Срамежливост во љубовта

  • Креатор на темата Креатор на темата KaiTekk
  • Време на започнување Време на започнување
Алкохол се разбира, во умерени дози. Порано бев поприлично срамежлив и навистина тоа е заебан проблем. Ако се немав поднапиено немаше шанси да и се пуштам на женска, јеби га слаб карактер...но со време се губи и срам и се(можеби нешто останува, ама незаприметливо).
Значи - АЛКОХОЛ:vozbud:
 
ау ќе се срамам :uvo: од кого да се смрамам бе. ако ја сакам, сакам не значи да се в кочанувам кога ќе ја видам. нема срамење
 
Jas sakam samo da ja ebam nema sto da se sramam, neka se srami ona ako ne saka da se ebe so mene. Toa bi bilo u glavnom.
 
kako go nadminuvate sramot? dali ste sramezlivi po priroda?dali e toa noramlno do negde koga si zaljuben ??dali vi se slucilo toj sram da vi nasteti vo smisol pogresno da bide protolkuvan kako nezinteresiranost? zosto e polesno da se pise nego da se kaze vo lice. jas na primer sum mnogu sramzeliva koga sum zaljubena i se kocam? pa ako moze sovet kako da se nadmine taa karakterna osobina ??

Срамот мене барем ми претставува најголема кочница. Додуша во последно време некако како да се ослободувам, но сепак разбирам како е срамот да те преовлада. И да, дефинитивно заради срамот кој во клучни моменти секогаш ми избива на површина (Марфиевите закони просто ме обожаваат), се дешавало да мислат дека сум незаинтересирана, ладна, ваква, онаква, па од целата работа да излезе едно големо ништо. Заради срам, не искажувам доволно емоции ко што би сакала, не зборам, укочена сум... и тоа баш кога не треба. Кога излегувам со некој и се уште не знам дека му се свиѓам, се осеќам во safe зона и тогаш сум најопуштена, тогаш блаботам, зборам, ама кога ќе дојде време нешто да се деси, јас се повлекувам и нормално ја уништувам работата.:OMG:

А за совет... бидејќи потполно те разбирам и сфаќам, алкохолот не би ти го препорачала, затоа што дополнително може да те укочи и не мора да значи дека ќе те опушти. Само би те советувала кога ќе излезеш со некој што ти се допаѓа да не мислиш на она што треба да го правиш туку едноставно мисли само на муабетот. Немој да се оптоваруваш со тоа дали ќе биде или не, туку нормално однeсувај се. Јас едно време и пред огледало вежбав како да се опуштам и слични гестови. :)
 
Легендарна реплика на Блгарот од Прага-Срам путка не ебе. Нормално со акцент на второто е.
 
не го преовладувам
го прифаќам
и го искажувам
па ме опушта таа шо ја сфиѓам

ако ова не помага: алкохол во умерени дози
+ праксата си го прави своето
+ самоувереност...имај ја, ама не го кревај егото со се неа...
 
Ич

Во принцип не сум срамежлива-дури сум некогаш и многу опуштена а некои тоа го доживуваат како нападна или центар на внимание ... :vozbud:
Сепак сум забележала дека во друштво на интелектуалци (за мене високи) или луѓе кои премногу ги почитувам или постари роднини и сл. ќутам повеќе и оставам они да си го кажат своето - но срамежлива не сум:back:

П.С. А да, а во врска со срамот и грижата на совеста .... ееее .... тука имам многу за пишување ... многу тежина носам во срцево, што од пропали врски, навредени луѓе и нивни чуства, што од избрзани и непромислени работи ... ама тоа е ... среќа што срцево е големо па досега не се откорнало од место
 
Jas sakam samo da ja ebam nema sto da se sramam, neka se srami ona ako ne saka da se ebe so mene. Toa bi bilo u glavnom.

Ме изнасмеа:)

Инаку мислам дека кај мене е нешто измеѓу, не сум премногу срамежлив да не можам ни збор да кажам целосно да се укочам, ама не сум ни некој што без проблем може да пристапи на било кого и да си каже се што сака.

Алкохолот секако опушта, ама па ако претераш може и да истрескаш нешто што не треба и да заебеш работа:)

Со тек на време се стануваа поопуштен и веќе срамот не е толку голем.
 
Срам ретко кога имам, но кога ке ми дојде се познава на мене одма. Се вцрвенувам у лицето, бамбарка станувам и сите познаваат дека ми е срам и почнуваат да ме заебаваат.
Пред луѓе кој што не ги познавам ако знам дека немаат некој задни намери како на пример дека не ги привлекувам и дека остануваме на пријателска база се опуштам максимално и тогаш паѓа ремет, а ако мене ме привлекува некој или знам дека некој од присутните ме свиѓа хмммм е тогаш малце сум посмирена т.е не јадам трици :)
Во секој случај срамот не е убава работа, ама постои и позитивен срам кој е убаво да го имате за да не претерате некогаш со однесувањето или слични ствари :smir:
 
хахаха... СРАМ!.. хахаха ме потсетивте на една дешавка.. ај ке ја кажам на кратко!

со сегашната девојка се шмекавме 3 4 години уште од средно и прикирвавме али колку и да сакаш некои работи неможат да се сокријат... е сеа прати муабет...
деновите пред матура си реков „Ај бе на матура ке напраам нешо па ке видиме како ке испадне...“ и така ден по ден се ближи денот... и ете го оп дојде денот... како шо поминува од сабајле до вечер нели припреми па славње па кафана незнам друштво пиење ова она... а ми текне на помислата дека треба да напраам нешо со девојката ја у задњи момент сменив 33453 мислења!!! па шо ако не сака, па шо ако ми се тргне, па шо ако сака едно друго.. низ глава ми поминаа милион работи стварно.. ако ме одбие како да го прифатам тоа дрн дрн дрн... бев возбуден збунет засрамен незнаев што ми се случуваше, многу работи ми дојдоа наеднаш и конечно пресеков... си реков „абе ја додека се мислам ке пробам ке ја бацам па што биде нека биде отом потом!“... и бидна конечно фала богу заврши т.е трае се во нормала...
 
Е добро сега... не дека немам срам!Имам ама не дозволувам да ме совлада.Ако муабетот оди супер и ако немам впечаток дека тој си вика во себе `леееее што ми збори еј!` ако е и тој опуштен и гледам дека му е убаво поминува се што се вика срам и непријатно чувство.

Кажувам се во лице ма колку и да ми е срам.Секое чувство ако особата заслужува и се што ми смета:pipi:
 
јас за себе викам дека сум човек кој не се срами за ништо, и во 99% случаеви така е
еднаш мојата постара сестра ми има речено дека срамот е трошење време, многу е во право
секогаш кога ќе се најдам во ситуација да треба да правам муабет со девојче и ми иде срам, за инат го правам тоа што би ми било многу срам да го направам и така успеав да го надминам, сеа ми е закон
 
kako go nadminuvate sramot? dali ste sramezlivi po priroda?dali e toa noramlno do negde koga si zaljuben ??dali vi se slucilo toj sram da vi nasteti vo smisol pogresno da bide protolkuvan kako nezinteresiranost? zosto e polesno da se pise nego da se kaze vo lice. jas na primer sum mnogu sramzeliva koga sum zaljubena i se kocam? pa ako moze sovet kako da se nadmine taa karakterna osobina ??

Не мисли на тоа што ќе биде и како ќе испадне кога се работи за искажување на сопствените чувста и ќе го надминеш тоа, верувај ми. Јас како мал бев доста срамежлив со девојките но кога бев 7 или 8-мо одд. почнав да излегувам со другари постари од мене. Најпрво ме учеа како да пристапам, што да кажам, 2-3 пати ја оплескав, потоа почнав поднапиен да се ослободувам, па потоа не ми требаше алкохол за да пријдам или да го кажам она што го мислам или го чувствувам.
Кога е љубовта во прашање секогаш биди искрена и кажи го она што го мислиш или чувствуваш затоа што еден ден можеби ќе жалиш, затоа што потиснување во самата себе дефинитивно ќе штети на твојата врска и твојата среќа. Опушти се знам дека можеш. Сите можеме :smir:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom