Гледаме чаша со вода, ја земам водата како пример затоа што сите најредовно ја употребуваме. Има вода до самиот врв, скоро да се прелее. За да не се прелее се наведнуваме кон чашата и една голтка влегува во нас. Ни станува убаво па ја подигаме чашата и ни останува вода одприлика на пола. Ја гледаме како потреба, како завист. Сакаме да ја испиеме целата но ете се случува да ја оставиме во таа позиција. Седиме и ја гледаме незнаејќи дали е полу полна или полу празна?
За мене чашата е само чаша, а водата само вода. Тече низ доводот кога ни треба, а тоа што не ни треба го пуштаме низ одводот-Панта Реи за жал
За мене чашата со вода без оглед на тоа колку е полна или празна е само чаша. Јас сум само жеден...
Пред некоја вечер неможев да спијам па освен неколкуте фотки што ги направив и 10те цигари што ги испушив почна грлото да ми се суши и си наполнив една чаша вода ама ја испив до пола и ја оставив ја сликнав два три пати испаднаа не толку добри ама и не толку лоши фотки и продолжив да ја гледам чашата ама низ моето око. Ја свртев и ја истурив водата, ситуација која ми се има случено и во животов. Земав пробав и ја пуштив да си оди кај што и е местото.
Размислувања околу ова ми се важни, затоа што некој можеби и не пие од чаша.