Дежа ву е некое сеќавање на несвесна фантазија, поврзано со желба моменталните околности да се променат.
У рани двеиљадити,најпоткована професорка у прву средно,едуцирана и начитана југословенка,предаваше и биологију и социјологију.Имаше мноо добру разумну теорију за дежаву.Викаше дека на предавање у Белград некој јак професор гу изјавија.
Дежаву е само игра на мозак.Мозак кд е уморан и прегреан,некад му се дешава дежаву или па се лади сс прозевање,кое е преносно нели,без да знаемо зшто.А устфари мозак,од целу туј преобемну меморију,има келие за стари и нови информацие. Некад,кд мозак сака да одмара,а ми не смо сфесни за тој,нова информација едноставно прерипи или багуе и се пренесе у келију за стари информацие.Ми мислимо у иљадити дел од секунду,дека тој некад на нас ни се десило,а устфари ни се дешава у момент.
Немора да значи дека увек кд смо уморни овој ни се дешава.И овој не се мисли на физички умор,него умствен.А и не значи дека увек,ке се деси кд е мозак уморан.Едноставно само кд искочи од колосек.
Ја искрено не тфрду дека овој е тачно.
Ама некако е најлогично.
А муабети за паралел јуниверз и слични стфари,колко и да су математичко као демек возможни,још су една ванразумна научна фантастика за нас.