Премолчување

Значи, во врска, дали премолчувате одредени работи кои ви сметат или пак дирек ги кажвате?
Или ги чувате долго време во вас со надеж дека ќе се подобри ситуацијата без да кажете и дека сам/сама ќе запримети шо ве иритира и шо ви смета?

Јас многу тешко кажвам шо ми смета. Кузнеј шо си мислам, дека сам ќе види и дека ќе се попрај. Или па, нејќам да кажам оти си мислам дека на некој начин ќе го повредам..
Знам само дека не е убо да се ќути долго време, оти на крајот ќе експлодира и можи да се случи најлошото.
Вие какви сте?

Дали е ок да се потиснуват и најмалите проблеми, за на крај да станат огромни проблемишта..?

Секогаш си кажувам што ми смета и сакам да ми кажуваат што им смета кај мене. Некогаш знам да бидам онака ептен директна, некогаш преку зезање, али у принцип секогаш си кажувам што ми смета за да заедно најдеме некое решение на проблемот нАли. А кога ми кажуваат, пошто сум љутка, може прво да промрчам, али помило ми е кога знам дека нема никакви проблеми и дека ако има ќе ми ги каже, отколку цело време да си се прашувам дали нешто кај мене смета и слично.:pipi:
 
Hm,prvo mi se cini deka na mashkiot rod ako nekoi raboti ne im gi kazesh na najjasen nacin,teshko deka kje sfatat.Ne deka se glupi nego cesto ljutenjeto kje go prepishat na PMS ili na tipicna zenska aktivnost.Taka da premolcuvanje nikako.Od druga strana mi se cini deka na niv im e pa poteshko da kazat koga neshto im smeta od strav deka toa kje premine direkt vo histericna raspravija i argumentacija do polnokj i vishe.
Vo sekoj slucaj smetam deka dokolku ne se kaze ama bash se deka ne samo shto eden den nekoja glupost kje napravi se shto bilo akumulirano da iskipi odednash,nego i ne vodi do nikakov iden progres.Ama sepak mislam deka treba da se biraat nacin i sredstva na prezentacija.
 
Секогаш, ама баш секогаш премолчувам.
Што и да ми смета нема да го кажам,се со надеж дека ќе успее самиот да сфати и да се подобри во врска со она што греши.Во спротивно ќе гледам некако да му кажам за тоа,но сепак не толку директно,едноставно не можам.Не сум таква.:toe:
 
Ваљда, а најдобро за тебе ќе биде да почнеш веднаш да работиш на тоа.
Нели во една врска треба да има хармонија, разбирање, отвореност, искреност итн? Ти (или вие) очигледно немаш ништо од ова поради некаков нелогичен страв. Од што се плашиш? Што е најлошото што може да се случи? Да не го прифати тоа што ќе му го забележиш и да се налути? Добро, ќе се искарате најнормално и ќе помине сето тоа вака или така.
Можеби во таа расправија тој ќе те остави? Па што и во тој случај? Не сакаш ваљда да бидеш со некој кој може да се однесува како сака со тебе, а ти за возврат да му се плашиш од сенката?
Веднаш да си го отвориш устето и да мислиш на себе пред се` ... сепак, никој не е вреден за твојот немир, а тој што е, нема ни да ти го дава.:smir:

Јас знам да реагирам како тебе само кога не сум сама со партнерот, па се воздржувам од несакани сцени пред другите и чекам момент кога ќе сме сами. А потоа? Потоа имам храброст да кажам се`, затоа што сум сигурна во тоа што сакам да му го кажам и не сакам при чиста свест да се измачувам за нечии други постапки кои влијаат на мене. Ако се погоди разумен човек, уште повеќе знае да го цени таквиот гест ... :pipi:

Фала драга за советите.
Свесна сум за то дека не е правилно то шо го прам, и дури некогаш се фаќам самата себеси како сум вознемирена и изнервирана, и за се` него го кривам, а после ко ќе се преиспитам, гледам дека уствари јас не сум му дала на знаење дека нешто ми пречи, за тој да прекини да го прај то.
Во секој случај ќе се обидам да не биди појќе така.
 
Јас тука правам грешка.Ретко кажувам што ми смета а што не. Не е убаво и свесна сум за тоа, ама не можам да си помогнам си мислам дека се што ќе кажам е погрешно и дека некој друг е во право:kesa:
 
Znaci se zavisi od goleminata na problemot...ako e nesto sitno, nezanemarlivo ne pram diskusija okolu toa oti ne sakam da ja pravam rabotata od igla vo slon. a za golemite raboti, stalno otvoram razgovor i mu kazuvam tocno sto mi smeta i barame nacini kako da go premineme toa...za razlika od mnogu devojki jas iniciram i toj da mi kazuva sto mu smeta...oti nie ne sme sovrseni, sigurno i nie mozime da gi iritirame na momenti kako tie so ne iritiraat nas...znaci kolku so sum jas iskrena za toa sto mi smeta sakam i toj da bide iskren i da mi kaze v lice sto nego mu smeta...vrskata mora da e otvorena i da se resavaat problemite dodeka ne ja dostignale nivnata gigantska velicina i mestoto od kade nema vrakanje.
 
Секогаш, ама баш секогаш премолчувам.
Што и да ми смета нема да го кажам,се со надеж дека ќе успее самиот да сфати и да се подобри во врска со она што греши.Во спротивно ќе гледам некако да му кажам за тоа,но сепак не толку директно,едноставно не можам.Не сум таква.:toe:

Ќе мора да научиш да бидеш.:smir:

Откако ќе кажеш отворено што ти смета ќе почнат повеќе да те ценат и да те почитуваат. Така докажуваш дека си имаш свој став и свое мислење и нема зошто да премолчуваш. Не може постојано да им угодуваш на оние околу тебе. Некогаш сите ситни работи кои во одреден миг си ги премолчил знаат да се вратат и да ти биде само полошо.

Плус на сето тоа додај го и фактот што некои од машките си имаат навика и обичај да кажат "Жена, мора да изнакаже се, во моментот кога е за друго караницата" и ќе сфатиш дека колку и да не си ти виновна, и без разлика што секогаш си се обидувала да ги ускладиш работите...повторно целата вина е на тебе. Подобро да бидеш искрен и да си кажеш се што ти смета, отколку да си премолчиш и да бидеш виновен за работи за кои не сии воопшто виновен.

Јас си кажувам се. Можеби размислувам некоја секунда плус, за да не изреагирам преимпулсивно, ама си кажувам. Потоа и нема зошто да ми се префрлат некои глупави муабети дека ете тоа се случило затоа што јас не сум кажала на време.:pipi:
 
и јас премолчувам иако тоа воопшто не е добро......:pipi:
 
Зависи.. Не сум отворена многу, и мислам дека ако кажам што ми смета, ќе предизвикам караница и слично, а нешто што најмногу мразам е да се карам.. Така кога нешто ми смета молчам..Се повлекувам и се надевам дека сам ќе сфати дека нешто не е у ред.. Ама затоа што слабо сфаќа, се дешава некогаш да ми пукне филм и да изнакажам работи што пред тоа сум ги преќутела..

И така...
 
не е добро све да се кажува одма а и не е добро да се премолчува нешто може на крај на глава да се качи така да одреден баланс на работите у вистинско време вистински збор кажано без многу иронија и ароганција би завршиле со добри резултати и секако ако му значиш на некој ќе се труди да се подобри и тоа нешто што не иритира да не се повторува
 
Практикувам да кажувам што ми смета а и го терам партнерот да ми каже што му смета....мислам дека така е подобро и за двајцата и ке можеме да се поправиме каде што грешиме ....се разбира се во одредени граници да не се навреди некој .....сепак мислам дека ако е кажано во вистинскиот момент и со вистински збориви нема да звучи како навреда, а со самото тоа што ке си кажете што ни смета ке ја изнесеме нашата врска на вистински колосек.
 
За жал,премолчувам.
Глупаво е и детски од моја страна ама ете не можам секогаш да го кажам тоа што го мислам особено не на некој што ми значи нешто.И да бидам пепел лута знам да си преќутам и можеби и никогаш да не го кажам тоа.А понекогаш и јас се лутам за глупости па се трудам да не правам проблем од ситници.Само ако има сериозен проблем спомнувам...
 
таков тип на човек сум тоа што ми лежи ке го кажам без разлика што е..
 
пример го видов дечкото на другарка ми која наводно и рекол дека е на пауза а всушност не и раскинал туку го видов како се шеми со друга..се кладов во сита ситуација се кладов на нејзино место и сум затоа што и јас поминувам низ таа фаза,али толку ми се згрози гледката немате појма..прв пат гадно се почуствував кога гледав пар дури и ми сметаше..иначе не ми е мн другарка али јас и кажам пошто школска ми е ипак имам респект спрема неа
 
Прекутувам неколку пати,ама кога ми пукне филмот кажувам се што мислам и што не мислам.Но секако зависи од ситуацијата,ако сум испровоцирана тогаш зборувам.Глупаво е да траеш додека некој ти оди на нерви.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom