... ортомата е спасКога немате среќа се е против вас.. ??
Devojko kapa ti simnuvam , sekoja cest .... Ne samo za ovoj post, za mnogu drugi postovi sto sum gi citala ... si me naterala da podrazmislam za nekoi rabotiПрестануваш да се самосожалуваш и да кукаш и почнуваш да си ја создаваш сам среќата, макар одел и против цел свет. Најлесен избор е самосожалувањето. Паѓаш, стануваш, се тресеш и продолжуваш да одиш. Правиш план, замижуваш, се залетуваш и скокаш кон тоа што го сакаш. Или ќе го дофатиш или пак ќе паднеш. Ако паднеш, пак го повторуваш истото, само со друг план се додека не ти се оствари.
Многу мразам кога некој ќе ми рече "Мора да си позитивен", па добро бе луѓе во овие 17 години, заборавив кога бев последен пат среќен, кога барем една работа ми одеше од рака. Секој вели допрва ти е животот, во ова клета држава јас не гледам живот, и не гледам барем една работа дека ќе ми тргни од рака. Едино фала богу здравјето ме држи, само не знам дали уште го имам здравиот разум. Секој има свое мислење, и го поштовам, ама ова некако ме револтира.Сум имал периоди кога не ми идело во животот едноставно се е против тебе ама не може цел живот да ти биде така.. Кога тогаш ќе помине и пак ќе ти биде како што треба.. Затоа треба да си само позитивен...
Епа сега ќе ти кажам... Според ова што го кажа гледам дека си многу голем песимист.. Се што гледаш е од песимистичка страна.. Ништо не ти тргнало од рака и немало иднина во државава... Па ако нема ајде ондак да умреме сите.. И јас сум имал периоди каде што не ми се живеело па еве сум уште терам даље... Тие моменти поминуваат но мора малце оптимист да бидеш, да веруваш дека тој период ќе помине, бидејќи ако секогаш ако се гледаш од негативна страна, си разочаран, си песимист, никогаш нема да ти биде подобро а ни луѓето нема да те сакаат.. Ќе ти кажам еден краток расказ..Многу мразам кога некој ќе ми рече "Мора да си позитивен", па добро бе луѓе во овие 17 години, заборавив кога бев последен пат среќен, кога барем една работа ми одеше од рака. Секој вели допрва ти е животот, во ова клета држава јас не гледам живот, и не гледам барем една работа дека ќе ми тргни од рака. Едино фала богу здравјето ме држи, само не знам дали уште го имам здравиот разум. Секој има свое мислење, и го поштовам, ама ова некако ме револтира.
Сум, али сето тоа е произлезено од реалноста, колку и да гледам оптимистички, пак ќе најдам некоја маана во тоа, едноставно таков ме создала природата. Не ми беше муабетот да умираме, да сечеме вени, само сакав да кажам дека луѓето често велат да си позитивен, но од реалноста неможеш ништо да извлечеш позитивно, од сите страни притиснат, и ти едноставно само да се надеваш да дојде до некој пресврт во иднина? Повеќе се стремам на тоа да земиш да решаваш проблем 1 по 1, почнувајќи од најлесниот, али секогаш е во тоа што 1 откако ќе решиш, се јавуваат нови 2 и така до бескрај. Веројатно таков е животот, не е никогаш совршено.
Најлоша опцијаПрифаќање.
ДоговореноНајлоша опција
Pa u takov slucaj pitanje e na vreme kuga ke propadnes od nerviteНишто.Седиш,ќутиш и се нервираш. Само треба малку среќа за да не пропаднеш со нерви.
Pa u takov slucaj pitanje e na vreme kuga ke propadnes od nerviteНишто.Седиш,ќутиш и се нервираш. Само треба малку среќа за да не пропаднеш со нерви.
Odi kazu mu go toa na nekoj koj umirak od rak ili drugo. Kazi mu "jebi ga, ke umres, ali prifani go toa, so da praes. Ili use poubavo kazi mu: Abe ne se davaj, i pokraj beznadeznata situacija ti bidi pozitiven , se dodeka dises ne se predavaj..."Договорено