Ауууу, кој flash-back низ времето ... На Спорт Клуб + го имаше финалето од ФА '93, Манчестер - Блекбурн. Мили мои мали ѓаволчиња, тоа е утакмицата кога eternum го засака англискиот стил на фудбал, а пред се, Најдобриот тим - МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД. Немаше пренос од првенството на едиствената Македонска ТВ, ама се смилуваа да го дадат финалето за да попунат програма

. Ја гледав без некакви чувства .... се додека дечките со црвено бели дресови не попија гол и - почнаа да ИГРААТ !!!!!. Шанса - ГОЛ (Пол Инс). По извесно време, шанса - слободен - ГОЛ (Принцот од Велс, кој тогаш настапуваше само како резерва). Пред крај на утакмицата, шанса - слободен - ГОЛ (репрезентативецот Гери Палистер).
И во тој момент, сватив дека Ѓаволот ме зема (која игра на зборови

). Инаку,
тоа беше последна сезона на Кралот, почеток на брилијантните одбрани за Данецот, денови кои нема да се вратат за сегашниот тренер на Сандерленд, трауми за тогашниот тренер на Блекбурн а сегашен на Лузерпул ...... аааах, овие Црвени Ѓаволи и ден-денеска знаат од пораз да направат невиден триумф и вечно сум им благогарен што ми ја подобруваат работата на срцето :pos2::pos2::pos2:
Се надевам дека уште долго време ќе бидам со нив да ги подржувам па макир и пред телевизор .....
GGMU - my LOVE, my PASSION, my RELIGION