и му го купивме ова...
Close enough!
И заминавме на пат. Арно ама нема чартер до Мадрид, мораше прво преку Барселона. Стигаме у Барселона...
мислиш на Антартикот си... смрзнати побрзавме да фатиме авион за Мадрид, летот
32/7 штотуку тргнуваше...
Стигаме у Мадрид, пекол, не се диши, таква клима не била забележана последниве три години... Го наоѓаме замокот „de Irina & Cristiano“, ѕвони на врата... нема никој... глеаме тераса до нас... хех, лесно е штом има тераса, му ја викнавме : Излези момче, и оп...
Еј, дечки, ајде влагајте. Одам ја до маркет да купам супа за бебето, одма се враќам...
Влагаш у тоа замокот, штама, и многу големо у пм. Одиме 219 метри понапред и оп...
и на тоа плазмата пуштено: Мерлин Монро - Хепи Брдеј мр. президент...
Ние целосно шокирани од глетката, (мислам кај си видел ти пуканки у сад за кикирики ставено бе !? )... одеднаш низ вратата влегува Роналдо...
- За два саата ти реков дека тоа ќе го правиме мори, не за две минути !!! Влагај назад у кујна да направиш баклава за гостите...
И нас тогаш ни спадна... каменот од срце, па муабет со Роналдо и му го даваме поклонот...
- Епа уште помало, неможевте да најдете !? Па му ветивме дека ќе му нарачаме поголем примерок од истото за да му стигне у мај...
Мислевме да преспиеме у една од 75 гостински соби, но ни се јави Котевски и ни рече: Кај сте заминале вие без биометриски пасоши бе !? Назад одма... и така...