- Член од
- 22 јануари 2005
- Мислења
- 1.644
- Поени од реакции
- 1.677
Извадоци од книгата на српскиот историчар со руско потекло Алексеј Јелачиќ (1892-1941) за руската дипломатија на Балканот.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Русија и Балкан
преглед политичких и културних веза Русије и балканских земаља 866-1940
др. А.Јелачића, Београд 1940
преглед политичких и културних веза Русије и балканских земаља 866-1940
др. А.Јелачића, Београд 1940
VII. Од Париског мира до Берлинског конгреса.
...званична руска политика после извесног колебања заузела је став за који се залагао њен цариградски претставник, и својски је потпомогла Бугаре у њиховој акцији за стварањем екзархије. Посредовањем Русије Висока Порта је одобрила екзархију, док је цариградска васеленска патријаршија после преговора и сукоба бацила на бугарску цркву своје проклетство...
...Са Аустро-Угарском су закључени строго поверљиви споразуми у Рајхштату и Пешти. Разликујући се у извесним чак и важнијим, детаљима, ти су споразуми углавноме делили интересне сфере Русије и Аустро Угарске на Балкану на тај начин што је источна половина спадала у руску интересну сферу, а западна у аустроугарску...
...Пошто су сви покушаји европских сила да се договоре са Турском односно »рефорама« пропали (Турска се позивала на свој нови »устав« као и на то да ће сама спровести потребне реформе) цар Александар, сматрајући да је Русија довољно припремна за рат и у војничком и у дипломатском погледу, објави Турској рат из Кишињева у Бесарабији где се налазио његов главни стан (12 априла 1877)...
...Међутим руска војска је освојила целу Румелију, продрла је у Тракију и руски одреди су стигли пред сама врата Цариграда. Турска замоли мир и одмах отпочну преговори. Као шеф руске делегације појави се познати генерал Игњатијев. Знаменити сан-стефански мир је стварно означавао ликвидацију Европске Турске. По његовим одредбама Турска је уступила Русији Добруџу и велику област иза Кавказа; створена је номинално зависна од Турске кнежевина Бугарска која је требала да буде највећа сила на Балкану, јер су у њу требали да уђу Бугарска у ужем смислу, т. зв. Источна Румелија, делови Тракије, делови Старе Србије, горњи ток Јужне Мораве, делови Албаније и цела Македонија. Босна и Херцеговина добијале су широку аутономију (уместо аустриске окупације односно анексије); Румунија, Србија и Црна Гора признате су као самосталне државе с тиме да су Србија и Црна Гора биле територијално повећане (Србија у околини Ниша, у Топлици и према Косову) и најзад и Грчка је требала да буде проширена.
...13 јуна 1878 у Берлину је отворен конгрес великих сила и Турске на којем је претседавао кнез Бисмарк, а Русију су заступали канцелар кнез Горчаков, шеф руске спољне политике од Париског мира на овамо, и гроф Шувалов. Мале балканске државе нису имале приступа на седнице конгреса...
...Од велике Бугарске није остало ни трага као ни од аутономије Херцег - Босне. Балканске васалне кнежевине су добиле своју самосталност. Русија је предала Добруџу Румунији у замену за Јужну Бесарабију. Србија је добила веће проширење, али више у јужном него у југозападном правцу. Ужа Бугарска је проглашена вазалном кнежевином коју је Русија требала да припреми за уставни живот и организује. Источна Румелија је задржала карактер турске покрајине, али с тиме да њен генерални гувернер буде хришћанин, именонан од стране Порте у споразуму са великим силама. Грчка је била упућена на договор са Турском, а за Македонију су предвиђене неодређене »реформе.«
IX. Од младотурске револуције до почетка светског рата (1908-14)
...Према објављеним поверљивим депешама које су измењене између Петрограда и руских дипломата у балканским престоницама, може се у стопу пратити напоран и ванредно детаљан рад руске дипломатије око склапања балканског савеза (нарочито између Србије и Бугарске)...
... Међутим већ бугарско-српском савезу закљученом коначно 29 фебруара 1912 год., приложена је била прецизна војна конвенција на случај рата са Турском и мање прецизни тајни додатак о подели покрајина које ће се евентуално отцепити од Турске; руски цар је био именован у томе уговору као врховни арбитар, Русија је сматрана као гарант целог уговора који се није смео предати јавности или саопштити некој трећој сили без сагласности Русије и у саму акцију се имало ступити тек по одобрењу Русије. Пошто су руски дипломати и војни стручњаци били у току свих преговора, руски посланик у Софији Некљудов одмах по његовом закључењу, добивши га на дан годишњег парастаса по убијеном 1 марта 1881 год. Цару - Ослободиоцу, пошао је за Петроград да лично достави сва акта своме министарству. Да би цар Фердинанд пристао на уговор и савез за који се залагала русофилска влада Гешов-Данев, њему је Русија дала зајам од три милиона златних франака са 4 од сто интереса и са један од сто отплате.
...Сјајне и брзе победе извојеване од стране савезничких војски, појава Грка у Солуну, заузеће целе Старе Србије и великог дела Македоније од стране Срба појава Бугара пред вратима Цариграда, све је то дошло прилично изненада за Европу. Веома брзо је била заборављена декларација о статус кво. Прва је Русија препоручивала да се територијалне промене постигнуте силом савезничког оружја и формално признају од стране Турске и одобре од стране сила. Јавно мнење у Русији било је веома склоно савезницима...
...У свима овим мучним трансакцијама, везаним за мирне преговоре, руска дипломатија је енергично помагала савезнике, пре свега Србију и Црну Гору. Најзад, је био закључен лондонски мир. Победа савезника, која је тим миром санкционисана, била је у исто време победа Русије. Њен положај црноморске државе био је знатно ојачан, а дугогодишњи напори око ослобођења балканских народа крунисани успехом...
...Али тек што је био завршен т. зв. први балкански рат, ево већ због поделе добијеног турског наслеђа између савезника је настала затегнутост која се све више, уз учешће и потстрекивање од стране Аустро-Угарске, повећавала. Према савезном уговору између Србије и Бугарске у случају несугласица требало је да руски цар буде врховни арбитар,
Последно уредено: