dali e golemo ili malo deteto sekoj razvod e bolen.site ti vikaat drzise na strana neka ne te interesira toa gledaj se sebesi itn.no se te doveduva do stepen na ludilo ja probav na milion nacini da se resam sebesi no me spasi drugarka mi ina4e gotova bev.i bas vo tie momenti nikoj ne e tuka za tebe koa ti e najtesko....:cry: boli do ludilo,i ednostavno se obiduvas na bilo koj nacina da izbegas od situacijata i vo toj moment gi napraviv najgolemite gluposti.si vikav :i'm not good enough sto vo toj period mi stana omilena izreka za zal.koga ke me prasaa kako se custvuvam nemav zborovi.vo skolo stanav katastrofa mi se unisti godinata site sitnici sto trebaa da me raduvaat se unistuvaa sami na krajot i nisto ne mi bese vredno da ziveam.:cry: ni sega ne e nisto podobro uste ja imam taa bolka i toa stadanje i nikogas nema da zaboravam sto se slucuvase i sto se slucuva i ponatamu uste ne mozam da se oporavam od toa uste mi naviraat slozi i mi e uzasno tesko....
nikoj ne bi trebalo da ja napravi greskata koja jas ja napraviv,posegnav po losite raboti i po svojot zivot koj sakav da go unistam.na kraj svativ nikoj ne e povreden od mene i mojot zivot....
 
Во секој случај е болно и за децата и за родителите и секогаш едниот од родителите го влече подебелиот крај .Кога едниот родител е тука семо за тебЕ А другиот никаде го нема .Кога ЕДНИОТ СЕ ТРУДИ НИШТО ДА НЕ ТИ НЕДОСТИГА ДРУГИОТ НИ ЧЕСТИТКА ЗА РОДЕНДЕН НЕ ТИ ПРАКА КАКО МИСЛИШ ДЕКА СЕ ОСЕКА ТОЈ ШТО Е ЦЕЛО ВРЕМЕ СО ТЕБЕ И ТИ УГОДУВА И ТИ ПОСТОЈАНО ГО БАРАШ ДРУГИОТ
 
Ne se razveduvaat no sepak zivotot mu e katastrofa boli koga gledam pred mene koga se raspravaat ... ako dojdi den da se razvedat nema da me boli zosto oddamna imam svateno deka iako ziveat zaedno isto kako razvedeni se ... i stalno i pregovaram na majkami zosto stapila vo brak...no toa e toa taka trebalo da bidi...
 
Децата не сакаат да се различни од врсниците , по ниеден основ,не само кога им се родителите разведени.
Е , сега , кога читав за бабите , главно прифаќате дека некој се сака , а некој не .Исто е и со сопружниците -треба да се прифати дека некого не сакаме ,или дека некој не не сака нас.
Дури, би рекла дека јас на моите деца не им бранам со кое другарче да се тепаат, а со кое не , па и тие да се мешаат во моите конфликти.
 
Живеам во семејство на кое не му се знае крајот!Не се појавил овој збор,ама знам дека се помислил повеќе пати.Го нема татко ми дома да ми дели правда,да ми каже дека не е добро да седам толку пред компјутерот,дека не учам доволно и дека премногу ја нервирам мајками безпотребно!Да ми каже дека сум едно амбициозно девојче во тинејџерски години кое не наоѓа занимација во учењето и кое мора малку да се стегне и да го мрдне тој свој задник од фотељата во дневна...Ги нема тие муабети,ја има само мајками која и колку и да сака да ни удоволи предоцна се сетила дека ни фали машка рака и машки збор во куќава.Затоа изгледа сама сум ги сфатила овие работи.Не е доволен брат ми,зошто неможам да го слушам него,кој е тој мене да ми наредува!!Совет да,наредба од него,никако!!!Се обидувам да се сфатам себеси,и се сфаќам донекаде ама неможам ништо да направам.Неможам да му наредувам јас на тој бездушен `дечко` кој сега таму некаде седи сам пред телевизорот,гледа некој досаден филм и задремува од умор,неможам да му кажам врати се тато ми треба,зошто е касно.Го немаше многу време,го немаше да ми ги заврзе патиките за да тргнам во школо средена,туку сама научив и сама знаев што треба да направам пред да си легнам само немаше кој да ме покрие сем топлата рака на мама.Ми фалеше тогаш,сега не!Сега се навикнав да живеам со најсветото што го имам за мене,со најпрекрасната личност што ја имам!!!И не те осудувам,тоа што си сакал тоа си правел,само незнам кај ти била душата?!Гордоста ти беше помила од мене и од брат ми?!Те сакам и вака и онака зошто си ми татко и зошто сепак иако си далеку,понекогаш кога сме заедно знаеш толку да ме усреќишofofof: (Добив инспирација,немојте да ми замерите).


А да,муабетот ми беше дека децата страдаат кога ќе го слушнат тој збор,се додека не го сфатат во целост и не се помират со тоа.Јас не сум го слушнала ама сум се помирила со тоа,со фактот дека живеам без татко и дека ми е потребна неговата љубов секој ден,константно.Не е крај на светот да се разделат родителите ако веќе тоа го чувствуваат тие,можеби ќе ми биде криво што нема да ги гледам заедно ама ја ценам нивната одлука.Сега и да се разведат нема да ми пречи.Ќе биде голем удар за мене ама нема да ми пречи.Зошто и вака и онака живеат разделени.Само ќе спомнам,те сакам мамо најмногу на светofofof:
 
Кад љубав умре


477-razvod.jpg

Шта остаје после развода? Навика да се и даље спава на својој половини кревета иако је он целом својом топлом површином на располагању и потреба да се врховима прстију уштинемо за кожу да бисмо се уверили да је живот на различитим адресама постао реалност, а не само ружан сан кога смо управо отресли са врхова трепавица... Обичај да се у џезву за кафу сипа вода за два топла напитка која миришу на јутарњи ритуал договарања око кућне набавке за текући дан, ручак код кумова и одлазак на родитељски састанак...
Ноћи проведене у друштву госпође Тишине и у прелиставању фотографија са летовања које још увек миришу на сунце, море и лаванду и које се смењују са сликама прекривеним пахуљама и фотографијама породичних славља на којима је фотоапаратом ухваћен суви концентрат среће...
Нова свитања, која падају као капи горко-слатког парфема смућканог од мириса свих успомена из брачног живота и нови дани у којима морамо да се суочимо са пријатељима и познаницима који нам изјављују саучешће, а потом и са адвокатима који предлажу споразумни договор око поделе имовине...
Уз развод се не прилаже упутство за употребу и сваки брачни пар изабере сопствени сценарио за завршетак „петог чина” своје животне драме, али још увек нико није написао приручник за деобу непроцењивих емотивних драгоцености које се гомилају са брачним годишњицама.
Коме треба да припада апарат за кокице којима смо се гађали гледајући филмове док се боје не растопе, а коме микроталасна пећница у којој су се прво пекли „младенчићи”, а потом и ђаконије чије смо рецепте самоуверено узимали из Патиног кувара и енциклопедије Џејми Оливера? На каквом сметлишту успомена треба да заврши брачни кревет, видео-касета са меденог месеца и уље на платну на коме један заљубљени пар позира на скалинама каменог града смештеног у загрљају јадранског мора и михољског лета? Ко има право првенства на минијатурну Ајфелову кулу, венецијанску гондолу, криви торањ и остале кичасте сувенире које смо доносили из европских метропола, а ко ће у нови живот да крене са мултипрактиком и пеглом?
Несигурније од Бамбија на леду, правимо прве кораке кроз минско поље успомена, настојећи да избегавамо ресторане у којима смо се конобарима обраћали са „ти”, бутике у којима смо куповали срцолике јастуке и миришљаве свеће, цвећаре у којима смо пријатељима куповали аранжмане за крсне славе и дечје рођендане и све што нас подсећа на емотивну нуклеарну катастрофу...
„Од оноликих жетви оста шака ражи, од онакве рапсодије само шум, од ризнице искрености кусур лажи, и нема срце шта да тражи ту...”.
Ако је веровати статистици, сваки четврти брачни пар у Србији своју животну бајку на тему „и живели су срећно и дуговечно до краја живота” завршава у бракоразводној парници. Ако бисмо параграфирали поету који тврде да „поенту не треба тражити на крају драме, јер поенту крије први чин” онда треба рећи да бракови који почињу као синтеза непомирљивих разлика завршавају у тужној бракоразводној статистици.
Мит о супротностима које се привлаче важи у хемији и физици, а статистика науке о души говори да љубав није довољна да се обришу све различитости у пореклу, образовању и погледима на живот...Теорија емотивне катастрофе сведочи да најмање шансе за успех имају они бракови у којима статирају битанге и принцезе, лепотице и звери, Мазе и Луње, Пепељуге и принчеви и остали живописни карактери из Дизнијевих филмова који клинцима обезбеђују визу за царство снова.
 
Едно од болните искуства во животов мој краток...
Имав 12 год, а веќе од 10 ипол беа почнати скандалите и караниците низ дома, солзи течеа на сите страни, јас, мајка ми, татко ми... Главен хит ни беше плачење низ дома... Се разведоа, али не се разделија. Останаа заедно да живеат заради мене и брат ми, да не сме пателе. Функциониравме како нормално семејство, подобро од пред тоа, али моите не спиеа заедно во спална, туку во посебни соби. 7 години после разводот почнав да ги чуствувам последиците, и празнината. Пред пола год се разделија, живеат посебно, татко ми е 1000 км подалеку од нас, и ми недостига повеќе од се на светов..И јас на 19 год осеќам потреба од два родитела и од право семејство, а можам да замислам што им се случува на децата со 13, 14 год:nesvest:... Факинг глупи животни одлуки:tapp:
 
Ништо чудно за 21 век.. да се разведуваат.. сепак тешко влијае врз детето кога неговите се разделени..Но сепак поубаво е така да се разведени отколку да ги трпи нивните секојдневни расправии, да гледа малтертирање.. пошо се тоа тоа дете помни и ги запишува у главчето..И после неколку години некоја мала ситница може да го потсети на тоа..

Не дека имам full фејмили... и знам како е кога немаш еден родител...ај ниид фадер лав..Се и сешто кај и да се завртам се потсеќам на болни моменти од минатото..Сакам да ги забраам бат деј стиил ин мај мајнд..Немам татко кој би можел да ми каже шо да прам а шо не.... шо е добро а шо не... Макар и да ми се расписка... :(..Немам слушнато од него ни збор, едноставно кажано од него немам никакви убавини..Само лоши моменти..и верувате многу е тешко кога ке слушаш другарките како зборат за татко им.. а ти само ке слушаш, ќутиш и ке си копнееш по нешто што го немаш.. Затоа ..подобро да се разведат порано пошо шо поранотолку подобро за детето да не ги гледа расправиите и малтартирањата пошо после сликите од минатото ке влијаат врз него... ( Апрувед )
 
Што мислите како поминуваат децата (без оглед на возраста) низ разводот на своите родители?

детството цел живот ќе им има вкус на страв ако им се расправаат и навредуваат постојано и тек ако ги вовлекуваат и децата во тоа, ништо од тоа нема да ги прави среќни и разводот ќе биде повеќе добредојден како најдобра опција
 
Оф, се разведоа одамна! мило ми е што таа голгота заврши.... Не ги поштувам ни мајка ми ни татко ми, од икс причини... Ај за мене гајле ми е, ама имам 8 год. помал брат кој е израснат те ваму те таму... неможам да замислам на него како му е и со какви последици ке се одрази сето тоа понатака во неговиот живот!!!
Тато, Мамо..... Е*ете си м*тер, вие себични коп*?*ња!!!
 
Се мислев дали да пишам на темава, бидејќи многу тешко ја доживувам, но сепак ќе го кажам моето мислење , и јас сум за тоа подобро да растат со еден нормален отколку со двајца избегани, арно ама децата не го гледаат тоа така.... треба мн разговор, објаснување... како што наведе и Ацева зависи и колкава е возраста на децата/детето....И сакам уште нешто да додам мн е важно во тоа време родителите да се однесуваат мн трезвено, да внимаваат мн што ќе кажат како ке се однесуваат кон децата, а не со фактот пуштија/го мајка ти/татко ти
Тоа мислам дека скроз ги дезориентра децата и уште повеќе ги збунува, неоставајќи простор и место да си ги образложи во неговата глава причините до кој е дојдено до распаѓање на семејството.
 
Ќе споделам две различни искуства од моја блиска околина:
Имам другарка која е дете на разведени родители,осамена е, секогаш жедна за љубов, има проблем со самодовербата, не верува на никој, -последица од трауматизираното детство пред да се разведат нејзините.
Кој е виновен за тоа?Сама сакала да има такви чувства?
Друг пример-разведени родители, но останаа во ок односи, детето го прифати тоа и сосема е во ред, немаше кавги, глупости, дипломатска разделба(редок случај, сепак).
Што сакам да кажам со ова?
Родителите во секој случај се главните (не)виновници за секоја можна последица кај сопственото дете.Налетав на прилично бесни постови, полни со болка, кои можам да ги разберам во целост, самите зборови кажуваат колку се повредени тие луѓе поради грешките на своите родители.
I blame the parents
 
разводот на родителите не влиае над детето во рана возраст бидејќи сеуште не е свесно што како се случува.сепак разводот јас го гледам како подобар начин на функционирање на тоа семејство.сепак и со развод може да се зачува истиот однос со детето и пружање на истото внимание,разводот е најдобар лек за брак кој е пред распаѓање.....
 
После смртта разводот е втората најстресна работа во животот.
Лично не сум го доживеала тоа (иако живеам само со еден родител....од неодамна :( ) меѓутоа имам многу пријатели и пријателки што на своја кожа го имаат почувствувано разводот на нивните родители.
Кога родителите ќе одлучат да се разведат децата секогаш страдаат.Сепак работите би биле малку подобри доколку тие се фокусираат и ги согледаат интересите што се најдобри и најважни за децата.Во спротивно многу често тие израснуваат неможејќи да се приспособат кон долги врски и имаат страв од било какво емоционално врзување за одредена личност.Во текот на разводот многу деца се изложени на постојани конфликти помеѓу нивните родители и не често самите тие се обвинуваат за несогласувањата помеѓу нив.
Дури и кога родителите се сигурни дека не ги ставаат децата во средина и дека тие немаат никаква врска со тоа што се случува помеѓу нив,со самото тоа што ги изложуваат на сите тие навреди,викања,закани,децата не се чувствуваат сигурни и сметаат дека и тие се во опасност и заради тоа останува вечна траума и нестабилност во нивниот живот.
Легитимните разводи го налагаат и старателството каде што децата наликуваат на предмети кои најчесто служат за да "му се врати" на другиот родител.
Додека кај разводите кои се со преговарачки карактер децата можат да бидат поштедени од ова дополнително нанесување на болка.Тука всушност се редефинира старателството каде што детето ќе може сеуште да се гледа и со другиот родител се со цел да се заштитат неговите интереси.
Родителите служат како идоли за нивните деца и модели по кои што треба тие да се водат понатаму во животот.Кога врската помеѓу нив се нарушува децата сметаат дека така треба да биде и тоа директно влијае на нивните животи.
Од друга страна пак,кога децата ги набљудуваат родителите кои комуницираат цивилизирано,преговараат со почит и размислуваат трезвено тоа веднаш дава друга слика за односите и врските во понатамошниот живот.Можат да научат да разберат дека мама и тато можеби нема веќе да живеат заедно но сепак ќе останат пријатели.Во овој случај децата треба само да се соочат со фактот на развод,не и со фактот на конфликт.
Со ова им се укажува на децата дека иако нивните родители повеќе не се заедно сепак тие го мислат најдоброто за нив и ги земаат нивните интереси во предвид.
 
Кога еден брак не функционира повеќе и кога караниците помеѓу родителите се секојдневие а децата се најголемите жртви,најразумно решение е разводот колку и да е тешко.Ако ништо друго децата нема да се трауматизираат(бар помалку би се трауматизирале).Без разлика на која возраст детето го доживува тоа непријатно искуство,ќе остави трајни последици -различна перцепција на светот околу него,избегавање на околината затворање во свој свет и често пати обвинувајќи се себе си..
Во секој случај родителите треба повеќе внимание да обрнат на детето и се понатаму што ќе прават да го прават во интерес на детето, за тоа да не почувствува голема празнина и недостаток поради разделбата на неговите родители.Одговорноста за детето не треба да ја сносни само едниот родител.Двајцата и покрај разводот треба да бидат присутни во неговиот живот.Ако тие се развеле не значи дека и од детето се развеле..
За жал разводите се се почести во нашето општество а за причините ...:toe:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom